Povodom obveležavanja dvadesete godišnjice upisivanja manastira Visoki Dečani na UNESCO listu Svetske kulturne i prirodne baštine, u sedištu ove organizacije u Parizu organizovana je izložba o srpskim manastirima koji se nalaze na ovoj listi.
Organizator ovog događaja je Ministarstvo kulture Srbije, u saradnji sa Eparhijom raško prizrenskom. Prisustvovali su Lazare Elondo Asomoa, direktor UNESCO-vog centra za svetsko nasleđe, Nikola Selaković, ministar kulture, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije, Arno Gujon, kao i patrijarh srpski Porfirije, koji je i otvorio izložbu.
„Svetlost kojom sija ovaj grad, kao dragulj istorije i kulture čitavog evropskog kontinenta, po svemu sudeći ista je ona tiha svetlost kojom gore dečanska kandila i kojom sijaju Visoki Dečani kako pravoslavnim Srbima tako i celom civilizovanom svetu, poručio je Patrijarh u Parizu, izvestila je SPC.
Kazao je da su Visoki Dečani, zbog teških i složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, dodaje, nažalost, i danas prolazi:
„Svoju primarnu svetlonosnu misiju konstantno, ćutke i dostojanstveno ostvarivali, svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetlost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakog čoveka“.
Pojedine grupe svojataju tuđu duhovnu i nacionalnu baštinu
Patrijarh je naveo da ovaj manastir ima univerzalni značaj, te da pripada celom svetu, ali primarno srpskom narodu. Međutim, konstatuje da su na delu pokušaji „svojatanja tuđe baštine“.
„Imaju univerzalni značaj, pripadaju celom svetu, što ne negira njihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi koji su ih iznedrili, dajući tako prostora pojedinim grupama ili narodima da krivotvore istorijske činjenice i svojataju tuđu duhovnu i nacionalnu baštinu. Pogotovu kad se uzme u obzir da je upravo takva agresivna inicijativa i dovela do toga da je UNESCO morao da se stavi u zaštitu Dečana i očuvanje svetinja čiji je opstanak, u takvom ambijentu upitan, izložen mogućem ugrožavanju i ne dao Bog uništenju“, kazao je Patrijarh.
Podsetivši da je manastir Visoki Dečani pre 20 godina upisan na UNESCO listu svetske baštine, on je takođe ukazao na to da su dve godine kasnije ovaj i još tri manastira SPC na Kosovu – Pećka Patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, upisani i u Listu svetske baštine u opasnosti.
„Stavljanjem Visokih Dečana i ostale tri pomenute srpske svetinje pod svoju zaštitu, UNESCO je pokazao njihov univerzalni značaj za ceo civilizovani svet, istovremeno ih čuvajući za buduće naraštaje, za sve one koji traže mir, teže dobru i ljube svetlost. Zbog toga smo i kao narod i kao Crkva neizmerno blagodarni UNESCO-u koji je svojom delatnošću učinio da se po ko zna koji put pokažu istinitim reči Jevanđelja da svetlost svetli u tami i tama je ne obuze (Jn 1, 5)“, dodao je Patrijarh.
Svakodnevni pokušaji falsifikovanja istorije
Srpska pravoslavna crkva u svom saopštenju o otvaranju izložbe navela je ujedno da je srpska kulturna baština na Kosovu danas najugroženije kulturno dobro u čitavoj Evropi.
„I pored toga što baštini četiri velelepna dobra koja su deo svetske baštine UNESCO-a i imaju izuzetnu univerzalnu vrednost, neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu na Kosovu i Metohiji, pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su svakodnevica. Napadi na vernike i objekte Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji su kontinuirani i otežavaju svakodnevni život, kao i aktivnosti u vezi sa zaštitom pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa Republike Srbije“, naveli su.
Dodaju i da se u 2023. i 2024. godini dogodio 31 napad, od kojih je većina bila usmerena na uništavanje i skrnavljenje verskih i kulturnih dobara.
Selaković: Srpski manastiri na Kosovu najugroženija kulturna dobra u Evropi
Istu poruku na događaju u Parizu poslao je i ministar kulture Srbije, Nebojša Selaković. Kaže da je srpska kulturna baština na Kosovu i dalje, u 21. veku, jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi, podsetivši takođe na listu svetske baštine u opasnosti.
