Kompanije sa Severa Kosova koje do 31. decembra ove godine ne budu podnele zahtev za dobijanje kosovske licence za uvoz kontrolisanih roba, neće više moći da uvoze robu posle ovog datuma. Ovaj rok je od 17. januara 2013, kada je u Briselu postignut Sporazum o carinama između Beograda i Prištine, ipak, produžavan dva puta. Od poslednjeg, trećeg roka, izuzete su kompanije koje uvoze lekove i medicinsku opremu, za koje će važiti rok do 31. maja 2015. Svako od privrednika za uvoz robe, ko je pri Administrativnoj kancelariji za Severnu Mitrovicu već podneo i dobio privremenu dozvolu za uvoz, nastaviće da radi sa tom potvrdom dok iz Prištine ne bude stigla licenca. Potvrde, takođe, važe do 31. decembra. A sve firme koje su registrovane u srpskom APR-u pre 17. januara 2013, mogu do kraja decembra da podnesu zahtev za licenciranje sa srpskom dokumentacijom, uz srpska lična dokumenta, dok će one koje su registrovane nakon ovog datuma morati da se prijave sa kosovskom. Ipak, radi se o privremenom periodu u kojem će prištinska ministarstva biti fleksibilna prema srpskim privrednicima sa Severa kada je u pitanju primena kosovskih procedura za uvoz. Licenca je besplatna i važi tri meseca, osim one za uvoz stoke, koja košta 40 evra. Ovo je suština paketa informacija koji su u ponedeljak u Severnoj Mitrovici pokušali da srpskim privrednicima sa Severa Kosova prenesu više predstavnika kosovskih ministarstava, agencija i vlade sa jedne, i srpskog oficira za vezu u Prištini Dejana Pavićevića, zamenika Direktora za KiM, Dušana Kozareva, sa druge strane. Četvrti po redu sastanak je i ovoga puta organizovala Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu, uz lično angažovanje šefice ove kancelarije, Adriane Hodžić. Prepuna sala zabrinutih privrednika sa Severa, uz disciplinovan i miran tim iz Prištine, i troje srpskih predstavnika koji su na sastanak kasnili punih pola sata – bila je slika sa kojom je ovaj, u čestim delovima nervozan sastanak, počeo.
Tokom jednočasovne diskusije, članovi prištinske i beogradske delegacije su privrednicima sa Severa Kosova, koji se bave uvozom robe za koju je potrebna licenca, objašnjavali kako da podnesu zahtev za izdavanje licenci iz Prištine, da bi ove firme sa Severa nastavile da uvoze i od 1. januara 2015, odnosno koji su rokovi, i koja je važeća dokumentacija za podnošenje. Devetočlana prištinska delegacija naglasila je da se kontrolisana vrsta robe na Sever Kosova neće moći uvoziti bez licenci – naftni derivati, meso, stoka, hrana, alkohol, cigarete i lekovi, i to tako što će za svaki artikal sa liste robe koja podleže licencama biti potrebna licenca od proizvođača proizvoda i ona će važiti tri meseca. Privrednici će ih dobijati besplatno, osim kada je u pitanju licenca za uvoz životinja koja košta 40 evra i važi šest meseci. Ipak, kako se radi o posebnom rešenju za Sever koje je dogovoreno u Briselu, privrednicima sa Severa poslata je i poruka da će primena ovih propisa biti fleksibilna tokom prelaznog perioda, ali samo za one firme koje su već dobile licencu iz Prištine, ili koje započnu ovaj proces do 31. decembra.
Savetnik dosadašnje šefice kosovskog pregovaračkog tima, Edite Tahiri – Gazmir Raci, naglasio je na početku sastanka da sve one firme sa Severa koje do kraja decembra ne budu podnele zahtev za dobijanje licence iz Prištine – neće moći da uvoze od januara naredne godine. Ovaj rok ipak ne važi za firme koje se bave uvozom medicinske opreme, za koje je, zbog specifičnosti poslovanja, uveden rok do 31. maja 2015. Raci je naglasio da je “veliki broj vlasnika podneo zahteve,” da su ove firme u procesu dobijanja licence, te da će one moći i nakon 31. decembra da nastave sa uvozom. Istovremeno su srpski privrednici iz publike dobacili da “nije tačno” da se radi o velikom broju prijavljenih, komentarišući međusobno da su tokom ranijih sastanaka sa srpskim predstavnicima iz Beograda dobili potpuno oprečnu informaciju – da se “niko sa Severa ne prijavljuje u kosovski sistem i ne vadi kosovsku ličnu kartu dok se ne formira ZSO, koja će to raditi.”
