Nakon što je izložba „Masakri na Kosovu 1998–1999“ izazvala lavinu reakcija javnosti, institucija i političkih aktera, oglasio se i Fond za humanitarno pravo, ocenjujući da su podaci prikazani na izložbi u više slučajeva netačni i da daju pogrešnu sliku o zločinima.
Kako navode, „to nije pitanje različitog tumačenja, već elementarnog nepoznanja međunarodnog humanitarnog prava, sudski utvrđenih činjenica i načina na koji se čitaju podaci iz baze Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo“.
Postavljena pa brže-bolje uklonjena
Izložba o ratnim zločinima na Kosovu, postavljena na centralnom trgu u Prištini povodom godišnjice početka NATO bombardovanja, uklonjena je nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika koji tvrde da sadrži netačne podatke, ali je otvorila širu polemiku – od optužbi za iskrivljavanje istorije i „uvredu žrtava“, do tvrdnji autora i dela javnosti da problem leži u tome što Kosovo ni gotovo tri decenije nakon rata nema zvaničan i pouzdan spisak stradalih.
Da je polemika poprimila i pravnu dimenziju, pokazuje i uključivanje Specijalnog tužilaštva u istragu.
U središtu spora našli su se i podaci Fonda za humanitarno pravo, koji su godinama važili za najrelevantniji izvor i obuhvataju žrtve svih zajednica, ali čiju kredibilnost sada osporava deo kosovske javnosti – uprkos činjenici da ni institucije u Prištini ni u Beogradu do danas nisu izradile sopstvene sveobuhvatne evidencije ratnih žrtava, dok je sama Nataša Kandić i dalje široko priznata među Albancima na Kosovu.
Dodatne tenzije izazvalo je i to što je Fond sada javno optužio organizatore izložbe da su iskrivili podatke, dok oni uzvraćaju da su se upravo na tu bazu i oslanjali. Deo javnih ličnosti stao je u odbranu Fonda i Kandićeve, dok reakcije stižu i iz najviših institucija – uključujući predsednicu Vjosu Osmani i predsednicu Skupštine, koja je prethodno podržala izložbu, ali je potom izrazila žaljenje i najavila stroža pravila za podršku sličnim inicijativama.
Dubrava: „Zaštićena lica, ne naoružani“
Fond posebno osporava prikaz zločina u zatvoru u Dubravi, navodeći da na izložbi nije tačno predstavljeno da su ubijena „naoružana lica“.
„U Dubravi su ubijeni albanski zatvorenici. Neki od njih su pre hapšenja bili pripadnici OVK, ali u trenutku ubistva nisu bili borci. Bili su lica lišena slobode, pod potpunom kontrolom srpskih vlasti, i kao takvi imali status zaštićenih lica prema Ženevskim konvencijama“, navodi se.
Dodaje se da je njihov raniji status relevantan za posthumna priznanja i reparacije, ali ne i za kvalifikaciju okolnosti ubistva.
Isti obrazac u Meji i Račku
Fond ukazuje da je ista greška napravljena i u prikazu zločina u Meji, gde su među ubijenima bili i muškarci koji su ranije bili pripadnici OVK, ali su u trenutku ubistva bili nenaoružani civili pod kontrolom srpskih snaga.
Organizatorima izložbe zameraju i nepoznavanje sudski utvrđenih činjenica o Račku, navodeći da su u transkriptima sa suđenja Slobodanu Miloševiću jasno razdvojene pogibije pripadnika OVK u borbi od ubistava civila.
„Falsifikovana priroda zločina“
Fond ističe da je pogrešno iz činjenice da je neko ranije bio pripadnik OVK zaključivati da je ubijen kao borac.
„U Bazi podataka FHP i FHP Kosova status pripadnosti i okolnosti smrti nisu isto. Upravo nepoznavanje te razlike dovelo je do toga da organizatori izložbe u Dubravi prikažu 48 ubijenih zatvorenika kao ‘naoružana lica’, čime su suštinski falsifikovali prirodu zločina“, navodi se.
