Kurti: Kosovo nema problem sa lokalnim Srbima, već sa Beogradom

Kosovo nema problem sa lokalnim Srbima u severnim opštinama, već sa Beogradom koji se nije distancirao od Miloševića iz prošlosti, a danas od Putina u sadašnjosti, poručio je kosovski premijer Aljbin Kurti sa samita koji se danas održava u Prištini. 

Samit Zapadnog Balkana 2024. u organizaciji Economist Impact-a pod nazivom „Oslobađanje potencijala regiona“ – održan je u Prištini ovog jutra.

Iako samit o Zapadnom Balkanu, ovoj su, izuzev kosovskog premijera Aljbina Kurtija, debati bili prisutni – bivši sekretar NATO-a Lord Džordž Robertson, ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer, šef Kancelarije EU na Kosovu Tomaš Sunjog, ali i bivši premijer Italije, Mateo Renci.

Samit se održava dok na Kosovu još uvek traju trodnevne manifestacije obeležavanja 25-godišnjice kraja NATO bombardovanja SR Jugoslavije ’99, što Priština slavi kao „Dan oslobođenja“. Među zvanicama juče bio je i premijer Albanije, Edi Rama, koji danas ipak na ovom Samitu ne prisustvuje.

Kurti: Beograd se nije ogradio ni od Miloševića iz prošlosti, ni od Putina u sadašnjosti

Kurti je na početku svog govora najpre govorio o, kako je kazao, napretku koja su obeležila direktna strana ulaganja u sektor kulture, sporta, zdravstva i obrazovanja na Kosovu.

Tvrdi da Kosovo prednjači u ekonomskom rastu i vladavini prava na celom Zapadnom Balkanu. Zato smatra da Kosovo ima dosta toga da ponudi Evropskoj Uniji.

Mišljenja je ovaj premijer i da je glavni izazov za zemlje Zapadnog Balkana to da se prevaziđu „istorijske predrasude“, a „ove zemlje su dokazale da mogu da ostvare pomirenje i dijalog“.

Ne misli to Kurti i za Beograd, koji se, kazao je i danas – „nije ogradio ni od Miloševića iz prošlosti, ni od Putina u sadašnjosti“.

Kaže i to da Priština nema problem sa Srbima sa Kosovu, već sa Vladom u Beogradu.

„Problemi koje imamo nisu vezani za Srbe, već za Beograd, koji se nije ogradio ni od Miloševića iz prošlosti, ni od Putina u sadašnjosti. To je kod našeg komšije, ne kao narodom, već kao vladom, kao režimom. Ni najmanje sa Srbima Kosova u severnim opštinama. Oni se integrišu, kazao je i danas Kurti. 

Naveo je i to da na Kosovu ne postoje „etničke podele, već jezičke barijere“.

„Da, Albanci su skoro 93 odsto stanovništva, ali imamo četiri odsto Srba i imamo druge manjine koje želimo da poštujemo, Bošnjake, Turke, zatim Rome, Aškalije i Egipćane i nešto Crnogoraca i Hrvata. Želimo da dobro sarađujemo sa svima, želimo da stvorimo demokratsku i građansku Republiku. Mislim da ne postoji etnička podela, već jezička barijera“, kazao je Kurti na samitu Zapadnog Balkana 2024 u Prištini.

Robertson: Miloševićev režim je pokušao da izvrši etničko čišćenje na Kosovu

Na samitu je prisutan i bivši sekretar NATO-a lord Džordž Robertson, koji je kasno sinoć doputovao u Prištinu. Reč je o prvom čoveku NATO-a, iz vremena kada je izvršeno 79-dnevno bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Upravo je Robertson i govorio o dešavanjima na Kosovu od pre 25 godina, kazavši da je tada „Miloševićev režim pokušao da izvrši etničko čišćenje na Kosovu“.

„Bili smo prinuđeni da ponovo preduzmemo akciju protiv paravojnih snaga Slobodana Miloševića, koji su pokušali da sprovedu etničko čišćenje Kosova. Kada sam bio ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, jasno sam stavio do znanja da Miloševićeve snage moraju da se udalje, i izbeglice da se vrate. Zajedno sa NATO-om smo to postigli nakon 78 dana bombardovanja“, kazao je Robertson.

Ovaj je bivši NATO zvaničnik u nastavku govorio u ratu u Ukrajini, odnosno potrebi da se po njemu pravoj strani, odnosno Ukrajini, pruži podrška. Smatra da je ruski uticaj dalekosežan, i to ne samo u vojnoj pretnji.

Hovenijer: Dijalog u Briselu bi trebao da se završi međusobnim priznanjem

Na ovom je Samitu govorio i američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer, koji se više osvrnuo na sadašnjost, nego na prošlost u kontekstu odnosa Beograda i Prištine. Obe strane pozvao je da sprovedu obeveze preuzete u Dijalogu.

„I Kosovo bi trebalo da zajedno sa Srbijom radi na tome da agendu pogura napred. Da. Postoji veliki broj američkih zvaničnika, uključujući i mene, koji dosta vremena troše na potrebu da Kosovo i Srbija u potpunosti sprovedu obaveze koje su dobili kroz proces koji je omogućila EU”.

Po njemu, taj Dijlaog svakako treba da ima samo jedan ishod – „da se završi uzajamnim priznanjem“.

„Zaključak ovog procesa mora biti uzajamno priznanje između dve zemlje, jer ništa manje od ovoga ne ispunjava viziju koju imamo za kompletnu, slobodnu, prosperitetnu i mirnu Evropu“, kazao je Hovenijer na panelu samita Zapadni Balkan 2024.

Po drugi put za dva dana ovaj ambasador ponavlja da se ne slaže sa deklaracijom – koju su 8. juna odobrile Srbija i Republika Srpska – u kojoj se Kosovo tretira kao „neotuđivi deo Srbije”.

„Ovo nije stav moje zemlje ili naših partnera. Priznali smo Kosovo kao nezavisnu demokratsku zemlju i o tome se ne može razgovarati”, kazao je ovaj zvaničnik.