„I pored toga, neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu, pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevica“, kazao je i Selaković.
Kaže da je naročito bio dramatičan period posle okončanja ratnih sukoba, odnosno u junu 1999. godine, kada je, u organizovanim napadima, oskrnavljen, oštećen ili u potpunosti uništen veliki broj srpskih crkava i manastira.
„U velikom talasu nasilja, u martu 2004, stradali su, među mnogim drugim, i neki od nebično vrednih srpskih spomenika, poput manastira Svetih arhanđela kod Prizrena, manastira Devič i još nekoliko srednjovekovnih crkava u samom gradu Prizrenu. Uništeno je, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira i razrušena su tri groblja“, kazao je Selaković.
Na kraju svečanog otvaranja izložbe, hor Bogoslovije Svetog Kirila i Metodija iz Prizrena izveo je polusatni koncert.
Ovom događaju prisustvovali su i mitropolit raško-prizrenski Teodosije, Episkop pariski i zapadnoevropski Justin, protođakon Radomir Vrućinić, rektor Bogoslovije Svetog Save; protođakon Dragan Radić, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Manastir Visoki Dečani proslavio je juče ktitorsku slavu – Svetog kralja Stefana Dečanskog i to u prisustvu oko 4,000 vernika.
S ciljem obeležavanja 20 godina od upisa na UNESCO listu svetske baštine, ovaj manastir je krajem oktobra posetila grupa istoričara umetnosti, konzervatora, arhitekata i arheologa u organizaciji Nacionalnog komiteta ICOMOS Srbija. Jubilej je obeležen i izložbom radova osnovaca sa Kosova.
Baštine u opasnosti i 7 najugroženijih
Manastiri Visoki Dečani, Gračanica i Pećka Patrijaršija, te crkva Bogorodica Ljeviška, na listi svetske baštine nalaze se od 2004. godine, a od 2006. su i na listi svetske baštine u opasnosti.
Četiri zdanja odražavaju vrhunce vizantijsko-romaničke crkvene kulture, sa svojim izrazitim stilom zidnog slikarstva, koje se na Balkanu razvilo između 13. i 17. veka. Manastir Dečani podignut je sredinom 14. veka za vreme vladavine srpskog kralja Stefana Dečanskog i takođe je njegov mauzolej. Pećka patrijaršija je grupa od četiri kupolaste crkve sa nizom zidnih slika. Freske crkve Svetih apostola iz 13. veka oslikane su u jedinstvenom, monumentalnom stilu. Freske iz ranog 14. veka u crkvi Presvete Bogorodice Ljeviške predstavljaju pojavu novog takozvanog paleološkog renesansnog stila, kombinujući uticaje istočnopravoslavne vizantijske i zapadnoromanske tradicije. Stil je odigrao odlučujuću ulogu u kasnijoj balkanskoj umetnosti.
Iz Komiteta za svetsku baštinu izlistali su kriterijume, odnosno pretnje zbog kojih je imovina upisana na Listu svetske baštine u opasnosti. To su: Nedostatak pravnog statusa imovine; nedostatak zakonodavne zaštitne tampon zone; nedostatak sprovođenja Plana upravljanja i aktivnog upravljanja; poteškoće u nadgledanju imovine usled političke nestabilnosti, postkonfliktne situacije (posete uz Stabilizacijske snage Kosova – KFOR/ UNMIK), pratnje i nedostatka čuvara i obezbeđenja, te nezadovoljavajuće stanje konzervacije i održavanja imovine.
U međuvremenu, Visoki Dečani su se našli prvo među 12, a potom 2021. godine i među 7 najugroženijih evropskih spomenika kulture (Evropanostra), što je pokrenulo antikampanju sa Kosova.
Inače su kosovski zvaničnici u više navrata službeno zahtevali uklanjanje srpskih spomenika kulture i duhovnosti sa Uneskove liste, uz navode da oni nisu ugroženi, ali i da se radi o kosovskom nasleđu.
Važeći zakoni, odnosno ustav Kosova, sa inkorporiranim Ahtisarijevim zaštitnim merama prepoznaju ih kao vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve.
Srednjovekovni spomenici SPC na Kosovu i dalje na listi svetske baštine u opasnosti
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
