Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci najavio je da će tokom ove godine biti održana zajednička vojna vežba Kosova, Albanije i Hrvatske, i to na teritoriji Hrvatske. Najava je usledila na marginama Minhenska bezbednosna konferencija, gde su se sastali ovi ministri odbrane. Dok Vučić ponavlja da ga brine vojna saradnja ovog trija, istakla se posebno njegova komentar na ponovljena očekivanja vrha NATO-a da Srbija utvrdi odgovornost za Banjsku.
Maćedonci: Od zajedničke vežbe do razgovora o zajedničkim investicijama u vojnu industriju
Maćedonci je u izjavi za RTK podsetio da je reč o nastavku trilateralne saradnje u oblasti odbrane, zasnovane na deklaraciji koju su Kosovo, Albanija i Hrvatska potpisale prošle godine.
„Dogovoreno je da se zajednička vojna vežba tri vojske realizuje tokom ove godine u Hrvatskoj, a prethodno su se u Skadru sastali i načelnici generalštabova“, rekao je Maćedonci.
On je dodao da su razgovarali i o mogućnostima zajedničkih investicija u vojnu industriju, uključujući proizvodnju vojne opreme, municije i drugih sistema naoružanja. Kosovska delegacija je u Minhenu imala i sastanke sa proizvođačima taktičkih vojnih vozila i druge vojne opreme.
Kurti: Hrvatska role model za Kosovo
Gotovo istovremeno, premijer Kosova Aljbin Kurti naglasio je da Priština intenzivno ulaže u bezbednosni sektor: „Mnogo ulažemo, i u policiju i u vojsku, zajedno sa evropskim partnerima, kako bismo ojačali naše kapacitete i mere“.
Kurti, koji se i sam juče u Minhenu sastao sa svojim hrvatskim partnerima je takođe istakao da je Hrvatska važan partner i model za Kosovo u procesu integracije u NATO i EU.
Pleasure to meet Croatian Prime Minister Andrej Plenković at the Munich Security Conference. We discussed our growing bilateral cooperation, defense, and regional security. Kosova continues its democratic advancement, economic growth, and is safe and secure. Croatia is a valued… pic.twitter.com/RUa0XwjTiQ
— Albin Kurti (@albinkurti) February 14, 2026
Vučić: Čemu taj savez?
Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji takođe boravi u Minhenu, ocenio je da vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova predstavlja „najveću pretnju Republici Srbiji“. Vučić je poručio da će Srbija znatno povećati ulaganja u Vojsku Srbije i namensku industriju:
„Uložićemo ogroman, dodatni novac i veliki deo proizvodnje direktno usmeriti u Vojsku Srbije. Procenat direktnog ulaganja u vojsku biće povećan sa dosadašnjih 10–18% na 30, a moguće i 40 procenata. Naša vojska ima odvraćajući karakter i spremni smo da branimo teritoriju i narod“, rekao je Vučić u petak.
Više puta je ponovio i to da još nije dobio odgovor na pitanje čemu vojni savez Hrvatske, Albanije i Kosova služi.
„Postavio sam pitanje međunarodnim partnerima čemu taj savez, ali odgovora još nema. Niko od dve države i jednog entiteta ne bi donio ovakvu odluku samostalno – neko je morao da da befel“, rekao je Vučić, aludirajući na podršku veće sile, bez preciziranja na koga misli, osim upotrebe ove nemačke reči.
Šekerinska: Zajednička vojna vežba ne ugrožava regionalnu stabilnost
Zamenica generalnog sekretara NATO-a, Radmila Šekerinska u intervjuu Beti istakla je da nedavni sastanak ministara odbrane Kosova, Albanije i Hrvatske i najava zajedničke vojne vežbe ne ugrožavaju regionalnu stabilnost.
Prema njenim rečima, Albanija i Hrvatska, članice NATO, daju značajan doprinos miru i stabilnosti i prisutne su u KFOR-u, dok deklaracija o saradnji između Zagreba, Tirane i Prištine nije bila predmet konsultacija NATO-a.
Na marginama sastanka ministara odbrane članica NATO u Briselu, Šekerinska je naglasila da je ulaganje u odbranu važno za bezbednost Zapadnog Balkana, ali da je ključno da zemlje regiona aktivno učestvuju u političkom dijalogu i rešavanju otvorenih pitanja.
„Sve zemlje regiona mogu da doprinesu i da su zainteresovane da podrže stabilnost“, rekla je.
Zamenica generalnog sekretara NATO je dodala da Alijansa podržava dijalog Beograda i Prištine i stvara okruženje koje pogoduje političkom rešenju.
Posebno je naglasila da očekuje da srpske vlasti utvrde odgovornost za napade u Banjskoj i Zvečanu 2023. godine kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih događaja.
„Od vlasti u Beogradu smo dobili garancije da će odgovorni biti privedeni pravdi“, kazala je.
Šekerinska je zaključila da NATO ostaje aktivan u regionu kroz KFOR i druge timove, i da Zapadni Balkan ima strateški značaj za Alijansu. Stabilnost i mir zavise od kombinacije vojne spremnosti, političkog dijaloga i regionalne saradnje među zemljama.
