Klark&Kurti kod Amanpur o Srbiji kroz „genocid“, „rusku ruku“: Da spasimo Ukrajinu kao što smo Kosovo

Klark&Kurti kod Amanpur o Srbiji kroz „genocid“, „rusku ruku“: Da spasimo Ukrajinu kao što smo Kosovo

Prošle nedelje pisao je autorski tekst za Njujork Tajms: „Ne sumnjajte u NATO. Spasio je moj narod“.

Ove nedelje u susret velikom samitu NATO-a u SAD, ali i u jeku predsedničke izborne kampanje u ovoj zemlji – i zajednički intervju: kosovski premijer i penzionisani general Vesli Klark za CNN i Kristijan Amnapur.

Ceo je intervju protekao u znaku ode NATO-u, ali i još nečem: povezivanju ukrajinskog rata sa Balkanom, i onim što se predstavlja kao izuzetno negativna uloga Srbije u BiH i na Kosovu, uz poruku da NATO mora da uradi više.

Za Klarka makar: „Da se Ukrajina uvede u NATO“; za Aljbina Kurtija da se „Srbija pritisne i ukloni 48 aktivnih operativnih baza oko granice sa Kosovom“.

„Genocid“

Kada čuvena novinarka postavi pitanje „Šta je NATO uradio za Vašu zemlju“, Aljbin Kurti prepričava svoj prethodni tekst.

Iako je u tekstu za Njujork Tajmsu, izbegao da spomene „genocid“, sada je naglasio da se radilo o „genocidnom projektu Miloševićevog režima“ – da Kosovo ostane bez svog naroda – bez Albanaca“.

Reč „genocid“ u ovom je intervjuu upotrebio tri puta. Uz Klarkovo spominjanje, kao i Amanpur, o navodnom genocidu Srbije na Kosovu, gledaoci su u intervjuu od 14:59 minuta, o tome mogli zapravo da čuju 5 puta.

„Dakle, u osnovi oni su našu zemlju videli kao teritoriju, ne kao narod, i želeli su te ljude ili ubijene ili vani. A u toku je bila operacija ‘Konjska potkovica’, u kojoj je zapravo NATO intervenisao i zaustavio genocid Srbije“, kazao je Kurti.

„Dakle, zaustavljanje genocida i oslobađanje naše zemlje i dolaženje konačno do mira je bilo to, istovremeno što je NATO omogućio i kasnije garantovao“.

„Prošlog meseca proslavili smo 25 godina od oslobođenja naše zemlje, a to ne bi bilo moguće bez intervencije NATO-a, bez aviona NATO-a koji su 78 dana bombardovali policijske i vojne snage srpskog vođe i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića“, kaže još Kurti.

Ponovio je da je to bio „četvrti rat“, koji je on poveo na tlu bivše Jugoslavije devedesetih, uz ponavljanje da je počinjeno „desetine zločina“, sa civilnim žrtvama.

„NATO intervenisao (na Kosovu) kako bi obezbedio sigurnost državama članicama“

Američki penzionisani general Vesli Klark je na Balkanu doživljen kao simbol bombardovanja nekadašnje SRJ, ali se Srbi i Albanci njegove uloge ’99 prisećaju sa dijametralno oprečnim sentimentom.

Na pitanje koliko je NATO oklevao da „interveniše na takav način kojim bi okončao taj genocidni projekat“, uz istovremeno povezivanje sa aktuelnim ratom u Ukrajini, u kojem NATO nije neposredno i zvanično uključen svojim trupama – barem ne još uvek, Klark je ovako odgovorio:

„Započeli smo onda kada je genocid tek započeo – u proleće 1998. NATO se tada uključio. NATO je kazao, ‘ne možete imati bezbednost u Evropi ako imate konflikt koji je u toku’. NATO je kazao, ‘moramo da radimo van odbrambenih linija članica država NATO-a, kako bismo obezbedili sigurnost tim državama članicama’. To je tačno ista situacija kao sada, ali ono što je naravno različito je to što je Rusija samo indirektno bila uključena u srpsko etničko čišćenje, posredno bila uključena u promovisanje srpskog etničkog čišćenja 1999. A sada su neposredno uključeni kao agresor. I to je sada obostrano odvraćanje. Putin zna da mi ne želimo provokaciju koja bi dovela do nuklearne konfrontacije, tako da on nastavlja da nas upozorava sa nuklearnim probama i time što njegov portparol govori o tome. On zna da se NATO toga plaši“.

Priznajući sa druge strane da je bilo „sumnji, briga“ – „Oh, Bože, bombardujemo zemlju, u ratu smo, da li treba da to zaustavimo, šta da uradimo“, i da je bilo „svih vrsta unutrašnjih borbi“, ocenio je da se ipak radilo o uspehu.

