„Zakoni koje donosi Republika Srbija kao vid podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji nemaju nikakve veze sa obavezama iz Dijaloga, već su direktna posledica i reakcija na ugnjetavanje srpskog naroda od strane režima u Prištini i izostanka vidljivih akcija EULEX-a da zaštiti srpski narod i obezbedi vladavinu prava, humanitarnu katastrofu na KiM, izazvanu Kurtijevim jednostranim potezima i nasiljem nad Srbima“, poručio je danas Petar Petković.
Glavni čovek za Kosovo u Vladi Srbije ovako je reagovao nakon navodne izjave portparolke Evropske unije, Nabile Masrali, u kojoj ona traži od Srbije da preispita nacrte Zakona, usvojene ove nedelje za Kosovo, jer se oni, prema njenim rečima, kose sa obavezama iz Briselskog dijaloga.
„EU podseća Srbiju da je vezana za sve sporazume o dijalogu kao sastavni deo njene integracije u EU i poziva Srbiju da u skladu sa tim preispita nacrte zakona“
Njenu navodnu izjavu od jutros prenose prištinski mediji:
„EU smatra da je Srbija jasno prekršila obaveze iz dijaloga, predloženim nacrtom Zakona Vlade za proglašenje Kosova posebnom zaštitnom zonom i za organizaciju i nadležnost pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela na Kosovu“, naveo je RTK.
Masrali, do objavljivanja ove vesti, nije odgovorila na upit našeg portala – da potvrdi i ponovi ove svoje izjave.
Petković sa 12 pitanja za EU
Na ove izjave reagovao je direktor Kancelarije za KiM, postavivši niz, tačnije 12 pitanja upravo Evropskoj Uniji, zatraživši da na to odgovore umesto, kako je kazao „što se vodi politikom dvostrukih aršina“.
Pita da li su poslednji postupci Prištine, odnosno ukidanje dinara na Kosovu, zatvaranje srpskih institucija, Pošti i sve ostalo – postupci u duhu EU ili protivni Dijalogu:
1. Da li je protivpravno i jednostrano ukidanje dinara i izazivanje humanitarne katastrofe od strane Prištine kršenje dijaloga?
2. Kako to da nasilno zatvaranje 10 srpskih opština na Kosovu i Metohiji nije kršenje sporazuma?
3. Da li je najbolja evropska praksa to što Srbi zbog zatvaranja institucija ne mogu da registruju svoje novorođene bebe?
4. Da li je u duhu vladavine prava i dijaloga činjenica da niko nikada nije odgovarao za upucavanje sedmoro Srba na KiM od kojih je dvoje dece?
5. Da li je u duhu dijaloga to što je Azem Kurtaj, pripadnik tzv. KBS koji je pucao u srpsku decu na Badnji dan slobodan čovek?
6. Da li je kršenje sporazuma nasilno zatvaranje Banke „Poštanska štedionica“ i Pošte Srbije na severu KiM?
7. Da li su evropske vrednosti to što najugroženiji Srbi, penzioneri, invalidi moraju da odlaze na administrativne prelaze po svoja primanja, jer im je Kurti ukinuo svaku drugu mogućnost?
8. Da li je u skladu sa tekovinama dijaloga hapšenje i protivpravno zatvaranje 86 Srba koji čame u kazamatima?
9. Da li je kršenje dijaloga zabrana oficiru za vezu Beograda da poseti protivpravno uhapšene Srbe i uveri se u njihovo zdravstveno stanje?
10. Da li je kršenje dijaloga zabrana patrijarhu Porfiriju da poseti Pećku patrijaršiju?
11. Kako to da prisustvo monoetničke Kurtijeve policija, koja nema šta da traži na severu KiM, a sprovodi svakodnevni teror, nije kršenje sporazuma?
12. Da li je i masovno i nekažnjeno seksualno uznemiravanje i zastrašivanje Srpkinja na severu KiM vladavina prava?
Petković je dalje nabrojao incidente koji su se desili od kako je Aljbin Kurti na vlasti, te i procente koliko se Srba odselilo sa Kosova.
„Od dolaska Kurtija na vlast zabeleženo je 555 etnički motivisanih incidenata, 127 eskalatornih poteza režima u Prištini, od poziva 27 zemalja Evropske unije 3. juna 2023. da Priština hitno deeskalira situaciju na KiM, gotovo 20 odsto Srba se odselilo sa severa KiM zbog terora Aljbina Kurtija i nemogućih uslova za život Srba koje stvara režim u Prištini“, podaci su koje je izneo direktor Kancelarije za KiM.
Zakon koji je za EU sporan, kaže, ne bi ni bio potreban da – misija EULEX ispunjava svoj zadatak, koji im je poveren.
„Da Srbi imaju ikakvu pravnu sigurnost, da je iko odgovarao za upucavanja, hapšenja i prebijanja Srba“.
Takođe, glavni pregovarač Beograda u Dijalogu kaže i da zakoni nemaju veze sa Dijalogom. Oni su, istakao je, direktna posledica i reakcija na:
„Ugnjetavanje srpskog naroda od strane režima u Prištini i izostanka vidljivih akcija misije Evropske unije EULEX da zaštiti srpski narod i obezbedi vladavinu prava i spreči humanitarnu katastrofu na KiM, izazvanu Kurtijevim jednostranim potezima i nasiljem nad Srbima“.
U septembru podržali, a sada promenili stav
U ovom saopštenju pita EU, kako to da su podržali mere kada ih je u septembru predstavio Beograd, a sada menjaju stav – „nakon Kurtijev napada na zakone“.
„Kako ste to prvo podržali i pozdravili mere koje je još u septembru javno i zvanično predstavio Beograd, a onda nakon Kurtijevog jučerašnjeg napada na zakone, naprasno menjate mišljenje i stav? Da li je to kredibilitet?“
Zakoni
Podsetimo, Vlada Republike Srbije je pre dva dana usvojila na sednici predlog zakona kojim je Kosovo proglašeno područjem posebne socijalne zaštite. Usvojen je i predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Kosova.
Ovoj odluci prethodile su mere koje je predsednik Srbije predstavio početkom septembra u vezi sa situacijom na Kosovu, a kao reakciju na seriju zatvaranja srpskih institucija na Severu.
Predstavio je pet poglavlja ovih mera. Prvim se zahteva vraćanje u pređašnje stanje, odnosno, održavanje lokalnih (kosovskih) izbora na Severu, povratak Srba u Kosovsku policiju, sudstvo, kao i oslobađanje „političkih zatvorenika“, te formiranje ZSO.
Ostala poglavlja odnose se na proglašenje Kosova za područje „posebne socijalne zaštite“ – čime su predviđena nova zapošljavanja i finansijska davanja, otvaranje „modernih pisarnica“ sa srpske strane prelaza. Mera je i uspostavljanje posebnog tužilačkog organa.
Vlada Srbije: Kosovo proglašeno područjem posebne socijalne zaštite
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