Odgovornost i kredibilitet baze
Fond odbacuje pokušaje da se odgovornost za greške prebaci na njih, ocenjujući da je to pokušaj da se obesmisli njihova baza podataka.
Podsećaju da baza FHP i FHP Kosova, sa više od 8.500 evidentiranih albanskih žrtava ratnih zločina, predstavlja najpotpuniju i najpouzdaniju bazu ove vrste, što je potvrđeno nezavisnom međunarodnom evaluacijom, u kojoj su učestvovali i stručnjaci Patrik Bol (Patrick Ball) i Majkl Spagat (Michael Spagat).
Kritika i ranijih publikacija
Fond navodi da su isti autori pre dve godine objavili knjigu „Masakri na Kosovu“, koja, kako tvrde, sadrži brojne greške i odstupanja od sudski utvrđenih činjenica, te da se „isti obrazac sada ponavlja i na izložbi“.
Poziv na uklanjanje izložbe
Zaključuju da izložbu u njenom sadašnjem obliku treba ukloniti iz javnog prostora.
„Netačno predstavljanje činjenica ne doprinosi kulturi sećanja, već je narušava, relativizuje zločine i ozbiljno ugrožava dostojanstvo ubijenih i njihovih porodica“, poručuju.
Izložba uklonjena nakon lavina reakcija, iste ne prestaju
Izložba je prethodno već uklonjena sa centralnog trga u Prištini nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika, koji su tvrdili da sadrži netačne podatke, ali je istovremeno otvorila širu polemiku o žrtvama rata i kredibilitetu podataka.
U središtu spora našli su se upravo podaci Fonda za humanitarno pravo, koji su godinama važili za najrelevantniji izvor i obuhvataju žrtve svih zajednica, ali čiju kredibilnost sada osporava deo kosovske javnosti.
Reakcije su pokrenute nakon osporavanja prikaza zločina u Dubravi, gde su pojedini akteri, uključujući i ministra Andina Hotija, tvrdili da su „ubijeni civili predstavljeni kao naoružane osobe“.
Upotrebljen je termin „armatosur“, koji se sa albanskog najčešće prevodi kao „naoružani“, ali ima značenje – poput „oružani“, „pripadnici naoružanih snaga“ ili „borci“.
Gradonačelnik Prištine Perparim Rama potom je suspendovao dozvolu za izložbu, uz poruku da neće dozvoliti „vređanje kolektivnog sećanja naroda“, dok su organizatori naveli da su se oslanjali upravo na bazu FHP-a kao „najpouzdaniji izvor“, s obzirom na to da Kosovo i dalje nema zvaničan spisak žrtava.
U međuvremenu su usledile i brojne dodatne reakcije – od zahteva za političku odgovornost, preko optužbi za „iskrivljavanje istorije“, do tvrdnji autora i dela javnosti da je ključni problem zapravo nepostojanje zvanične i sveobuhvatne evidencije ratnih žrtava gotovo tri decenije nakon sukoba.
Uklonjena izložba o ratnim zločinima u Prištini: osporeni podaci FHP-a, otvoren spor o žrtvama rata
Na ovo saopštenje reagovali su organizatori izložbe, nevladine organizacije Integra i Admovere koji su naglasili da oni nigde nisu tvrdili u postavci izložbe da su ubijena lica bila naoružana.
Kandić: U Dubravi nisu ubijena naoružana lica; Suroji: Kandić uradila više od mnogih institucija…
Hadžiju žali zbog izložbe: Odluka doneta bez indicija o netačnostima, najavljene izmene pravila
ADMOVERE i INTEGRA uzvratile FHP-u: „Nismo tvrdili da su ubijeni u Dubravi bili borci“…
FHP: Na izložbi netačni podaci, u Dubravi nisu ubijena „naoružana lica“ – polemika se…
Uklonjena izložba o ratnim zločinima u Prištini: osporeni podaci FHP-a, otvoren spor o žrtvama…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
