26 godina od zločina u Maloj i Velikoj Kruši; Prištinski zvaničnici o genocidu

Izvor
KoSSev
-
26 godina od zločina u Maloj Aljbin Kurti Mala Kruša
FOTO: Aljbin Kurti/Fejsbuk

Svega nekoliko dana nakon što je obeležena 26. godišnjica početka NATO bombardovanja, na Kosovu se obeležava i godišnjica zločina u selu Mala Kruša kod Orahovca 1999. godine, kada je ubijeno, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, 114 Albanaca. Kosovski zvaničnici danas još jednom glasno optužuju Srbiju za navodni genocid.

Najviši prištinski zvaničnici danas su obišli orahovačka sela – Malu Krušu i Veliku Krušu. Obeležavanju godišnjice prisustvovali su kosovski premijer, Aljbin Kurti, predsednica, Vjosa Osmani, lider AAK, Ramuš Haradinaj i drugi.

I ove godine, iako precizni zvanični podaci regionalnih organizacija za ljudska prava o Velikoj Kruši nedostaju, prištinski zvaničnici spominju cifre od više od 200 ubijenih u ovom selu pre 26 godina.

Vjosa Osmani: „Surovost bez granica“

„Danas se sa bolom i čašću sećamo 241 žitelja ubijenog u Velikoj Kruši i 113 ubijenih u Maloj Kruši od strane genocidnog režima Miloševića“, poručila je kosovska predsednica, Vjosa Osmani.

Navela je da je „među poginulima bilo dece i staraca, pa čak i trudnica“.

„Posle ubijanja žitelja ovih sela, tela su spaljivali, sa čistom namerom da istrebe naš narod iz naših krajeva“, navela je Osmani u objavi na Fejsbuku, tvrdeći da je to „dokaz da surovost Miloševićevog režima nije imala granice“.

Konstatovala je da su stanovnici Male i Velike Kruše „čvrsto stali i postali simbol nepobedivosti“.

„Danas, pred njima, ponovo potvrđujemo našu svakodnevnu posvećenost pravdi i da sećanje na pale nikada ne bude zaboravljeno“, navela je Osmani.

Kurti o genocidu

Kurti je iz Velike Kruše poručio da su danas obeležili „jedan od najsurovijih masakara koje je počinio srpski državni aparat“.

On podseća da je masakr u Kruši bio deo optužnice za ratne zločine protiv Slobodana Miloševića.

„Uprkos tome, pravda još nije zadovoljena, a počinioci nisu kažnjeni. Evidentno je da su policija i vojnici Srbije imali veliku mržnju i jasan plan da izvrše masakre, pokušavajući da sakriju tela i tragove zločina. Nasilni nestanci, otmice, spaljivanje i bacanje leševa u reke, te drugi nehumani oblici oštećenja i nestajanja leševa, jasni su dokazi ovog genocidnog projekta“, poručio je Kurti.

Odatle je ujedno pozvao provosudni sistem na Kosovu da se „pozabavi ratnim zločinima sa hitnošću i moralnom, istorijskom i nacionalnom odgovornošću“.

Kurti je potom i na događaju u Maloj Kruši optužio Srbiju za navodni genocid.

„Okupljajući se u Maloj Kruši, gde su pre 26 godina policijske i vojne snage Srbije počinile neke od najnehumanijih zločina, odajemo počast 113 poginulih, herojskom otporu živih i prokazujemo počinioce ovih zločina“, naveo je.

Kazao je i da je Kosovo „svedok tog strašnog ratnog vremena“:

„Kada je neprijatelj okupator Srbija počinio ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid nad nama, kosovskim Albancima“.

Kaže da su dokazi o zločinima u ovom selu „jaki“, ali „suđenja i kazne za te zločine su tako malobrojni i nedostaju“.

I tamo se požalio na „kašnjenje pravde“, kritikujući ponovo pravosudni sistem na Kosovu.