„Ipak smo istrajali. NATO je istrajao, jer su SAD kao lider istrajale. I Britanija takođe“, dodao je, uz izdvajanje Medlin Olbrajt, Tonija Blera i Bila Klintona.

Moramo da spasimo Ukrajinu kao što smo spasili Kosovo

„Istrajali smo. Nismo se povukli. Ovo je vreme u kojem NATO mora da udvostručeno odluči kada je u pitanju to da Putin ne pobedi, da moramo da učinimo više od pukog obezbeđivanje oružja koje stiže fragmentovano, sporo, itd. NATO mora da uradi više. Imamo primer Kosova danas – 25 godina demokratije, slobodne zemlje.

Bio sam tamo pre dve nedelje, radeći sa ljudima. Svi imaju užasne priče o tome kao što je to pobrojao i Premijer i svi su zahvalni NATO-u. Na isti način to mora da bude i u Ukrajini. Možemo da spasimo Ukrajinu ako se pojačamo i uradimo to. I to je naša dužnost kao NATO-a“, ovako govori penzionisani američki general.

„Pritisnite Beograd da ukloni 48 baza oko granice sa Kosovom“

Na pitanje Amanpur, šta kao neko ko „živi u susedstvu“, zna o tome da Rusija može da učini Kosovu/regonu, kao što je to uradila „demokratskoj, suverenoj zemlji, kakva je Ukrajina“, Aljbin Kurti kaže da je „severni sused Srbija – vrlo agresivna prema Kosovu“.

„Prvo, zato što ne priznaje našu zemlju kao nezavisnu Republiku, kao što to čini većina sveta“, naveo je, iznoseći statistiku o tome koliko zemalja EU i NATO-a priznaje Kosovo.

„No, tome u prilog, oni (Srbija) uključeni su i u hibridni rat, ali u isto vreme imaju i vojne vežbe u blizini naše granice. Imaju 48 aktivnih operativnih baza oko granice Kosova, čekajući novu priliku“, kaže Kurti.

„Ono što zahtevamo od naših zapadnih partnera je da pritisne Beograd da ukloni tih 48 operativnih baza, a svaka od njih ima od 50 do 150 vojnika, a u blizini je ruska municija oprema i vojno naoružanje ali i kinesko takođe, pre svega sistem FK3“.

Naglašava da je u političkom smislu Srbija „veoma slična“ Ruskoj Federaciji, jer oni „ne priznaju na odgovarajući način de fakto, de jure svoje susede, već im uzrokuju probleme, jer žele ekspanziju“.

Štaviše, Kurti smatra da je zapravo Ruska Federacija ta koja „imitira Srbiju“, za vreme „Miloševićevog režima“.

„A danas možemo da vidimo kako despotski režim predsednika Putina hoće da preokrene Ukrajinu u slični scenario bosanske zemlje koja će teritorijalno da bude podeljena kako bi se omogućila disfunkcionalnost i stvorila mogućnost za dalje osvajanje teritorija“, navodi dalje.

„Dakle, Kremlj i Beograd istorijski, kulturno i politički, ali takođe i operativno istorijski – imitiraju jedno drugo i zato smo veoma zabrinuti, jer je u interesu Kremlja da konflikt dalje proširi u Evropu svojim proksijima, a Srbija je na Balkanu hegemon i u isto vreme ruski proksi“.

„Ruska se ruka oseća na Balkanu, a to je Srbija“

Predstavnik Srbije, kao ni Rusije, nije bio gost u studiju, ali su se optužbe na račun dve zemlje nastavile. Kada je Amanpur postavila slično pitanje Klarku o tome koliko se „ta secesija“ oseća na Balkanu, on kaže:

„Ruska se ruka oseća na Balkanu. Srbija je ruska ruka na Balkanu. Srbija služi ruskim interesima“.

No Klark ‘hvali’ predsednika Vučića donekle:

„On je pametan. Pokušava da izgleda kao da igra na obe strane, ali kada stigne pritisak, uradiće ono što Putin želi da uradi. A ono što on želi od Putina je naravno ovlašćenje da upotrebi trupe na Kosovu, barem na polovini severnog Kosova, a možda i više, i u isto vreme, žele da razbiju Bosnu i uzmu Republiku Srpsku nazad i ponovo naprave Veliku Srbiju. I sve je to etničko čišćenje na Balkanu“.

I dok ovako govori, dodaje još i da smo videli „dovoljno nasilja“, „konflikta“, „besa“, „ubistava“ proteklih 30 godina, misleći da je to NATO zaustavio.

