Izložba o ratnim zločinima na Kosovu, postavljena na centralnom trgu u Prištini povodom godišnjice početka NATO bombardovanja, uklonjena je nakon snažnih reakcija javnosti i zvaničnika koji tvrde da sadrži netačne podatke, ali je otvorila širu polemiku – od optužbi za iskrivljavanje istorije i „uvredu žrtava“, do tvrdnji autora i dela javnosti da problem leži u tome što Kosovo ni gotovo tri decenije nakon rata nema zvaničan i pouzdan spisak stradalih. U središtu spora našli su se i podaci Fonda za humanitarno pravo, koji su godinama važili za najrelevantniji izvor i obuhvataju žrtve svih zajednica, ali čiju kredibilnost sada osporava deo kosovske javnosti – uprkos činjenici da ni institucije u Prištini ni u Beogradu do danas nisu izradile sopstvene sveobuhvatne evidencije ratnih žrtava, dok je sama Nataša Kandić i dalje široko priznata među Albancima na Kosovu.
U pitanju je izložba istoričara Škeljzena Gašija (Shkëlzen Gashi), inače nekadašjeg savetnika kosovskog premijera Aljbina Kurtija.
Izložba pod nazivom „Masakri na Kosovu 1998–1999“ bila je postavljena na Trgu „Majka Tereza“ (nekadašnja Vidovdanska) u Prištini i prikazivala je 49 zločina iz perioda rata, kroz fotografije i svedočenja.
Međutim, njena postavka izazvala je buru nakon što su pojedini akteri, uključujući i kosovskog ministra za „rad, porodicu i vrednosti OVK“ Andina Hotija (Andin Hoti), ocenili da su u izložbi iznete netačne tvrdnje i da su „ubijeni civili predstavljeni kao naoružane osobe“.
Sve je započelo sa ukazivanjem na navodno netačne podatke o zločinu u Dubravi.
U središtu spora našla se upotreba termina „armatosur“, koji se sa albanskog najčešće prevodi kao „naoružani“, ali ima značenje – poput „oružani“, „pripadnici naoružanih snaga“ ili „borci“.
Dubrava
Zločin se dogodio 22. maja 1999. kada su prema optužnici haškog tribunala, tadašnje srpske snage naložile zatvorenicima u Dubravi – Kazneno-popravni dom kod Istoka, da se postroje u dvorište sa ličnim stvarima zbog organizovane evakuacije u niški zatvor, a zatim otvorile vatru na njih iz automatskog oružja.
Sledećeg dana su, stajalo je dalje u optužnici, „bombama i hicima ubijani zatvorenici koji su preživeli prvo streljanje i pokušali da se sakriju u šahtovima i podrumima zatvorskog kompleksa“.
Prema podacima Foda za humanitarno pravo, čije podatke sada osporava deo albanske javnosti na Kosovu, ubijeno je više od 90 i ranjeno više od 150 albanskih zatvorenika, 22. i 23. maja 1999. godine.
Hoti: Iskrivljene činjenice, Albanci bili nenaoružani civili
Hoti je saopštio da je „izlaganje netačnih materijala o zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu neprihvatljivo i predstavlja direktno narušavanje istorijske istine“.
Kako je naveo, u okviru izložbe uočeni su slučajevi u kojima su činjenice predstavljene „pogrešno“, a pojedini događaji i „iskrivljeni“.
Posebno je ukazao na prikaz zločina u Velikoj Kruši, gde je, kako tvrdi, pored netačnog broja žrtava, izneta i „lažna narativna konstrukcija“ da su žene i deca bili „pošteđeni“, dok su muškarci ubijeni.
„To ne stoji. U Velikoj Kruši ubijane su i trudnice, bez izuzetka, dok žene i deca nisu ‘pošteđeni’, već su primorani na deportaciju u Albaniju“, tvrdi Hoti.
Kada je reč o zločinu u zatvoru u Dubravi, Hoti tvrdi da broj žrtava ne odgovara potvrđenim podacima, kao i da je „potpuno netačno“ prikazivanje pojedinih ubijenih kao naoružanih osoba.
„Albanski zatvorenici bili su civili, nenaoružani i pod potpunom kontrolom srpskih snaga“, dodao je.
