Reakcija na predlog, koji ima za svrhu da znatno olakša život Srbima sa Kosova, simptomatična je za sve veći jaz između zajednica. Oni koji su dizali glas protiv nepravedne izolacije građana Kosova, sada traže isto – oglasila se večeras grupa srpskih nevladinih organizacija i medija. Reaguju na pismo dvadesetak drugih organizacija civilnog društva koje su zatražile od Evropske Komisije da povuče predlog o viznoj liberalizaciji pasoša koji izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije.
„Sa velikom nevericom i razočaranjem reagujemo na vest da su desetine nevladinih organizacija sa Kosova, naših partnera i prijatelja, pisali Evropskoj komisiji u znak protesta zbog predloženih promena Direktive EU da se pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava uključe u bezvizni režim“, naveli su.
Tvrde da je ovakva reakcija simptomatična i „za stalno sužavanje prostora za bilo kakvu vrstu društvenog dijaloga, uključujući među najprogresivnijim delovima društva“.
„Da je bilo koji kosovski Srbin ili osoba upućena u to konsultovana o ovome, oni bi objasnili da je Koordinaciona uprava kancelarija koju je 2009. godine osnovao MUP Srbije. Koordinaciona uprava izdaje pasoše građanima Srbije koji borave na Kosovu, kao i državljanima Srbije raseljenim sa Kosova i koji imaju status raseljenih“, naveli su.
Podsećaju i da je koordinaciona uprava oformljena na zahtev Evropske komisije koja je strahovala ‘od potencijala za ilegalnu migraciju’.
„Svrha ove kancelarije je da onemogući primenu bezviznog režima onim građanima Srbije koji imaju prebivalište na Kosovu ili koji su u prošlosti živeli na Kosovu“, podsetili su.
Ujedno ukazuju na to da kosovski Zakon o državljanstvu dozvoljava dvojno državljanstvo.
„Podsećamo na izjave mnogih međunarodnih predstavnika u kojima se traži poštovanje činjenice da mnogi građani Kosova, a ne samo kosovski Srbi, imaju dvojno državljanstvo i da im treba omogućiti da uživaju sva prava i obaveze u vezi sa tim. To znači da treba da ‘učestvuju u društvenom životu Srbije'“, naveli su.
Sa druge strane, za argumente organizacija koje su pisale Evropskoj komisiji – da bezvizni režim za pasoše Koordinacione uprave ometa integraciju Srba sa Kosova, navode da su oni „lažni i uvredljivi“.
„Neće više kosovskih Srba biti integrisano ako budu opremljeni kosovskim pasošima od broja koji već ima kosovsko državljanstvo. Ovo proizilazi iz činjenice da se pasoš ne može dobiti bez lične karte i dokaza o državljanstvu. Drugim rečima, osoba koja dobije novi pasoš već ima državljanstvo i samim tim je već integrisana“, naveli su.
Sa druge strane, navode da se problemi sa kojima se susreću Srbi sa Kosova i pripadnici drugih nevećinskih zajednica, javljaju mnogo pre nego što oni steknu pravo da imaju kosovski pasoš, tj. u trenutku civilne registracije.
„Na Kosovu još uvek ima ljudi koji zbog nepriznavanja srpskog matičnog registra (rođenja, smrti i venčanja) kao i zbog nepriznavanja sudskih odluka u vezi usvojenja ili razvoda ne mogu da se upišu u matične knjige Kosova i postanu državljani. Ovo je problem koji je kosovski MUP delimično rešio 2018. godine, ali ne u potpunosti. U stvari, to znači da još uvek ima ljudi koji stalno borave na Kosovu, ali ne mogu da dobiju lične karte, a time i pasoše“, poručili su.
Grupa srpskih organizacija civilnog društva i medija na Kosovu navodi da je ovo prava prepreka integraciji, a ne podsticaji ili nedostatak istih za dobijanje kosovskog pasoša.
„Ova inicijativa dolazi od organizacija koje su skoro deceniju dizale glas protiv nepravedne izolacije građana Kosova, a u suštini traže isto – izolaciju veoma malog broj ljudi koji ili žele da zadrže svoj status raseljenih u Srbiji, ili ne mogu da dobiju kosovsko državljanstvo“, konstatuju.
