Piše za N1 Nebojša Vujović
Aleksandar Vučić vidi da utakmica u kojoj jači tim, sa dužom klupom i boljim igračima, vrši uspešan presing, lomi mu odbranu i dobija utakmicu.
Da se manemo fudbalskog žargona (ostavimo ih Terziću i Ljajiću, oni se ionako „ne bave politikom“) i pređemo na politički – njemu ističe zaustavno vreme. Pa šta onda pokušava da uradi? Da izbori produžetak vladavine uz neizostavne penale, premlaćivanje studenata i građana, njihovo hapšenje i podmićivanje opozicionih prvaka (izgleda da je na Pravnom imao i ovaj predmet i naporne vežbe, i zato je duže studirao).
Elem, udvaranjem Trampovoj administraciji, iznova, traži spas – neophodan mu je taj američki glas. Zato je upro iz sve snage da odobrovolji „Uncle Sam“-a da uđe u probrano i najjače društvo.
Naravno, kao i svaki pametan i obrazovan čovek, shvatam snagu i značaj NATO-a. Probao sam to da objasnim Slobodanu Miloševiću, i u mojim depešama iz Vašingtona (na kojima su nezasluženo sedeli Drašković, Dačić, Selaković, a Đurić sedi i danas), jasno piše ko je „gorila od 600 kilograma“ – NATO, i kako može da nas odalami. I šta se dogodilo? Popili smo „šamarčinu“, pa šta – „nikom ništa“.
Vučić kaže da je pametniji od Miloševića i da ne želi nove šamare, već da hoće da uđe u NATO. Da li zbog bezbednosti Srbije ili svoje lične i nastavka pljačke? Volim NATO koliko i NATO voli mene – Pašićeva sintagma sa drugom porukom i metom.
E pa vidite, neko ko je živeo u Vašingtonu „ni kriv ni dužan“ predugo – dvadeset godina – ima pravo nešto da kaže.
Možda je u Srba pamćenje kratko, „bledi“ bombardovanje, ali primanje Vučićeve prizemne, nedemokratske i autototalitarne Srbije u NATO, neće vam zaboraviti ova probuđena mladost i bunt naroda. Dobro izvagajte i promislite sledeći korak.
Uostalom, zašto bi spašavali redova Vučića – nije on Rajan.
Đurić sa Rubiom u Vašingtonu – najavljen strateški dijalog Srbije i SAD
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