Hoti je ocenio da se ne radi o „tehničkim greškama“, već o iskrivljavanju koje može dovesti do relativizacije zločina i jačanja, kako je naveo, lažnih narativa.
On je pozvao na hitno povlačenje spornih materijala i potpunu institucionalnu proveru sadržaja javnih izložbi o ratnim zločinima, uz apel da se u slučaj uključe i nadležne institucije, uključujući tužilaštvo.
„Istina o zločinima na Kosovu ne sme biti iskrivljena. Ona je temelj pravde i obaveza prema žrtvama, njihovim porodicama i istoriji“, poručio je.
Izložba uklonjena, Rama: Neće biti vređanja kolektivnog sećanja naroda
Nakon reakcija, vlasti u Prištini suspendovale su dozvolu za izložbu, dok je gradonačelnik Perparim Rama (Përparim Rama) poručio da „neće dozvoliti da trg narušava dostojanstvo građana i vređa kolektivno sećanje naroda“.
„Ne u Prištini. Nećemo dozvoliti da se na trgu naše prestonice narušava dostojanstvo građana i vređa kolektivno sećanje našeg naroda“, poručio je juče.
Poovio je da se radi o „netačnoj i neprihvatljivoj verziji masakra u Dubravi“.
„To je neprihvatljivo i predstavlja direktnu uvredu za žrtve i sve građane Kosova“, dodao je naglasivši da zbog toga se hitno suspenduje dozvola za izložbu na trgu u Prištini, uz zahtev za utvrđivanje odgovornosti
„Zahtevamo političku i institucionalnu odgovornost od Skupštine Kosova zbog odobravanja i finansiranja ovakvog skandaloznog sadržaja koji narušava dostojanstvo građana i vređa kolektivno sećanje našeg naroda“, poovio je jutros Rama uz video uklanjanja ove postavke..
Podaci Fonda za humanitarno pravo za zločin u Dubravi sporni za Albance?
Posebne kritike odnose se na prikaz zločina u zatvoru u Dubravi iz maja 1999. godine.
Jedan od preživelih, Enver Dugoli (Enver Dugolli), osporio je takođe navode sa izložbe, tvrdeći da su podaci „potpuno netačni“.
Prema njegovim rečima, osim što broj žrtava ne odgovara stvarnom stanju – gde se, kako navodi, umesto 106 ubijenih sada potvrđuje najmanje 116 stradalih i jedna nestala osoba – dodatno je problematično za njega to što su pojedini ubijeni predstavljeni kao naoružani.
„Tvrdnja da je 48 ubijenih bilo naoružano, a 58 civili, potpuno je neistinita. Svi smo bili nenaoružani i nezaštićeni“, tvrdi Dugoli, pozivajući organizatore da uklone sporni materijal i uključe tužilaštvo u slučaj.
„Glas roditelja“: „Iskrivljuje istinu i vređa žrtve“
Povodom ovog slučaja reagovalo je i Udruženje „Glas roditelja“ iz Mitrovice, koje okuplja porodice nestalih i civilnih žrtava, ocenjujući sadržaj izložbe kao neprihvatljiv i uvredljiv za dostojanstvo stradalih.
U saopštenju su izrazili „duboku zabrinutost“, navodeći da pojedini prikazi „ne odgovaraju istini i stvaraju iskrivljenu sliku ratne stvarnosti na Kosovu“.
Udruženje posebno problematizuje narative koji se, kako navode, oslanjaju na publikacije Nataša Kandić, ocenjujući da takav pristup „ozbiljno narušava kolektivno sećanje i dodatno pogađa porodice žrtava“.
„Izgubili smo svoje najmilije – muškarce, žene i nedužnu decu i ne možemo dozvoliti da se njihova uspomena deformiše“, poručuju iz ovog udruženja.
Od nadležnih institucija zahtevaju da preduzmu konkretne mere kako bi se, kako navode, zaštitila istina i očuvalo dostojanstvo žrtava rata, uz poruku da će nastaviti da insistiraju na pravdi i očuvanju istorijske istine.
Reagovanje je potpisala predsednica udruženja Đila Haziri (Gjyla Haziri).