Tvrde i da njihovo pismo Evropskoj komisiji ne pomaže tome da se zajednica Srba sa Kosova „ubedi da će njihova prava biti branjena na Kosovu“, uključujući i od strane organizacija koje promovišu ljudska prava, društvenu inkluziju i pomirenje.
„Integracija je mnogo nijansiraniji i osetljiviji proces i zahteva mere izgradnje poverenja i podršku različitim slojevima društva. Nažalost, reakcija desetina nevladinih organizacija pokazuje da kritike EK na račun Vlade Kosova i njihovog neuspeha da komuniciraju sa zajednicom kosovskih Srba počinju da se primenjuju i na civilno društvo“, konstatovali su.
Organizacije koje su potpisale saopštenje su:
1. Nova društvena inicijativa NSI
2. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj InTER
3. NVO Aktiv
4. Centar za zastupanje demokratske kulture ACDC
5. Komunikacija za razvoj društva CSD
6. Avenija
7. Centar za socijalne inicijative CSI
8. Crno-beli svet CBS
9. Centar za afirmativne društvene akcije CASA
10. Centar za mir i toleranciju CPT
11. Alternativni kulturni centar Gračanica
12. Santa Marija13. Omladinska parteška aktivnost
14. Institut za javna istrazivanja IJI
15. Mreža za građanski aktivizam
16. Alternativna
17. RTV Kim, Čaglavica
Pismo upućeno Evropskoj komisiji naišlo je na kritike i zamenika kosovskog Ombudsmana, Srđana Sentića, koji je ocenio da se njime podstiče diskriminacija.
Podsetimo, Evropska komisija predložila je još prošle nedelje Evropskom parlamentu da se ukine uredba EU, odnosno vize za građane na Kosovu kojima pasoše izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Republike Srbije.
Ukoliko se predlog usvoji, vlasnicima ovih pasoša bi bilo dozvoljeno da borave u zemljama Šengena ne duži od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana.
Predlog su pravdali time da će vizna liberalizacija za građane sa kosovskim pasošima stupiti na snagu 1. januara 2024, te da su, samim tim, prestali da postoje i razlozi za isključenje vlasnika srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije.
Osim što su prištinski mediji odluku Evropske komisije još prošle nedelje prenosili kao udarnu vest, ona nije izazvala veći broj reakcija u kosovskoj javnosti.
Iako doneta prošle nedelje, osim što su preporuka Evropske komisije kao udarnu vesti sve do danas je, barem javno, prolazila neopaženo za kosovsku javnost.
Danas su prištinski mediji izvestili da su pojedine organizacije civilnog društva pisale Evropskoj komisiji o ovom predlogu i zatražila da se on povuče.
Tvrde da je predlog podnet u trenuku kada su navodno Srbi sa Kosova „počeli masovno da apliciraju za kosovske pasoše“, te da su prema zaključenim sporazumima između Beograda i Prištine kosovski organi „jedini legitimni“ da izdaju pasoše građanima koji žive na Kosovu.
Naveli su i da će se usvajanjem predloga ugroziti implementacija vizne liberalizacije za građane Kosova, „ozbiljno naštetiti svrsi i primeni sporazuma“ koji su dogovoreni ove godine i „ozbiljno osporiti napredak u integraciji Srba“.
Smatraju i da bi se time ujedno „ohrabrile i podstakle kriminalne strukture na Severu“, da, kako dodaju, „nastave sa pretnjama i zastrašivanjem Srba koji nameravaju da se integrišu“.
Nakon nevladinih organizacija, sa sličnim navodima oglasio se i zamenik kosovskog premijera, Besnik Bisljimi.
Pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije su „ilegalni“ i tako bi trebalo da ih tretira Evropska unija, kao i svu drugu „paralelnu dokumentaciju“, poručio je.
I on smatra da priznavanje ovih dokumenata „podriva integraciju srpske zajednice“.
Ujedno se obratio Evropskoj uniji sa zahtevom da se preispita predlog koji, kako kaže, sadrži više prekršaja.
Pročitajte još:
Sentić razočaran pismom NVO o srpskim pasošima: Podstiču diskriminaciju
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
