Izvor: Euractiv (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)
Rastuće optužbe za zlostavljanje, etničke tenzije i pritisak iz EU stavljaju kosovsku policiju – i evropske integracije – na ozbiljan ispit.
Sve veći broj optužbi za policijsku brutalnost na Kosovu postavlja neprijatna pitanja za Evropsku uniju, glavnog donatora i podržavaoca kosovske policije.
Tokom proteklih nedelja, više od deset policajaca suspendovano je u vezi sa nekoliko slučajeva, uključujući smrt 27-godišnjeg Agona Zejnulahua (Zejnullahu) u Lipljanu, nedaleko od Prištine. Petorici policajaca sada se sudi za ubistvo iz nehata.
Kosovska policija broji oko 10.000 uniformisanih službenika i civilnih lica. Od tog broja, više od 15% čine žene, a oko 10% pripadnici nealbanskih zajednica – dok su ostali etnički Albanci.
Tokom poslednjih pet godina, EU je uložila tri miliona evra u pomoć i još 1,5 miliona evra u obuku za kosovsku policiju, uz širu podršku kroz svoju misiju za vladavinu prava – EULEX. Jedan visoki zvaničnik EU opisao je za Euractiv policijsko nasilje na Kosovu kao „endemski problem“.
Prema podacima Policijskog inspektorata Kosova (PIK), broj žalbi porastao je za više od 20% u poslednje tri godine, uglavnom dolazeći od strane etničkih Albanaca iz Prištine, gde je prisustvo policije najizraženije.
Pad poverenja javnosti
Poverenje građana u kosovsku policiju rapidno opada, posebno među etničkim Srbima. Prema istraživanju iz 2021. godine, 77% Albanaca imalo je poverenje u policiju, dok je isto važilo za samo 14% Srba.
Prelomni trenutak dogodio se u novembru 2022. godine, kada je više od 600 srpskih policajaca podnelo kolektivne ostavke. Ovaj potez usledio je nakon što je vlada odbila da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), što je deo sporazuma iz 2015. postignut uz posredovanje EU, a kojim bi Srbima bila omogućena ograničena autonomija. Priština tvrdi da bi ZSO omogućila preveliki uticaj Srbije.
Masovna ostavka napravila je bezbednosni vakuum na Severu Kosova, sa većinski srpskim stanovništvom – umesto da popuni upražnjena mesta novim srpskim regrutima, što nadležni tvrde da zakon trenutno ne dozvoljava, vlada je odgovorila raspoređivanjem uglavnom albanskih policajaca.
Taj potez dodatno je pogoršao tenzije. Prema istraživanju iz 2024. godine, samo 1% Srba podržava pojačano prisustvo policije, dok 35% tvrdi da se zbog toga oseća manje bezbedno, a 57% nije sigurno u sopstveni osećaj sigurnosti. S druge strane, 93% Albanaca podržava tu odluku, a 85% njih navodi da se oseća sigurnije.
Srpski policajci koji su dali otkaz nikada nisu zamenjeni, čime je prekršena ustavna obaveza Kosova da obezbedi etničku zastupljenost u javnim institucijama. I pored pritiska iz EU da se pronađe alternativno rešenje, zvaničnici tvrde da trenutni zakoni ne dozvoljavaju ponovno zapošljavanje onih koji su dali ostavke.
Kako bi nadoknadila manjak kadrova, vlada je ubrzala regrutaciju: osnovna obuka policajaca skraćena je sa šest na tri meseca – najkraća obuka među zemljama na Balkanu. Većina novih regruta su etnički Albanci koji ne znaju srpski jezik, a neki dolaze iz militarizovanih jedinica.
Organizacije civilnog društva i međunarodni posmatrači brzo su izrazili zabrinutost, naročito kada su se pojavili izveštaji da policajci na dužnosti nose etničke ili nacionalističke simbole, što je protivno kosovskom ustavu.
U junu 2023. godine, EU je zamrzla finansijsku podršku i prekinula kontakte na visokom nivou, pozivajući se na zastoj oko ZSO i upotrebu prekomerne sile na Severu.
Sistem pod pritiskom
Bez obzira na to da li će u slučaju Agona Zejnulahua doći do osuđujućih presuda, šire posledice ubrzane obuke već su vidljive, ocenjuje Mentor Vrajoli (Vrajolli) direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije. Problemi sada, kaže on, prevazilaze sever zemlje.
Miodrag Milićević, direktor srpske NVO Aktiv, izjavio je da ga je kosovska policija lično pretukla u blizini granice sa Srbijom 2022. godine. Kritikovao je nedostatak raznolikosti u PIK-u, koji zapošljava samo troje Srba i dvoje Bošnjaka među 82 zaposlenih. Njegov slučaj je još uvek u fazi ponovne istrage.
Kosovska policija je priznala da postoje nedostaci i poručila u izjavi za Euractiv putem mejla da će osnovna obuka ubuduće trajati šest meseci u učionici i godinu dana na terenu.
Ipak, problemi ostaju. SAD su 2023. donirale više od 500 telesnih kamera u pokušaju da se spreče zloupotrebe. Međutim, prema PIK-u, samo 10% pograničnih i saobraćajnih policajaca koji su dobili kamere zaista ih koristi. Kamere su prvobitno uvedene u specijalnim patrolama nakon što su se pojavile optužbe za ciljano maltretiranje Srpkinja na Severu.
Policija je za slabu upotrebu kamera okrivila pravila o privatnosti, tvrdeći da su Vrhovni sud i Agencija za zaštitu podataka ograničili njihovu upotrebu. Obe institucije su to demantovale, navodeći da nikada nisu bile konsultovane osim u kontekstu kontrole granica.
A šta kaže EU?
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), diplomatsko telo EU, nije odgovorila na višestruke zahteve za komentar o uticaju uvedenih mera protiv Kosova na podršku policiji.
Međutim, postupci kosovske policije nastavljaju da pogoršavaju odnose između EU i Kosova, što utiče i na trenutnu i buduću podršku. Ove tenzije takođe dovode u pitanje da li će zahtev Kosova za članstvo u EU ikada biti ozbiljno razmatran.
Iako je Kosovo formalno podnelo zahtev za članstvo 2022. godine, nedavni događaji su naveli neke zvaničnike u Briselu da preispitaju spremnost Kosova da poštuje vladavinu prava i zaštiti prava manjina – dva ključna kriterijuma za pristupanje Uniji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