“Sve kompanije koje nisu podnele zahtev do 31.12. nisu u mogućnosti da uvoze. To znači da smo imali rok od godinu dana, a dva puta smo produžavali rok sa Administrativnom kancelarijom i odlučili smo da oni prestanu da važe. Ali su iz ovog roka izuzete one kompanije koje uvoze medicinsku robu. Za njih je potrebno duže vreme. Zato smo odredili rok do 31. maja i molim vas da požurite, da ne bismo imali problema. Oni koji su u procesu licenciranja – nemaju problema,” rekao je Raci.
Kako je privrednike posebno interesovalo da li će im za izdavanje licence biti važeća dokumentacija iz srpskog APR-a, Raci je naglasio i to da sve firme koje su registrovane do 17. januara 2013. godine, kada je u Briselu postignut sporazum o carini između Beograda i Prištine, mogu da se prijave za dobijanje licence na osnovu dokumentacije koju već poseduju, što znači da važi i dokumentacija iz srpskog APR-a i uključuje sva potrebna dokumenta iz srpskog sistema, kao i srpsku ličnu kartu, ali ne i za firme registrovane posle 17-og. One će morati da podnesu zahtev za licenciranje uz kosovska dokumenta. Licenciranje sa srpskom dokumentacijom će, međutim, biti samo privremenog karaktera.
Tokom sastanka se u delovima diskusije sa pojedinim članovima prištinske delegacije moglo čuti da ovaj privremen rok neće biti “manji od tri meseca, a ne bi trebalo da bude duži od šest” i da je to “posebno rešenje za Sever.”
“Izvesno vreme imaćete popuste dok se ne sredi situacija. Izvesno vreme,” rekao je direktor Agencije za veterinu i hranu, Erol Šehu.
“Kako će kompanije da znaju da su dobile dozvolu? Kako će da znaju da će već 1. januara moći da nastave da uvoze?” – pitala je Adriana Hodžić u ime privrednika, na šta je šef kosovske carine Bekim Mehmetaj odgovorio:
“Imaćete dozvolu da uvezete robu, ali morate doći u Administrativnu kancelariju da uzmete potvrdu da se nalazite u procesu apliciranja. Ja ću poslati listu na dva prelaza i već 1. januara znaće se koje su se firme prijavile za dobijanje licenci. Niko od nas nije ovde da stopira proces, već da se ono što je u Briselu dogovoreno, ispoštuje. Dakle, od danas, počnite da dolazite u Administrativnu kancelariju po potvrdu da ste u procesu apliciranja.”
“Samo se vi prijavite”
I prištinskoj i srpskoj delegaciji bilo je posebno važno tokom diskusije da privrednici sa Severa iskoriste rok do 31. decembra da podnesu zahtev za dobijanje licence, bilo preko Administrativne kancelarije za Severnu Mitrovicu, ili elektronskim putem.
“Spremni smo svakog dana da ovde dođemo, evo i da Dejan da dođe, da bude lakše za sve vas,” rekao je Tahirin savetnik Raci.
“Samo vi predajte dokumenta koja imate,” dodao je Pavićević.
Srpski oficir za vezu u Prištini, međutim, nije imao konkretan odgovor ni na jedno pitanje koje je došlo od privrednika, ali je više puta ponovio, da “svi žele da pomognu privrednicima” i da se o tome dogovaralo u Briselu.
“Zaista smo razgovarali koliko je podneto aplikacija, kako da budu obrađene i da se izdaju dozvole, da vidimo, oni koji nisu podneli – da ne dođe do problema,” rekao je Pavićević.
Iako je i Dejan Pavićević, kao i Raci izneo informaciju da se veliki broj firmi sa Severa već prijavio za dobijanje licence, privrednici su ga demantovali, uz povike da to nije tačno.