Vučić: Priča nam žena koja je dovela do secesije 13% teritorije Republike Srbije
Pošto je stigao odgovor, Vučić je novinarima koji ga prate i danas kazao da je Radmila Šekerinska govorila mnoge stvari koje „nemaju mnogo smisla“.
„Želeći da kritikuje Republiku Srpsku, govorila je da je zabrinjavaju neke secesionističke izjave i odluke u regionu koje ne doprinose miru. To nam priča žena i ljudi koji su doveli do secesije bar, kako oni misle, dela teritorije Republike Srbije između 13 i 14 posto“.
„Da ne pričamo o tome da se ne seća da je neko ubio 16 radnika RTS-a, ali se seća toga da je jedan albanski policajac stradao u Banjskoj. Pa se takođe ne seća da su trojica Srba hladnokrvno likvidirani. Ali šta da radite, to je nešto na šta smo već navikli. Imaju svoj ugao gledanja“, kazao je.
Ispravio je i izjave onih koji su navodno kazali da postoji vojni savez Srbije i Mađarske, dok je sam Vučić kazao da će razmišljati u budućnosti – „da li da pravi vojni savez“.
„Mi nemamo vojni savez ni sa kim. Mi smo vojno neutralna zemlja. Mi imamo vojno-tehničku saradnju sa više od 100 zemalja u svetu“.
Preko medija je „naučio“ one koji u Ministarstvu odbrane Srbije „pričaju gluposti“, da ne pišu o „vojnoj saradnji“.
Ako to već ne smem da kažem vama medijima koji postovećujete vojni savez i vojnu saradnju
„Dakle, vojni savez je savez koji se sklapa zarad ili odbrane određenih teritorija. Pošto ih niko nije napao, te odbrane nema, ili zbog napadnih i ofanzivnih aktivnosti u određenom smeru usmereno protiv drugih suverenih država“, nastavio je.
Objašnjavajući dalje razliku između saveza, kao najvišeg oblika ujednjavanja vojski i sistema i saradnje, naveo je da Srbija, ipak i saradnju Hrvatske, Albanije i Kosova razume kao najvišu vojnu pretnju.
„I veoma sam joj zahvalan što nam pokazuju uz sladostasne osmehe i Plenković i Kurti i svi ostali da treba da brinemo o tome. Neki ljudi bi pomislili da nema razloga za brigu, a ja uvek volim da više brinem nego da manje brinem“, ponovio je i večeras ono što i juče kazao.
U Beogradu je u petak održana i sednica Kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije, na kojoj je razmatrana aktuelna bezbednosna situacija u regionu. U saopštenju Vojske Srbije navedeno je da su u fokusu bile aktivnosti Albanije, Hrvatske i Prištine na jačanju međusobne vojne saradnje, koje su ocenjene kao bezbednosni izazov.
Vojna saradnja Hrvatske, Albanije i Kosova
U martu prošle godine, Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisale su Deklaraciju o vojnoj saradnji, a njeno formalno usvajanje 18. marta 2025. godine naišlo je na negodovanje zvaničnog Beograda, koji je ocenio da se time narušava regionalna stabilnost i da je reč o direktnoj pretnji i provokaciji prema Srbiji.
Deklaracija predstavlja politički okvir za unapređenje bezbednosne i odbrambene saradnje, ali ne formalni, pravno obavezujući vojni savez sa klauzulom o uzajamnoj odbrani.
U okviru njenog sprovođenja, načelnici generalštabova Hrvatske i Albanije, zajedno sa komandantom Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), održali su više trilateralnih sastanaka — uključujući tri u razmaku kraćem od mesec dana, među kojima je i nedavni u Skadru — na kojima je razgovarano o jačanju koordinacije, zajedničkim obukama, interoperabilnosti i organizovanju zajedničkih vežbi od 2026. godine, kao i sada u Minhenu.
Saradnja je, prema navodima učesnika, usklađena sa NATO standardima i smernicama Evropske unije — pri čemu su Hrvatska i Albanija članice NATO-a, dok Kosovo nije — i fokusirana je na jačanje kapaciteta i spremnosti za zajedničko delovanje.
Sa srpske strane otvoreno je pitanje pravnog i političkog statusa trilateralne saradnje, odnosno kako dve države članice NATO-a — Hrvatska i Albanija — mogu sklapati vojni sporazum sa entitetom koji nije član Alijanse, odnosno Kosovom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sada javno istakao da na to pitanje nije dobio nikakvo objašnjenje i ocenio da ovakva saradnja predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Srbiju, dodajući: „Nije pitanje samo ko prodaje municiju, već je pitanje s kim si u vojnom savezu, čije teritorije vi branite i koga napadate.“
U međuvremenu albanski ministar odbrane pozvao je i Srbiju da se pridruži sporazumu.
NATO o savezu Kosovo–Albanija–Hrvatska: Doprinose regionalnoj stabilnosti
I Kurti i Vučić iz Minhena poručuju – jačamo odbranu
Kolegijum Generalštaba i Vučić na Minhenskoj konferenciji o vojnoj saradnji Zagreb–Priština–Tirana
Vučić: Najveća pretnja Srbiji vojni savez Hrvatska-Priština-Tirana, ogromna ulaganja u Vojsku Srbije
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