„Imaju dobre uslove za rad, dobra primanja, ali mi ne možemo da im damo hrabrost i volju. Tužilaštvo i sudstvo, u ovo vreme kada se navršava 26 godina od oslobođenja Kosova i kada svedoci stare i sve ih je manje, moraju da imaju moralni i nacionalni imperativ i da se bave ovim pitanjem sa neviđenom hitnošću, jer rane neće zarasti i nećemo mirovati dok se zločinci ne osude i kazne, a to je možda već nedostatak“, naveo je Kurti u objavi na Fejsbuku.

Haradinaj: „Žrtvovanje za slobodu“

„Strašni zločin 1999.“ – poruka je lidera AAK, Ramuša Haradinaja iz Velike Kruše.

„Tih martovskih dana, genocidni režim je počinio jedan od najmonstruoznijih i najsmišljenijih zločina“, poručio je Haradinaj, takođe pominjući da su među stradalima žene, starci, deca i mladi.

„Masakri širom Kosova dokaz su žrtvovanja našeg naroda za slobodu. Ne zaboravljamo i nikada nećemo prestati da tražimo pravdu za ove zločine“, naveo je Haradinaj u objavi na Fejsbuku.

Za razliku od prethodne godine kada su brojni međunarodni zvaničnici bili u Velikoj Kruši, to ove godine nije bio slučaj.

Osim prištinskih zvaničnika, danas je reagovao i Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove UN-a, iznoseći nešto drugačije podatke o broju žrtava.

„Na današnji dan 1999. pripadnici MUP-a Srbije ubili su u selu Mala Kruša najmanje 111 kosovskih Albanaca. U njih su pucali ili ih žive spalili u jednom ambaru. Među žrtvama je 14 maloletnika, više staraca i osoba sa mentalnim i fizičkim poteškoćama“.

U drugoj objavi naveli su da su na današnji dana pre 26 godina pripadnici MUP-a Srbije ubili u Suvoj Reci najmanje 45 kosovskih Albanaca, prevashodno dece, žena i starijih osoba, članova porodice Beriša.

Dan ranije oglasila se i Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo: „Sećamo se civilnih žrtava masakra u Maloj Kruši i Velikoj Kruši“.

O Maloj Kruši

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u Maloj Kruši je 25. i 26. marta 1999. godine ubijeno 114 muškaraca Albanaca.

Srpske snage započele su ofanzivu 25. marta protiv „OVK“ u selima između Prizrena i Orahovca (Bela Crkva, Celina, Velika Kruša, Mala Kruša).

Tog prvog dana pretpostavlja se da je ubijeno oko 12 ljudi na više mesta u ovom selu.

Već sledećeg dana, prema navodima Fonda, “srpski policajci, praćeni lokalnim Srbima, odvojili su više od 100 muškaraca od žena iz ovog kraja koje su potom sproveli do jedne kuće u selu gde su ih ubili iz automatskog oružja“.

Kuća je potom spaljena, a zatim minirana, dodaje se.

Iz spisa FHP: „Naterali su ih da uđu u kuću, da bi nakon pola sata nekoliko policajaca iz automatskog oružja sa prozora i vrata počelo da puca, usmrtivši gotovo sve muškarce. Jedan od policajaca je ušao u kuću i iz pištolja pucao u žrtve koji su davale znake života. Kada je izašao, petorica meštana su uspela da iskoče kroz prozor i spasu se“.

Posmrtni ostaci dela meštana Male Kruše i dalje nisu pronađeni i njihova imena nalaze se na listi nestalih lica MKCK. „Pretpostavlja se da su ostaci spaljenih tela pokupljeni bagerom i bačeni u reku Beli Drim“, navode dalje iz Fonda za humanitarno pravo.

