Specijalno tužilaštvo Kosova saopštilo je da prati informacije u vezi sa izložbom „Masakri na Kosovu 1998–1999“, koja već drugi izaziva snažne reakcije javnosti i političkih aktera na Kosovu, te da će slučaj biti predmet procene u cilju utvrđivanja eventualne krivične odgovornosti.
Kako je navedeno, Odeljenje za istragu ratnih zločina ovog tužilaštva „sa pažnjom prati objavljene informacije“ o izložbi koja je bila postavljena na Trgu „Majka Tereza“ u Prištini.
„U skladu sa zakonskim nadležnostima i mandatom državnog tužioca, ova stvar će biti podvrgnuta proceni kako bi se utvrdilo da li sadrži elemente krivične odgovornosti“, navodi se u saopštenju.
Postavljena pa brže-bolje uklonjena
Izložba o ratnim zločinima na Kosovu, postavljena na centralnom trgu u Prištini povodom godišnjice početka NATO bombardovanja, uklonjena je nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika koji tvrde da sadrži netačne podatke, ali je otvorila širu polemiku – od optužbi za iskrivljavanje istorije i „uvredu žrtava“, do tvrdnji autora i dela javnosti da problem leži u tome što Kosovo ni gotovo tri decenije nakon rata nema zvaničan i pouzdan spisak stradalih.
U središtu spora našli su se i podaci Fonda za humanitarno pravo, koji su godinama važili za najrelevantniji izvor i obuhvataju žrtve svih zajednica, ali čiju kredibilnost sada osporava deo kosovske javnosti – uprkos činjenici da ni institucije u Prištini ni u Beogradu do danas nisu izradile sopstvene sveobuhvatne evidencije ratnih žrtava, dok je sama Nataša Kandić i dalje široko priznata među Albancima na Kosovu.
Dodatne tenzije izazvalo je i to što je Fond sada javno optužio organizatore izložbe da su iskrivili podatke, dok oni uzvraćaju da su se upravo na tu bazu i oslanjali. Deo javnih ličnosti stao je u odbranu Fonda i Kandićeve, dok reakcije stižu i iz najviših institucija – uključujući predsednicu Vjosa Osmani i predsednicu Skupštine, koja je prethodno podržala izložbu, ali je potom izrazila žaljenje i najavila stroža pravila za podršku sličnim inicijativama.
Da je polemika poprimila i pravnu dimenziju, pokazuje i uključivanje Specijalnog tužilaštva.
Spor oko Dubrave pokrenuo lavinu reakcija
Izložba je uklonjena sa centralnog trga u Prištini nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika, ali je otvorila širu polemiku o žrtvama rata i kredibilitetu podataka, pri čemu se zahteva odgovornosti i autora izložbe i kosovske skupštine, koja je to podržala.
U središtu spora našao se prikaz zločina u zatvoru u Dubravi.
Ono što je bila početna zamerka jeste podsećanje na zločin u Dubravi, gde je autor izložbe naveo da se među ubijenim Albancima nalaze navodno i „naoružana lica“, odnosno „borci“.
U središtu spora našla se upotreba termina „armatosur“, koji se sa albanskog najčešće prevodi kao „naoružani“, ali ima značenje – poput „oružani“, „pripadnici naoružanih snaga“ ili „borci“.
Zločin se dogodio 22. maja 1999. kada su, prema optužnici Haškog tribunala, tadašnje srpske snage naložile zatvorenicima u Kazneno-popravnom domu u Dubravi, kod Istoka, da se postroje u dvorištu zbog navodne evakuacije, nakon čega je otvorena vatra iz automatskog oružja.
Sledećeg dana, kako se navodi u optužnici, „bombama i hicima ubijani su zatvorenici koji su preživeli prvo streljanje i pokušali da se sakriju u šahtovima i podrumima zatvorskog kompleksa“.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijeno je više od 90, a ranjeno više od 150 albanskih zatvorenika tokom 22. i 23. maja 1999. godine.