“Kako sad to?, pitao je Pavićević, na šta mu je potpredsednica Privredne komore za Kosovo, Snežana Kostić, odgovorila:
|
Pročitajte još: |
“Objasniću vam. Evo puno privrednika nema kosovsku ličnu kartu. Dolazim sa sastanka na kojem su me upravo to pitali. Shvatite molim Vas da su ljudi ovde sve vreme funkcionisali sa srpskim dokumentima, a da bi se preveo sistem pod kosovski, za registraciju će biti neophodna kosovska lična karta, a ljudi to nemaju, dakle nisu ni počeli da se prijavljuju za licencu iz Prištine. Na sastanku u Privrednoj komori, privrednici su dobili informaciju da će celu problematiku uvoza i izvoza na sebe preuzeti ZSO i da će sve biti rešeno formiranjem ZSO, stoga je većina privrednika uzimala privremene dozvole u Kancelariji za zajednice. I na prošlom sastanku gospodin Peđa (Predrag Nikolić, prim. red.) je rekao da nećemo morati čak ni da uzimamo kosovske lične karte, a bez te lične karte mi ne možemo licencirati preduzeće i rekao je da dogovor o fiskalnom broju u Briselu nije ni postignut.”
Privrednik sa Severa, Igor Đerić je dodao: “Ja imam kosovsku firmu, dakle, ja sam se registrovao, produžena mi je licenca. Ali istina je da ima privrednika koji nemaju registraciju.”
Da će kosovska lična karta biti potrebna svim privrednicima koji žele da se prijave za dobijanje licence za uvoz robe iz Srbije na Kosovo, potvrdio je predstavnik ministarstva trgovine, Šaban Haljimi, koji je objasnio da će privrednici, koji ne poseduju kosovska dokumenta, moći sa srpskim dokumentima da uđu u proces dobijanja licence, ali da je jedan od koraka u tom procesu i podnošenje zahteva za izdavanje kosovske lične karte.
“Ako imate registrovanu firmu pre 17. januara, za bilo koju vrstu robe, a nemate ličnu kartu, a imate ostalu dokumentaciju, vi ste u procesu. Posle, ako želite da izvadite tu ličnu kartu – 7 – 10 dana se to čeka. Znači, daćemo prostora. Isto tako za licenciranje za naftu – ukoliko nemate ličnu kartu, a imate ostalu dokumentaciju koja je osnov za licenciranje, mi ćemo vam dati vremena koliko je potrebno da izvadite ličnu kartu. Nećemo vam praviti smetnje za uvoz,” rekao je Haljimi.
I šefica Administrativne kancelarije je još jednom podcrtala da privrednici treba da uđu u proces dobijanja licence, čak i ukoliko nemaju kosovsku ličnu kartu:
“Kada otvorite web stranicu i hoćete da se informišete šta vam treba od dokumenata da budete licencirani – to su pravila koja važe za sve na Kosovu. Sever je posebna priča i neki izazovi će se rešavati u hodu. Nemojte da vam bude razlog to što nemate kosovsku ličnu kartu da ne aplicirate. Aplicirajte sa dokumentima koje imate – od lične dokumentacije, pa do registracije firmi. Aplicirajte sa time što imate, a onda ćemo ponaosob rešavati svaki od ovih slučaja. Ja se nadam da ćemo naići na razumevanje svih strana da to rešimo,” objasnila je Hodžić i istakla da sistem uvoza robe privrednika sa Severa ostaje isti sve dok ne dođe do drugačijeg dogovora na većoj instanci.
Preko Brnjaka ne može da se uvozi roba
Privrednike iz Zubinog Potoka je, međutim, interesovalao i da li je u Briselu dogovoreno otvaranje prelaza "Brnjak" za uvoz robe. Kako roba na Kosovo može da se uvozi samo preko Merdara i Jarinja, privrednicima iz najsevernije opštine na Kosovu, Zubinog Potoka, to predstavlja problem zbog dodatnog povećanja troškova transporta robe i utroška vremena.
Predstavnici prištinske delegacije su istakli da za sada ne postoje naznake da će se ovaj prelaz otvoriti za uvoz robe.