Delovi tela 17 meštana ubijenih u jednoj od kuća ili u pojedinačnim incidentima u selu, ekshumirani su u selu i na obali reke Beli Drim u julu 1999. od strane britanskog forenzičkog tima u sastavu KFOR-a i kasnije identifikovani.

Sa druge strane, precizni podaci regionalnih organizacija za ljudska prava o ubijenima u selu Velika Kruša – nedostaju.

U Knjizi pamćenja Fonda za humanitarno pravo, navodi se da je u ovom selu u periodu 25. – 26. mart 1999. ubijeno oko 180 Albanaca.

Sa druge strane, u objavi na Fejsbuk profilu FHP-a iz 2020. godine – navodi se podatak o 204 ubijenih u tom periodu u istom selu.

Sudsko procesuiranje

Događaji u Maloj Kruši bili su deo optužnice za ratne zločine protiv Slobodana Miloševića i nekoliko drugih srpskih političkih i vojnih lidera.

Kako je Fond za humanitarno pravo naveo pre nekoliko godina, za zločine na Kosovu tokom 1999. godine u Specijalizovanom sudu i sudovima opšte nadležnosti u Srbiji procesuirani su oni u kojima je ubijeno oko 200 Albanaca.

Za zločin u Maloj Kruši u junu 2020, osuđen je Darko Tasić na zatvorsku kaznu od 22 godine, ali mu je Apelacioni sud u Prištini u decembru iste godine prepolovio zatvorsku kaznu na 11 godina.

Tasića je Osnovni sud u Prizrenu proglasio krivim po dvema tačkama optužnice – zbog skrnavljenja tela neidentifikovanih osoba, njihovog spaljivanja i bacanja u reku Drim i zbog konfiskacije imovine, pljačke, ilegalnog i namernog uništavanja imovine (paljenje kuće) u Maloj Kruši.

Odbrana Tasića u međuvremenu se žalila Vrhovnom sudu koji je odbio zahtev za umanjenje kazne, a potom i Ustavnom sudu, koji je ocenio da je neosnovan zahtev za povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje.

Sa druge strane, prethodno je Miloš Petković oslobođen optužbi za ratne zločine nad civilnim stanovništvom u ovom selu.

Petković je uhapšen u Mađarskoj 06. septembra 2018. godine po međunarodnoj poternici koju je izdao EULEX. Bio je u pritvoru u Mađarskoj, gde je boravio sve do 17. maja 2019. godine kada je izručen kosovskim pravosudnim organima. Sve do izricanja oslobađajuće presude Petković je boravio u specijalnom zatvoru u Podujevu.

Iz Fonda su u godinama unazad isticali da su se procesuirale uglavnom osobe nižeg ranga pri oružanim formacijama, dok je, sa izuzetkom nekolicine, upadljiv izostanak procesuiranja visokopozicioniranih oficira u čijim su se zonama odgovornosti ovakvi zločini događali.

Fond za humanitarno pravo takođe je naveo tada da je izostalo procesuiranje onih predmeta u kojima je i najveći i broj žrtava, jedan od njih je upravo Mala i Velika Kruša.

Druga strana se ne informiše o tuđim žrtvama

Srpska javnost uglavnom nije informisana o događajima u Velikoj i Maloj Kruši. Takva je situacija i kod Albanaca kada su u pitanju zločini nad Srbima i drugim nealbancima, a u senci u širem narativu su i zločini OVK prema samim Albancima koji su viđeni kao „saradnici okupatora“.

Dugogodišnja je praksa na obe strane da se izveštava gotovo isključivo samo o onim zločinima u kojima su žrtve jednog naroda. Organizacije koje se bave pomirenjem i ovim zločinima, poput YIHR i REKOM, više puta su ukazivale i na praksu da se manipuliše i sa brojevima žrtava od strane zvaničnih institucija i zvaničnika na svim stranama.

26 godina od prvih NATO bombi na SRJ: Studenti brane Generalštab, u PR: „NATO okončao poslednji genocid 20. veka“


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.