„Ne krivim hašku pravdu, zločin jedne strane ne pravda zločin druge, to su dva zločina. Za civilne žrtve na Kosovu nije bilo nikakve pravde“. Za Mrežu je govorio bivši premijer Srbije i vicepremijer Savezne Republike Jugoslavije Nikola Šainović. Šainović u intervjuu govori o zločinima nad kosovskim Albancima, ratnim zločincima, dešavanjima tada i pregovorima o Kosovu sada. Tenzijama, Kurtiju, Vučiću, protestima, Putinu i raspadu Rusije.
Na početku razgovora kaže da nosi teret presude za ratni zločin. “Nosiću ga doživotno. To nimalo nije lako. To može da mi kaže svaki građanin na ulici. Ja sam bio učesnik tog vremena. Sudija je ocenio, kako Haški sud kaže, bio si značajan u tom procesu. Moj lični stav je – to je tako. Nisam u poziciji ni da priznajem ni da ne priznajem sud, niti sam ga formirao. Niti, s druge strane, to smatram nekom apsolutnom istinom, jer ja gledam Haški sud kroz sve presude. Ja se ne iscrpljujem kriveći hašku pravdu, jer za civilne žrtve nije bilo nikakve pravde. Oni su stradali. Neki pripadnici srpskog naroda su počinili zločine, ja nisam ni osuđen neposredno za to. Neko mora da odgovara – palo je na mene, evo ja sam odgovarao, Sud je sudio, tako je kako je”.
U njegovoj presudi se kaže da su počinjeni zločini protiv čovečnosti, deportacije, ubistva, progoni na političkoj i rasnoj osnovi.
“Ne sporim da su se zločini desili. To se sve dešavalo na prostoru Kosova. Ne treba relativizovati zločine. Zločin jedne strane ne pravda zločin druge strane. To su dva zločina. Mi imamo problem sa jednostranim pravnim postupcima. Najbolji dokaz je sudski postupak koji se vodi Hašimu Tačiju. U optužnici je 44 logora. Vrh ‘OVK’ je tamo. Albanci će reći da je to nepravda. Reći će – dobro bili su zločini, ali ovo je nepravda itd. Ono što mene brine je što to nema kraja. Ja kao čovek koji je pregovarao sa strancima 1998. godine, odgovorno tvrdim da sve ovo za šta je optužen Tači – to je sve njima bilo poznato 1998, a i nama“.
Bilo je poznato i šta je Srbija tada radila na Kosovu. “Kosovo je suviše malo i suviše opservirano da nema niko ko može da kaže – ne znam”.
O trenutnoj situaciji na Kosovu kaže: “Dešava se nešto što u principu liči na situaciju u Bosni i Hercegovini, ali nije isto. Prvo što se dešava – bio je rat i on se završio mirovnim sporazumom. Mirovni sporazum je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti. Usvojena na predlog Amerike jednoglasno – prekršena je sutradan, od strane onoga ko je predložio Rezoluciju. Briselski sporazum nije sproveden 11 godina. Ako se to vidi, s jedne strane da vi ne morate da ispunite to što je tamo napisano. A s druge strane ako se ne bunite biće još gore – onda to stalno drži vruć konflikt.
Na konstataciju da je Rezolucijom 1244 Srbija doslovno izgubila Kosovo odgovara da to nije tačno.
“U tome i jeste problem. Rezolucijom je predviđeno da snage Ujedinjenih nacija, prvo imate prekid vatre, pa onda dolaze snage UN, uspostavljaju mir do trajnog političkog rešenja. To vam je uobičajen metod. Dok nema političkog dogovora ništa nije gotovo”.
“ZSO nije ‘Republika Srpska na Kosovu’, nego ono što piše u Briselskom sporazumu. Kurti je razumeo da ne samo da ne mora ništa da sprovede, nego može da napravi još veći konflikt. Lako je reći kriv je Vučić, odlučio je on to u Beogradu. To je pojednostavljena situacija. Sledeći narativ – svi su problemi u Beogradu. Kad ne bi imali problem u Beogradu, nijedan problem ne bi postojao“.
Ocenio je da i kad bi Priština dala Srbima ZSO, ne znači da bi Srbija priznala nezavisnost Kosova. “U Briselskom sporazumu ne piše nigde nezavisnost Kosova”. Za njega Kosovo „nije izgubljeno“. “Narodnim rečnikom rečeno – Srbija ima tapiju na Kosovo”.
Na pitanje da li poštuje presudu u Hagu da je u Srebrenici počinjen genocid odgovara: “Mi smo to pitanje, umesto pravnog, napravili od njega veliko političko pitanje. Ne mogu da sporim da je Haški sud to zaključio. Takođe, ne mogu da sporim da veliki broj ljudi u Srbiji i zvanična Srbija spori stručni aspekt te presude i smatra da nisu ispunjeni uslovi za takvu presudu. Ja stojim na tome da je to i jedno i drugo u isto vreme“.
O Karadžiću i Mladiću kaže da su se zločini desili, oni su osuđeni i to je takođe tačno u isto vreme.
Navodi da Srbija ima političke podele dugo, to je, kako kaže, istorija Srbije. “Mnogo je srpskih lidera stradalo kao rezultat tih podela. Vi imate sad jednu situaciju da se politička podela eksponirala na jednom tragičnom događaju, koji nije direktan povod, nego se na tom talasu očaja desio jedan sumirani talas između tog nezadovoljstva zločinom koji se desio nad decom i političkog nezadovoljstva. Imamo taj zbir ovog momenta na ulici. On će se, kako vreme teče, politički diversifikovati, zato što to nije jedna partija. Nije jedan organizator. Kad to pređe na raspoloženje pred neke izbore, onda će situacija biti malo drugačija“.
Kaže da se Vučič ne boji masovnih protesta. “Nije on tu da se boji. On je tu da to uzme u obzir. Svi oni koji to gledaju sa strane, treba da znaju da se sutra u Srbiji neće desiti ništa. Biće protesta, biće razgovora. Nastaće novi odnos političkih snaga“.
Na pitanje hoće li se suditi Putinu, kaže da je to pitanje za ruski narod.
“Miloševića u Hag nisu odveli Ameri nego Srbi. Zato je to pitanje za ruski narod. I pitanje stabilnosti i frontova je pitanje unutrašnje stabilnosti Rusije”.
Intervju Nikole Šainovića za federalna.ba objavljen je sredinom prošlog meseca.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