“Uvoz, što se tiče kontrole Agencije za hranu i veterinu – na graničnom prelazu mi imamo dva BIP-a sa Srbijom, a dogovoreno Briselskim sporazumom – imamo Jarinje i imamo Merdare. Za sada nema šanse. Što nije nemoguće da se promeni, ako se promeni Zakon, a ukoliko analiza pokaže da je potrebno,” rekao je direktor Agencije za veterinu i hranu iz Prištine, Erol Šehu.
Srpski oficir za vezu Dejan Pavićević je naglasio da je srpska strana u Briselu insistirala da se i Brnjak otvori kao prelaz za uvoz hrane, ali da im je iz Prištine rečeno da trenutno nemaju administrativan kapacitet da to pokriju:
“Pitanje Brnjaka je pitanje koje se otvaralo u par navrata i mi smo dobili informaciju od Ministarstva poljoprivrede, odnosno od Uprave za veterinu i Uprave za zaštitu bilja, koje su pod Ministarstvom poljoprivrede, da oni trenutno nemaju administrativne kapacitete da pokriju još jedan prelaz, što ne znači da neće imati. Nemaju kapaciteta da pokriju i prelaz 'Brnjak' s obzirom na trenutnu zabranu zapošljavanja – nisu mogli to da premoste. Mi smo uputili više zahteva njima da se razmišlja u tom pravcu, tako da ćemo da vidimo. A onda u Briselu možemo ovako da pokrenemo pitanje i da se proširi. Ja mislim da je to u obostranom interesu da se proširi i na Končulj,” dodao je Pavićević.
|
Kontradiktornosti o pojedinostima procedura za uvoz
Iako je bilo očigledno da je saradnja između prištinske i beogradske delegacije odlična, povremeno su privrednicima iznošene kontradiktorne informacije, a što ih je dodatno zbunjivalo, posebno u delu o tome da li će se za svaki artikal od proizvođača tražiti poseban sertifikat:
“Što se tiče pitanja da li će morati uvoziti licenciranu robu direktno iz fabrike, ili neće – to je drugo pitanje. Ja mislim da su gotovo svi sertifikati za fitosanitarnu dogovoreni u Briselu, skoro je sve završeno,” rekao je Dejan Pavićević, a što je demantovao Erol Šehu:
“Ne. Mi smo rešili samo fitosanitarni i za stočnu hranu iz veterinarske (agencije, prim.red.). Što se tiče ostalih veterinarskih sertifikata – oko 40 sertifikata, po tempu kako smo radili za stočnu hranu, trebaće dosta godina, ali mi nećemo smetati ljudima.”
“Neće vam niko smetati, taj tempo ćemo da ubrzamo da se reše i sertifikati da vi ne bi morali da brinete. Dok se ne reše ti sertifikati, vi ćete moći da nastavite da radite kako ste radili do sada. Ne iz fabrike, nego od drugih veleprodaja,” nadovezao se zatim Pavićević.
|
Na Severu rade mahom mali uvoznici, a ne veletrgovine
Za privrednike na Severu nakon prelaznog perioda, poseban problem će biti dobijanje licenci i sertifikata, jer prema važećim propisima, roba koja podleže licenci za uvoz moraće da ima sertifikat direktno od proizvođača i to tako što će svaki artikal morati da ima svoj sertifikat, a licenca će važiti tri meseca. Većina privrednika sa Severa pripada tzv. malim uvoznicima, odnosno vlasnicima samostalnih trgovinskih radnji i oni su do sada Sever snabdevali sa prehranom i robom, uvozeći sve artikle mahom od jednog dobavljača.
“Apsolutno se ne razumemo. Niti vi razumete ljude ovde, niti oni vas razumeju. Vi nama dajete objašnjenja kao da su svi ovde iz veleprodaje i da distribuiraju dalje ka maloprodaji. Morate da znate da se ovde na Severu i među nama prisutnima radi o ljudima koji imaju samostalne trgovinske radnje, kao što ja imam apoteku. Vi pričate nama o nekim uslovima koji važe za veleprodaju. Dajte da razjasnimo prvo to,” rekla je farmaceutkinja i vlasnica lokalne apoteke iz Severne Mitrovice, Olja Velimirović.