Demhasaj traži ostavku Aljbuljene Hadžiju zbog izložbe: „Minimum moralne odgovornosti“
Bivši kandidat za poslanika iz redova AAK, Arton Demhasaj, zatražio je ostavku predsednice Skupštine Aljbuljene Hadžiju (Albulena Haxhiu).
„Ostavka je minimum moralne odgovornosti da se opere ovaj skandal“, naveo je Demhasaj u objavi, prenosi deo medija na albanskom.
Reakcija Skupštine: Sadržaj odgovornost autora
Reagovala je i Skupština Kosova, koja je finansijski podržala projekat.
Politički savetnik predsednice parlamenta Gljauk Tahiri (Glauk Tahiri) izjavio je da parlament nema mandat da proverava tačnost sadržaja koje pripremaju nevladine organizacije.
„Sadržaj i stavovi predstavljeni u okviru izložbe ostaju odgovornost njenih autora i organizatora“, poručeno je iz Skupštine, uz napomenu da institucionalna podrška ne znači i uređivanje narativa.
Organizatori: oslanjali smo se na Fond za humanitarno pravo
Organizatori izložbe, nevladine organizacije „Admovere“ i „Integra“, saopštile su da su prilikom izrade podataka koristile „Knjigu sećanja Kosova“ Fond za humanitarno pravo, koju vodi Nataša Kandić.
Kako su naveli, u toj bazi podataka pojedine žrtve su klasifikovane kao „naoružane“, iako su u trenutku ubistva bile civili bez otpora.
Dodaju i da ovaj izvor „i dalje ostaje jedini i najpouzdaniji“, jer kosovske institucije još nisu izradile zvaničan spisak stradalih.
Organizatori su pozvali institucije da izrade takav spisak kako bi se izbegle dalje nedoumice.
Gaši: Odgovornost za nepostojanje tačne liste žrtava snose institucije Kosova
Autor izložbe Škeljzen Gaši (Shkëlzen Gashi) reagovao je navodeći da Kosovo ni skoro tri decenije nakon rata nema zvaničan i potpun spisak svih ubijenih tokom sukoba 1998–1999. godine.
Kako je istakao, jedini sveobuhvatni podaci kojima raspolažu potiču iz baze Fond za humanitarno pravo, koju vodi Nataša Kandić, zbog čega su se organizatori izložbe upravo na te podatke i oslonili.
Pozivajući se na ovu bazu, Gaši navodi da je u zatvoru u Dubravi evidentirano ukupno 106 ubijenih, od čega se 58 vodi kao civili, a 48 kao naoružane osobe, postavljajući pitanje kako je moguće da se ubijeni zatvorenici vode kao „naoružani“.
On ukazuje da slična neslaganja postoje i u drugim slučajevima, navodeći primer Meje, gde se od 376 ubijenih, njih 27 u evidenciji vodi kao naoružano, kao i slučaj Račka, gde se deo žrtava takođe vodi u toj kategoriji.
Gaši naglašava da utvrđivanje tačnog broja žrtava i njihovog statusa nije odgovornost organizatora izložbe, već institucija Kosova, koje, kako navodi, i dalje nisu izradile zvaničan i jedinstven spisak stradalih.
„Odgovornost za nedostatak tačne i zvanične liste žrtava snose institucije Kosova, koje su trebalo da ažuriraju postojeće podatke i izrade državnu evidenciju“, poručio je.
On je dodao i da je izložba realizovana uz dozvolu Opštine Priština, koja ima pravo da je povuče, ali i naglasio da donatori projekta nisu imali nikakvu ulogu u njenom sadržaju, već da su ga u potpunosti kreirale organizacije „Admovere“ i „Integra“ na osnovu dostupnih izvora i metodologije.
U međuvremenu, usled pritiska javnosti, Gaši je jutros linkom i delom podataka podsetio na saznanja Fonda za humanitarno pravo.
Đinovci: Napadi na izložbu su politički – „Civili prijavljivani kao vojnici zbog penzija“
U reagovanju na društvenim mrežama, saradnik Škeljzena Gašija, Rron Đinovci (Rron Gjinovci), naveo je da Kosovo i dalje nema zvanične i precizne podatke o broju ubijenih tokom rata, kao ni o njihovom statusu u trenutku stradanja.
