U prisustvu ljubitelja književnosti, ali i prijatelja, kolega, porodice, sinoć je u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici promovisana knjiga „Ruža od stakla“ autora novinara Andrije Lazarevića.
U pitanju je zbirka pesama, njegov prvenac, ujedno i lični pečat, svedočanstvo, njegovo suočavanje sa sobom i životom.
Lazarević je knjigu posvetio svojoj pokojnoj majci, bez koje živi punih 10 godina.
Ona mu je bila početna inspiracija, pa je kroz proteklih deset godina i nastajala njegova „Ruža od stakla“ u kojoj je sumirao svoja osećanja – ljubav, sećanje, tugu i snagu.
Simbolično je knjigu objavio ove godine – na deceniju jednog nedostajanja.
„Ovo je moja prva zbirka pesama, nastajala je 10 godina. Objavljena je baš ove godine, na deceniju nedostajanja. Posvećena je najpre mojoj majci“, u izjavi za KoSSev kazao je Lazarević, novinar rodom iz Zubinog Potoka.
Osim o majci, Lazarević u svojim pesmama piše i o porodici, rodoljublju, svemu onome što u sebi nosi, što ga tišti.
Zbirku je nazvao „Ruža od stakla“, kako je kazao, jer to je ono što obuhvata simboliku svih pesama u knjizi.
Ruža od stakla je nesalomiva, lomljiva, iznikla iz pepela i ima simbol rađanja, feniksa
Knjigu je prvi put, početkom ovog meseca i promovisao u svom rodnom kraju. Utisci od tada se, kaže, još sležu.
Ipak, promocija knjige i u Kosovskoj Mitrovici za njega ima poseban značaj. To je grad, istakao je, njegove duše.
„Utisci se još sležu iz Zubinog Potoka, puno je pozitivnih reakcija. Sada sam ovde, u gradu mog detinjstva, gradu moje duše. Kosovska Mitrovica, pored mog rodnog kraja, u mom srcu ima poseban značaj. Najlepše uspomene sa mojom majkom nastale su ovde, odnosno u staroj Kosovskoj Mitrovici“, ističe.
Kakva su njegova sećanja na ovaj grad?
„Glavna ulica sa starim žutim stubom, bez šetališta, miris jako pržene kafe, miris i ukus išlera i limunade iz Londona i Šara. Tu je i obavezna kupovina u Krašu, pre nego da se vratimo u Zubin Potok. Kakva god danas bila ili će biti, Kosovska Mitrovica za mene će biti takva kakvu sam je opisao, tako je zaključana u mom sećanju“.
Gosti su sa pažnjom sinoć slušali recitacije pojedinih pesama iz Lazarevićeve zbirke koju je izvodila Antonina Vlašković, a i on je sam pročitao par.
Pročitao je i jednu, njemu posebnu, koja se ne nalazi u ovoj zbirci, a posvećena je upravo Kosovskoj Mitrovici.
Ulicom Kralja Petra
Drvorede platana zamenile su vrbe, povijene suve i tužne, nikle iz betona.
Iz kutova više ne dopire žamor, već se širi truli zadah gorke istine.
Svi smo preko noći postali brdo kukavica, što se izdiže nad maglom našeg postojanja.
Porušeni su svi mostovi, popaljeni svi zvonici, pali su svi vojnici.
Na leđima pravednika polomljena su koplja i umalo je uništeno poslednje zrno nade.
Umalo, proklijalo je.
Lazarević, osim što uređuje i vodi lokalnu stranicu Zubin Potok Info, novinar je dnevnog lista i portala „Nova“. Odnosno, kako je sinoć otkrio, sada već bivši.
Iako planira promociju i u Beogradu, to će, kaže, uskoro biti njegov grad prošlosti.
„Planiram promociju i u Beogradu, gradu koji će uskoro biti grad moje prošlosti. Vraćam se da živim ovde, na Kosovu. Tako da i to je simbolično, oproštajna promocija će biti u Beogradu. Za medij koji sam radio, biću sada dopisnik. Kosovo je moja tema i slušao sam srce“, naveo je.
U pripremi je i druga zbirka pesama, potvrdio je Lazarević.
„Prolazim ovih dana po tim svojim zapisima i shvatio sam da imam puno materijala. Neki moj plan je da sledeće godine bude još jedna zbirka pesama“, otkriva.
O knjizi je sinoć govorila i recenzentkinja Nevena Milosavljević, najveća Lazarevićeva podrška, kako je u više navrata spomenuo.
Ona je posebno istakla njegovu hrabrost, kako je kazala, da kroz ovu zbirku podeli svoju priču. Izrazila je i nadu da će to podstaći i druge lokalne književnike, koji se još uvek kolebaju.
„Ako ovo podstakne makar jednu osobu da se odluči i objavi svoje delo, ja ću biti prezadovoljan“, poručio je potom Lazarević.
Veče je završeno dugim aplauzom, upoznavanjem publike sa autorom, koji je i nakon promocije ostao da razgovara sa čitaocima, podelio potpisane primerke i primio zagrljaje svih onih koji su ga razumeli, a možda u njegovim rečima i pronašli.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