Nekoliko privrednika je upozorilo da ni sami proizvođači u Srbiji neće imati interes da daju sertifikate za robu privrednicima sa Severa, jer oni imaju već ovlašćenog uvoznika za Kosovo, koji su u Prištini, te da će oni sa razlogom uputiti privrednike sa Severa na velikoprodaju u Prištini, čime će se ugušiti samostalne trgovinske radnje.
“Shvatite, mi nismo konkurentni firmama na Kosovu, koje se bave veleprodajom,” čulo se od privrednika.
Jedno od objašnjenja iz kosovske delegacije bilo je da je u svim sistemima jasno da mora da postoji kontrola uvoza određenih artikala, odnosno da se ta roba ne može uvoziti bez sertifikata, ali da će svi biti fleksibilni i “fer”, te da i sami privrednici sa Severa treba da “se tako ponašaju”.
Iz srpske delegacije nisu imali odgovor, međutim, na više pitanja od privrednika “šta posle prelaznog perioda.” Oni su ipak ohrabrili privrednike da započnu proces prijavljivanja za licencu:
"Ako imamo uvoznika koji istim kamionom dovozi keks, čokoladu, mleko i meso, sve papire koji imaju u vezi sa statusom njihove firme, treba da dostave, da dobiju licencu i da popune dodatno šta sve dovoze. Znači, dovozimo meso, dovozimo mleko, keks, čokoladu i ne znači da će morati da imaju deklaraciju od svake firme, od fabrike, kao da su direktan uvoznik. Moći ćete to da radite kao što ste radili do sada, samo ćete morati da upišete u registar šta sve tačno od stavki uvozite."
Pavićević: “Vi permanentno to podrivate”
Atmosfera na sastanku bila je na momente usijana. Za razliku od srpskih privrednika, osoblja Administrativne kancelarije i prištinske delegacije – koji su bili fokusirani na tok i sadržinu sastanka, srpski oficir za vezu je na momente delovao zbunjeno, dok je zamenik direktora Kancelarije za KiM, Kozarev, otvoreno pokazivao netrpeljivost i nazainteresovanost, zavaljen u fotelji, uz često korišćenje svog mobilnog uređaja, a na početak sastanka se u punoj sali čekalo pola sata, jer je srpska delegacija kasnila.
Pavićević se, takođe, u jednom delu razgovora, ljutito brecnuo na jednog od privrednika koji je uporno zahtevao da se “ljudima pošteno i otvoreno kaže istina,” naglašavajući da on namerno podriva dogovor, te da privrednici na Severu ne plaćaju porez.
“Još jedno pitanje. Ovo što smo pre razjasnili, a mislim da jesmo, znači od 1. januara, mi iz severnog dela prelazimo u kosovski sistem poslovanja. APR – to više ne važi?", bilo je pitanje privrednika, na šta se iz srpske delegacije čulo “Važi bre. Predajte!”
“Dobro, ja ću da predam, pa ću da dobijem licencu. Treba da se radi duplo rukovodstvo. Ko će da radi duplo knjigovodstvo? Vidiš treba da se gase srpske firme!,” nastavio je ovaj privrednik.
“Je l' vi to namerno radite, ili vas je neko nahuškao? To što vi radite, to je podrivanje svega. Vi permanentno to podrivate,” rekao je Pavićević, na šta je privrednik odgovorio: "Ne, ne! Mi samo tražimo istinu! Lepo nam kažite šta nam treba."
“Vi ne plaćate porez!” kazao je srpski oficir za vezu, što je izazvalo komešanje među privrednicima:
"Odakle znate da ne plaćamo porez?! Ja plaćam i Srbiji i Kosovu!"
Pavićević se nakon toga i izvinio: "Ja se ovde izvinjavam. Ako sam pogrešio, ja se izvinjavam. Nadam se da je izvinjenje dovoljno."
Jedan od privrednika je pozvao predstavnike iz Beograda na poseban sastanak na Severu Kosova:
"Ja bih hteo da vas pozovem da organizujemo jedan sastanak i da mi vama direktno kažemo naše probleme i o našim mukama, da bi vi u pregovoru sa njima pregovarali u našem interesu, jer vi očigledno niste obavešteni."
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