Kako je istakao, jedini dostupni podaci su oni koje je prikupila organizacija Nataša Kandić, koja je za svoj rad na dokumentovanju ubistava na Kosovu, prema njegovim rečima, nagrađivana od strane brojnih institucija, uključujući predsedništvo i vladu.
Đinovci tvrdi i da je tek 2025. godine, 26 godina nakon rata, utvrđeno da je na Kosovu počinjeno ukupno 105 masakara, nakon što je Škeljzen Gaši kroz višegodišnje istraživanje prikupio i sistematizovao podatke.
Prema njegovim navodima, Gaši je tokom četiri godine analizirao arhivsku građu, svedočenja i oko 10.000 evidentiranih žrtava iz dostupnih baza, kako bi utvrdio gde su i pod kojim okolnostima ubijeni.
On je ukazao i na česta neslaganja između brojeva koji se iznose na komemoracijama i onih za koje postoje dokumentovani dokazi, navodeći da jedan od razloga može biti praksa da se ubijeni civili vode kao vojnici.
„Pretpostavlja se da se to čini radi povećanja njihove simboličke vrednosti ili ostvarivanja većih penzija za porodice“, naveo je Đinovci.
Govoreći o zločinu u Dubravi, dodao je da se u dostupnim evidencijama određeni broj ubijenih vodi kao vojnici, jer su ih, kako tvrdi, porodice tako prijavile, ističući da su to „jedini zvanični podaci“ koji trenutno postoje.
Đinovci je ocenio i da su reakcije na izložbu politički motivisane, tvrdeći da „politički protivnici Aljbina Kurtija napadaju Gašija i njegov rad kako bi naškodili Kurtiju, ali time zapravo nanose štetu Kosovu“.
Na kraju, poručio je da bi kosovsko društvo trebalo da odaje poštovanje svim žrtvama bez razlika, navodeći da su „izgubljeni životi temelj države i slobode“.
Krasnići: „Propaganda protiv OVK novcem poreskih obveznika“
Bivši pripadnik OVK i jedan od prvih aktivista Samoopredeljenja, Dardan Krasnići (Dardan Krasniqi), oštro je reagovao na Gašija I Đinovcija, optužujući ih za, kako tvrdi, anti-albanske stavove i delovanje protiv OVK.
U javnoj reakciji, Krasnići je naveo da Gaši „uzdiže period Tita“ i promoviše narative protiv Albanije, dok je za đinovcija rekao da je širio „neistine protiv istorije, bola i ponosa albanskog naroda“.
On je doveo u pitanje i motive njihovih stavova, pominjući mogućnost da su oni pod uticajem spoljašnjih interesa ili ličnih uverenja.
Krasnići je kritikovao i korišćenje javnih sredstava, tvrdeći da se ona koriste za širenje narativa koji su, kako ocenjuje, u suprotnosti sa žrtvom stradalih tokom rata na Kosovu.
Na kraju je ocenio da situacija izaziva „tugu i bol“, izražavajući zabrinutost zbog, kako navodi, „kontaminirane političke i društvene klime“ na Kosovu.
Tahiri: „Skandal dublji od izložbe“, optužbe na račun Gašija i poziv tužilaštvu
Bivši gradonačelnik Vučitrna Džafer Tahiri (Xhafer Tahiri) izneo je niz optužbi na račun autora izložbe Gašija, tvrdeći da je reč o „mnogo dubljem skandalu od same izložbe“.
U jednoj od objava naveo je da, prema njegovim informacijama, kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova finansiralo objavljivanje Gašijeve knjige sa, kako tvrdi, netačnim podacima o masakrima, u iznosu od 15.000 evra, te da je ta publikacija potom distribuirana međunarodnim zvaničnicima i diplomatskim predstavništvima Kosova.
U drugoj objavi, Tahiri se osvrnuo na događaje u Vučitrnu, navodeći da je u „masakru 2. maja 1999. ubijeno 116 albanskih civila“, dok je, kako tvrdi, na izložbi taj broj prikazan kao 102.
„Sramota i skandal“, naveo je, uz zahtev da tužilaštvo „hitno podigne optužnicu protiv ovog propagandiste Srbije na Kosovu“.