Da uvedemo Ukrajinu u NATO, inače će nevolja iz Ukrajine stići na Balkan

Američki general hvali Kurtija, i iznosi novo upozorenje uvezivanja Balkana sa Ukrajinom, dok je zažalio što se na aktuelnom samitu neće dogoditi takva pozivnica.

„No, stvar je u tome, da ukoliko ova nevolja u Ukrajini, i mi doživimo poraz u Ukrajini, te će nevolje doći pravo na Balkan, a sa tim će morati da se nose lideri poput premijera Kurtija“.

Kada mu Amanpur postavi pitanje o tome šta on onda želi kada govori sve ovo, a u susret obeležavanju 75.godišnjice NATO-a, za Klarka je to na prvom mestu nastavak vojne podrške Ukrajini.

Ali, istovremeno iznosi i rezervu prema onom što je bila dosadašnja podrška NATO-a Ukrajini, ponavljajući da je ona fragmentisana, da se kasni sa isporukom oružja, ili da se jednostavno i ne isporuči.

„Ono što nam je stvarno potrebno je most između ukrajinskog članstva i NATO-a. Najbolje odvraćanje gospodina Putina je da uvedemo Ukrajinu u NATO. Što pre to uradimo, bolje. Očigledno nećemo dobiti takvu pozivnicu na ovom NATO samitu, i to je žalosno, ali bi trebalo da se dogodi taj most i da taj most ne može da se polomi“.

„Videćemo“, još kaže na kraju, uz ocenu da u takvoj situaciji je to sve pobeda za Putina, a ako će se on pobediti, onda:

„Moramo da snagu NATO postavimo iza tog odvraćanja“.

„Oslobođenje Kosova slično oslobođenju kontinentalne Evrope od nacističke Nemačke“

Od Kurtija je Amanpur zatražila da podseti javnost koja gleda ovu televiziju na to kako se: „Kosovo osećalo , kada su trupe NATO-a konačno došle nakon vazdušnog rata i pomogle da stabilizuju Vašu zemlju, kako ste i Vi kazali, da izgrade uslove da bi se obezbedila demokratija“.

Kurti evocira poruke iz svog nedavnog teksta za Njujork Tajms, da ko je god bio na Kosovu živ 10,11,12…juna, za njega su to bili „najsrećniji dani“.

Smatra da je „oslobođenje omogućeno izdržljivošću naroda i intervencijom NATO-a“.

Evocira sećanja na to kako su oduševljeno Albanci dočekali vojnike NATO-a, što se nikada neće zaboraviti, a potom govori o tome kako su se škole ponovo pokrenule, rad seljaka, studenata, inžinjera, profesora, domaćica, arhitekata, zahvaljujući NATO-u.

„Dakle, teško je danas objasniti ovaj trenutak koji je možda sličan trenutku oslobađanja kontinentalne Evrope od nacističke Nemačke. Mislim da je ovo najvažnije sećanje koje ljudi imaju i neguju ga i žele da ga nadograde daljim unapređenjem naše zemlje“.

„Tramp pretnja po NATO“

Za kraj – ostao je Tramp, u jeku izborne predsedničke kampanje. Kada Amanpur postavi pitanje da li je Tramp pretnja po NATO, Klark, bez zastoja odgovara: „Svakako da jeste“.

Spočitava mu ovaj penzionisani američki general to što je jednom prilikom kazao da on razume Putinove snove, ali to Klark ne može da razume:

„Da jedan Amerikanac može da prihvati san nekog ko izvrši agresiju na zemlju od 40 miliona ljudi“ – listajući potom pojedinačne navodne ratne zločine – od uništenja zemlje, otmice dece, silovanja, do ubistava.

„Zašto bi bilo koji Amerikanac, uključujući i predsednika Trampa to prihvatio kao legitiman san. To je noćna mora i trebalo je da se zaustavi u korenu, a nije“.

Marko Đurić i Vjosa Osmani na samitu

Godišnji samit NATO-a, koji se podudara sa obeležavanjem 75. godišnjice osnivanja NATO održava se u Vašingtonu od 9. do 11. jula. Sjedinjene Države ugostiće 32 članice NATO.

Na samitu, Srbija prisustvuje kao članica programa „Partnerstvo za mir“, ispred koje je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić danas učestvovao na pratećem događaju na temu „Žene, mir i bezbednost“.

Prisustvo srpskog šefa diplomatije u Vašingtonu je najavio i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, za kojeg je učešće Đurića na samitu „važna poruka“.

„Mislim da činjenica da će Đurić sedeti na toj večeri govori o tome gde Srbija stoji“, kazao je Hil.

Na istom događaju učestvuje i kosovska predsednica Vjosa Osmani, koju je kao i srpskog ministra pozvao američki državni sekretar Entoni Blinken.