Vesli Klark: Da uvedemo Ukrajinu u NATO, što pre, to bolje

Vesli Klark: Da uvedemo Ukrajinu u NATO, što pre, to bolje…

„Najbolje odvraćanje gospodina Putina je da uvedemo Ukrajinu u NATO. Što pre to uradimo, to bolje“, kazao je Vesli Klark na CNN. Konstatovao je i da „Putin zna da NATO ne želi provokaciju koja bi dovela do nuklearne konfrontacije“. Upozorio je da bi u slučaju gubitka zapadne alijanse u Ukrajini, „nevolja“ odatle „stigla na Balkan“. Da spasimo Ukrajinu kao što smo spasili Kosovo, poručio je.

U Vašingtonu je danas počeo godišnji samit NATO-a, koji se podudara sa obeležavanjem 75. godišnjice osnivanja NATO-a.

Sjedinjene Države ugostiće 32 članice NATO ali i druge lidere, poput srpskog ministra spoljnih poslova Marka Đurića, čije je prisustvo javno pohvalio američki ambasador u Beogradu, kao i kosovske predsednice Vjose Osmani.

Oda NATO-u

Jedan drugi dvojac – kosovski premijer Aljbin Kurti i penzionisani američki general Vesli Klark, koji je i počasni građanin Kosova, sa odlikovanjima, gostovali su kod Kristijan Amanpur na CNN.

Petnaestominutni razgovor protekao je u znaku ode NATO-u, ali i još nečem: povezivanju ukrajinskog rata sa Balkanom, i onim što se predstavlja kao izuzetno negativna uloga Srbije u BiH i na Kosovu, kroz poruku da NATO mora da uradi više.

Za Aljbina Kurtija je to da se „Srbija pritisne i ukloni 48 aktivnih operativnih baza oko granice sa Kosovom“. Za Veslija Klarka: Da se Ukrajina uvede u NATO.

„Ono što nam je stvarno potrebno je most između ukrajinskog članstva i NATO-a. Najbolje odvraćanje gospodina Putina je da uvedemo Ukrajinu u NATO. Što pre to uradimo, bolje. Očigledno nećemo dobiti takvu pozivnicu na ovom NATO samitu, i to je žalosno, ali bi trebalo da se dogodi taj most i da taj most ne može da se polomi“, kazao je Klark.

U suprotnom, tvrdi da će se „nevolja“ iz Ukrajine preliti na Balkan.

„Ukoliko ova nevolja u Ukrajini, i mi doživimo poraz u Ukrajini, te će nevolje doći pravo na Balkan, a sa tim će morati da se nose lideri poput premijera Kurtija“.

Vučić od Putina želi ovlašćenje za upotrebu snaga na Kosovu

„Ruska se ruka oseća na Balkanu, a to je Srbija“, kazao je Klark u zajedničkom intervjuu sa Aljbinom Kurtijem na CNN.

A ta ruka nije dobra.

„Predsednik Vučić je pametan. Pokušava da izgleda kao da igra na obe strane, ali kada stigne pritisak, uradiće ono što Putin želi da uradi. A ono što on želi od Putina je naravno ovlašćenje da upotrebi trupe na Kosovu, barem na polovini severnog Kosova, a možda i više, i u isto vreme, žele da razbiju Bosnu i uzmu Republiku Srpsku nazad i ponovo naprave Veliku Srbiju. I sve je to etničko čišćenje na Balkanu“.

Iako se založio na prvom mestu za nastavak vojne podrške Ukrajini, on istovremeno iznosi i rezervu prema onom što je bila dosadašnja podrška NATO-a Ukrajini.

Smatra da je ona „fragmentisana“, da se kasni sa isporukom oružja, ili da se jednostavno i ne isporuči.

U takvoj situaciji je to pobednički tok za ruskog predsednika Vladimira Putina, a ako će se on pobediti, onda: „Moramo da snagu NATO postavimo iza tog odvraćanja“.

Ukrajina da se spasi kao Kosovo

Vesli Klark je naglasio da se Ukrajina mora spasiti, „kao što je to učinjeno sa Kosovom“.

Priznajući sa druge strane da je kod samog bombardovanja NATO-a nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije bilo „sumnji, briga“, poput: „Oh, Bože, bombardujemo zemlju, u ratu smo, da li treba da to zaustavimo, šta da uradimo“, i da je bilo „svih vrsta unutrašnjih borbi“, ocenio je da se ipak radilo o uspehu.

„Ipak smo istrajali. NATO je istrajao, jer su SAD kao lider istrajale. I Britanija takođe“, dodao je, uz izdvajanje Medlin Olbrajt, Tonija Blera i Bila Klintona.

„Istrajali smo. Nismo se povukli. Ovo je vreme u kojem NATO mora da udvostručeno odluči kada je u pitanju to da Putin ne pobedi, da moramo da učinimo više od pukog obezbeđivanje oružja koje stiže fragmentovano, sporo, itd. NATO mora da uradi više. Imamo primer Kosova danas – 25 godina demokratije, slobodne zemlje, bio sam tamo pre dve nedelje, radeći sa ljudim. Svi imaju užasne priče o tome kao što je to pobrojao i Premijer i svi su zahvalni NATO-u. Na isti način to mora da bude i u Ukrajini. Možemo da spasimo Ukrajinu ako se pojačamo i uradimo to. I to je naša dužnost kao NATO-a“, kazao je penzionisani američki general.

Predstavnik Srbije, kao ni Rusije, nije bio gost u studiju, ali su optužbe na račun dve zemlje iznošene u skoro 15 minuta koliko je intervju trajao. Uz Amanpur, reč „genocid“ ili „genocidni projekat“ Srbije na Kosovu spomenut je 5 puta.

„Započeli smo onda kada je genocid tek započeo – u proleće 1998. NATO se tada uključio. NATO je kazao, ‘ne možete imati bezbednost u Evropi ako imate konflikt koji je u toku’. NATO je kazao, ‘moramo da uradimo van odbrambenih linija članica država NATO-a, kako bismo obezbedili sigurnost tim državama članicama’. To je tačno ista situacija kao sada, ali ono što je naravno različito je to što je Rusija samo indirektno bila uključena u srpsko etničko čišćenje, posredno bila uključena u promovisanje srpskog etničkog čišćenja 1999. A sada su neposredno uključeni kao agresor. I to je sada obostrano odvraćanje. Putin zna da mi ne želimo provokaciju koja bi dovela do nuklearne konfrontacije, tako da on nastavlja da nas upozorava sa nuklearnim probama i time što njegov portparol govori o tome. On zna da se NATO toga plaši“.

Šta su detaljno kazali Vesli Klark i Aljbin Kurti, koji je nedavno u gotovo identičnom tonu prošle nedelje napisao i tekst za Njujork Tajms, opširnije u: Klark&Kurti kod Amanpur o Srbiji kroz „genocid“ i „rusku ruku“

Srbija je danas članica Parlamentarne skupštine NATO-a, a od ove godine tom se telu, takođe u pridruženom svojstvu, krajem maja pridružilo zasebno i Kosovo. Odluka da se tako nešto dogodi doneta je tačno na 25-godišnjicu početka bombardovanja SRJ od strane NATO-a.