U trećoj objavi, Tahiri je optužio Gašija da kroz izložbu „podržava srpsku propagandu“ u vezi sa masakrom u zatvoru u Dubravi, ocenjujući da oni koji, kako tvrdi, „profitiraju od javnog novca i služe propagandi“ treba da snose odgovornost.
Gervala: Suština nije u greškama izložbe, već u nepostojanju tačnih podataka
Na polemiku se osvrnuo i Ardit Gervala (Ardit Gërvalla), koji je naveo da je rad Nataša Kandić i organizacije Fond za humanitarno pravo već decenijama prihvaćen i legitimizovan na Kosovu, uključujući i od strane najviših državnih institucija.
Prema njegovim rečima, lista žrtava koju je izradila ova organizacija i dalje ostaje jedina dostupna baza podataka, dok nije poznato da li je Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu završio izradu sopstvene zvanične liste.
Govoreći o autoru izložbe, Škeljzenu Gašiju (Shkëlzen Gashi), Gervala ocenjuje da je njegov rad pokrenuo javnu debatu.
„Njegov rad i izložba su konačno naterali ljude da čitaju i reaguju. Kada pronađemo grešku, skloni smo da tražimo ‘krivca’ kako bismo opravdali sopstvene propuste“, naveo je.
On smatra da suština problema nije u uočenim netačnostima, već u činjenici da gotovo tri decenije nakon rata Kosovo i dalje nema tačne, obrađene i zvanično objavljene podatke o žrtvama.
Gervala je naveo i sopstveno iskustvo iz rada u Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, gde je, kako kaže, nailazio na ozbiljna neslaganja u podacima.
„U mnogim slučajevima status žrtava je menjan zbog finansijskih koristi. Bilo je i slučajeva da su osobe stradale pre ili posle rata uvrštavane među ratne žrtve“, naveo je.
Dodaje da je verifikacija ovih podataka složen i dugotrajan proces, te da nema informacije da li je on u međuvremenu završen.
Jašaraj: Problem nije Gaši, već neurađen posao države i društva
Reagovao je i Durim Jašaraj (Durim Jasharaj), koji je stao u odbranu autora izložbe, navodeći da Škeljzen Gaši (Shkëlzen Gashi) u svom radu koristi najrelevantnije dostupne izvore.
„Ako ti izvori nisu najtačniji, to nije njegova krivica“, poručio je Jašaraj, dodajući da ograničenja u podacima ne mogu biti pripisana autoru.
On smatra da se deo spornih podataka može objasniti načinom na koji su žrtve evidentirane, navodeći da su pojedini civili naknadno predstavljani kao borci.
Jašaraj je ocenio da polemike oko izložbe ukazuju na dublji problem – nedovoljno suočavanje društva i institucija sa ratnim zločinima.
„Tri decenije nakon rata, ni država ni društvo nisu se na adekvatan način bavili zločinima i masakrima iz perioda 1998–1999. godine. Nemamo ni knjigu ni tačne statistike“, naveo je.
Dodao je i da rad Škeljzena Gašija ima priznanja na domaćem i međunarodnom nivou, ali da istovremeno nailazi i na osporavanja, posebno na lokalnom nivou.
Izložba je otvorena 24. marta, na 27. godišnjicu početka NATO bombardovanje SRJ 1999, i trebalo je da traje do 7. aprila.
Postavka je hronološki prikazivala zločie – od Likošana i Ćireza do ubistava porodice Balja u junu 1999. godine, uz fotografije, svedočenja preživelih i podatke o sudskim procesima.
Prema navodima organizatora, izložba obuhvata „49 od ukupno 105 evidentiranih masakara, za koje su obezbeđeni vizuelni i dokumentovani dokazi“.
Kandić: U Dubravi nisu ubijena naoružana lica; Suroji: Kandić uradila više od mnogih institucija…
Hadžiju žali zbog izložbe: Odluka doneta bez indicija o netačnostima, najavljene izmene pravila
ADMOVERE i INTEGRA uzvratile FHP-u: „Nismo tvrdili da su ubijeni u Dubravi bili borci“…
FHP: Na izložbi netačni podaci, u Dubravi nisu ubijena „naoružana lica“ – polemika se…
Uklonjena izložba o ratnim zločinima u Prištini: osporeni podaci FHP-a, otvoren spor o žrtvama…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