Polemika je dodatno produbljena nakon reakcije Fonda, koji je ocenio da izložba u više slučajeva daje netačnu sliku zločina, posebno osporavajući prikaz da su u Dubravi ubijena „naoružana lica“, navodeći da su u pitanju bili zatvorenici – civili lišeni slobode.
Na to su odgovorile organizacije ADMOVERE i INTEGRA, navodeći da nisu tvrdile da su ubijeni bili borci, već da se u evidenciji Fonda pojedini vode kao „naoružani/vojnici“, uz tvrdnju da je problem u nepostojanju zvanične liste žrtava na Kosovu.
Autor izložbe Škeljzen Gaši dodatno je objavio deo baze podataka Fonda za humanitarno pravo, uključujući listu ubijenih u Dubravi, gde se deo njih u evidenciji vodi kao „vojnici“.
Upravo oko pitanja kako se u evidencijama vodi status ubijenih razvila se najžešća polemika, koja je u međuvremenu uključila institucije, političare, organizacije i deo javnosti.
U tekstu pod naslovom „Srušena izložba koja je ‘masakrirala’ masakre“, portal Koha.net donosi svedočenja preživelih. Enver Dugoli, bio je među prvima koji je ukazao na netačnosti, dok je Visar Balovci poručio da prikaz „ne odgovara realnosti“:
„Da smo bili naoružani, učinili bismo nešto da se spasimo – ali nismo imali ništa“, naveo je, dodajući da podaci sa izložbe ne odgovaraju onome što su on i drugi preživeli.
Slično je reagovao i Nait Hasani, takođe preživeli Dubrave, koji tvrdi da „nije bilo naoružanih zatvorenika“, već da su ubijeni bili albanski zatvorenici, uz ocenu da je izložba sa takvim podacima „zločin“.
Koha navodi i druge „netačnosti“: za „masakr u Račku“ izložba prikazuje 37 ubijenih civila, dok institucije navode najmanje 45; za Izbicu se navodi 115 žrtava, dok podaci Instituta govore o 147; razlike su, kako se navodi, zabeležene i kod zločina u Maloj i Velikoj Kruši.
Koha piše da Skupština Kosova, koja je finansirala izložbu, nije preuzela odgovornost za netačne sadržaje, već je samo najavila preispitivanje procedura.
Dodatnu polemiku, prema istom izvoru, izaziva i činjenica da su javna sredstva korišćena i za knjigu sada najnapadanijeg istoričara, bivšeg Kurtijevog savetnika Škeljzena Gašija. Ministarstvo dijaspore izdvojilo je oko 15.000 evra za distribuciju primeraka ambasadama, iako su ranije analize, kako piše Koha, ukazivale na brojne netačnosti i nedostatke u toj publikaciji.
Opozicione stranke – Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Demokratska partija Kosova – ocenile su izložbu kao „skandaloznu i neprihvatljivu“, uz zajedničku poruku da se njome „iskrivljuje istorijska istina i vređa dostojanstvo žrtava“. Posebno su problematizovale činjenicu da je finansirana javnim sredstvima, ističući da je reč o ozbiljnom institucionalnom propustu, te zatražile utvrđivanje odgovornosti, uključujući i političku odgovornost predsednice Skupštine, kao i pokretanje istraga o mogućim krivičnim elementima.
U raspravu se uključilo i Specijalno tužilaštvo Kosova, koje je saopštilo da prati slučaj i da će proceniti da li postoje elementi krivične odgovornosti.
Kandić: U Dubravi nisu ubijena naoružana lica; Suroji: Kandić uradila više od mnogih institucija…
Hadžiju žali zbog izložbe: Odluka doneta bez indicija o netačnostima, najavljene izmene pravila
ADMOVERE i INTEGRA uzvratile FHP-u: „Nismo tvrdili da su ubijeni u Dubravi bili borci“…
FHP: Na izložbi netačni podaci, u Dubravi nisu ubijena „naoružana lica“
Uklonjena izložba o ratnim zločinima u Prištini: osporeni podaci FHP-a, otvoren spor o žrtvama…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
