Pretnje od terorizma, deo kosovskog zakona koji se bavi kritičnom infrastrukturom

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden s albanskog; jučerašnje izdanje)

Novi Zakon o kritičnoj infrastrukturi, baviće se rizicima koje teroristički akti predstavljaju za ključne sektore države. Prema važećem zakonu, pristup svim rizicima je sveobuhvatan gde je interakcija između zaštitnih mera maksimalno iskorišćena, ali ne daje poseban naglasak terorizmu.

Kosovska vlada je u procesu izrade Zakona o kritičnoj infrastrukturi, gde će važni državni sektori biti tretirani ovim epitetom. Novi zakon predviđa neke izmene, uspostavljajući specifičnosti za sektore koje vlada smatra ključnim. Dok sadašnji zakon ne daje poseban akcenat na terorizam, sa izmenama, ovaj rizik se tretira kao i ostali.

„Pristup svim opasnostima – sveobuhvatan pristup koji pruža vezu sa drugim vrstama opasnosti kao što su pretnja namernim napadima, kao i prirodne katastrofe. To će obezbediti da se interakcija zaštitnih mera iskoristi maksimalno, ali neće dati poseban akcenat na terorizam“, navodi se u važećem zakonu.

Dva stava novog zakona

A u novom zakonu opasnosti od terorizma obrađene su u dva stava.

„Nacionalna procena rizika uzima u obzir relevantne prirodne i izazvane rizike, uključujući međusektorske ili prekogranične rizike, nesreće, prirodne katastrofe, vanredne situacije po javno zdravlje i hibridne pretnje ili druge neprijateljske pretnje, kao i rizike od terorizma, piše u članu 8.

S druge strane, član 14 se odnosi na procenu rizika od strane kritičnih subjekata.

„Kritične procene rizika entiteta moraju uzeti u obzir sve relevantne prirodne opasnosti i opasnosti koje je stvorio čovek, koji bi mogli dovesti do incidenta, uključujući one međusektorske ili prekogranične prirode, nesreće, prirodne katastrofe, vanredne situacije u javnom zdravlju, hibridne pretnje, kao što su druge neprijateljske pretnje, uključujući terorističke pretnje“, navodi se u predlogu zakona.

Članom 5. Nacrta zakona definisano je devet sektora nacionalne kritične infrastrukture.

To su: energetika, saobraćaj, bankarski sistem, tržišna infrastruktura, zdravstvena zaštita, voda za piće i otpadne vode, digitalna infrastruktura, javna uprava, kao i proizvodnja, prerada i distribucija hrane.

Takođe, vlada je ostavila mogućnost da na predlog nadležnog organa odlukom definiše i druge sektore nacionalne kritične infrastrukture.

Član 6 definiše identifikaciju kritičnih subjekata.

„1. Nadležni organ rukovodi procesom identifikacije kritičnih nacionalnih subjekata, uz konsultacije i saradnju sa bezbednosnim institucijama, institucijama nadležnim za relevantne sektore, javnim i privatnim vlasnicima i operaterima. 2. Kritični nacionalni subjekti se identifikuju na osnovu kompletne analize rizika zasnovane na stvarnim pretnjama i rizicima, koja detaljno opisuje uticaje koje kvar ili uništenje kritične infrastrukture može imati na vitalne funkcije društva, ekonomske aktivnosti, zdravlje i javnu bezbednost i životnu sredinu iz ovog člana“.

Procena rizika

Procena rizika u zemlji se ponavlja najmanje svake četiri godine i po potrebi.

„Državne procene rizika će se koristiti za identifikaciju kritičnih subjekata u skladu sa članom 6. ovog zakona i za pomoć tim kritičnim subjektima da preduzmu mere u skladu sa Poglavljem III ovog zakona“, navodi se u predlogu zakona koji je stavljen na konkurs javne konsultacije.

U skladu sa članom 12, državne institucije sarađuju sa drugim državama i međunarodnim organizacijama po kritičnim pitanjima kako bi se obezbedila puna primena ovog zakona. Ali razmena informacija nije obaveza.

„Obaveze razmene informacija sa drugim državama ne obuhvataju davanje informacija čije bi objavljivanje bilo u suprotnosti sa interesima nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili odbrane Republike Kosovo“, navodi se u članu 12. ovog zakona.

U međuvremenu, član 16 se odnosi na verifikaciju bezbednosti koju može zahtevati kritični entitet.

„1.1. Nadležni organ može zatražiti od kritičnog subjekta, u opravdanim slučajevima i uzimajući u obzir nacionalnu procenu rizika, da podnese zahtev za bezbednosnu verifikaciju za osoblje koje: ima važnu ulogu u ili u korist kritičnog subjekta, posebno u vezi sa stabilnošću kritičnog subjekta je ovlašćen da ima direktan ili udaljeni pristup svom okruženju, informacijama ili sistemima kontrole, uključujući i u vezi sa bezbednošću kritičnog subjekta“, navodi se u nacrtu zakona.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je primarni organ za izradu i nadzor nad sprovođenjem zakona i politika za identifikaciju i zaštitu kritične infrastrukture.

Nema javno-privatne saradnje

Novi nacrt zakona ne sadrži poseban član starog zakona koji govori o javno-privatnoj saradnji, u razmeni kritičnih infrastrukturnih informacija.

„Član 8, Javno-privatna saradnja 1. Zaštita kritične nacionalne infrastrukture zahteva koordinaciju i saradnju sa javnim i privatnim partnerima, kako bi se garantovala bezbednost i održivost kritične nacionalne infrastrukture“. 2. Vlada Republike Kosovo, preko Ministarstva unutrašnjih poslova, obezbediće mogućnosti za angažovanje i razmenu informacija o kritičnoj infrastrukturi kroz organizovanje seminara, radnih grupa, sastanaka u cilju jačanja javno-privatnog partnerstva, i razmena informacija. Važne informacije o rizicima i pretnjama kritičnoj infrastrukturi, dobrim praksama i lekcijama naučenim iz drugih zemalja. 3. Vlada Republike Kosovo mora da obezbedi finansijsku stimulaciju za vlasnike/operatere infrastrukture definisane kao kritična infrastruktura“, navodi se u važećem zakonu.

Takođe je uklonjena stavka koja se odnosi na evropsku kritičnu infrastrukturu, klasifikaciju koja se odnosi na bilo koju evropsku zemlju čiji bi prekid ili uništenje imalo značajan uticaj na najmanje dve druge evropske zemlje. Takođe neće biti službenika za vezu za bezbednost, koji trenutno funkcioniše kao tačka kontakta za bezbednosna pitanja između vlasnika/operatora Evropske kritične infrastrukture (ECI) i MUP-a.