Mobilizacija opozicije protiv Kurtija

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Tri opozicione stranke – PDK, LDK i AAK, jednoglasno ocenjuju da je smena vlade Aljbina Kurtija i izlazak Kosova na nove izbore, rešenje za pogoršanje situacije na severu Kosova, ali je diskutabilno to da li će ostvariti većinu u Skupštini, čime bi njihova svrha bila ispunjena. Trenutno su brojevi u Skupštini sledeći: Pokret Samoopredeljenje 56 poslanika, Demokratska partija Kosova 18 poslanika, Demokratski savez Kosova 16 poslanika, Alijansa za budućnost Kosova 9 poslanika i 10 poslanika manjina koji nisu iz redova srpske zajednice.

Nezadovoljstvo opozicije započelo je kada je situacija u severnim opštinama postala napeta, a međunarodni glasovi – koji su se postrojili protiv pristupa Kosova – započeli da rastu. Kosovo je od svojih partnera dobilo nekoliko uzastopnih sankcija i drugih „kaznenih“ mera.

„Jabuka razdora“ u celoj ovoj situaciji bili su vanredni izbori u četiri severne opštine, na kojima su za predsednike izabrana četiri politička predstavnika albanskih partija, što je do sada bilo neviđeno, jer većinu u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu, čine Srbi.

Srpska lista, najveća politička partija iz srpske zajednice, ali i druge stranke, odbili su da učestvuju na izborima i tako proizvele novi politički rezultat u ovim opštinama. Iako je izbore podržala i prihvatila međunarodna zajednica, zatražila je da svoje dužnosti i ulogu gradonačelnici ne vrše u kabinetima gradonačelnika, već da je potrebno da se pronađu alternativni objekti.

Tu počinje raskol koji je kasnije proizveo različite političke situacije. Premijer Kurti insistira na tome da novi gradonačelnici svoje dužnosti obavljaju iz opštinskih objekata. Ovaj Kurtijev zahtev trenutno je poslušao gradonačelnik Leposavića Ljuljzim Hetemi i onaj iz Severne Mitrovice Erden Atić. On (Hetemi) i dalje boravi u opštinskom objektu, još od 26. maja.

Šef izvršne vlasti je preko potpisa građana izrazio spremnost za vanredne izbore na Severu, jer je to, prema njegovim rečima, jedini način da se promeni vlast.

U izolaciji Kosova, opozicija razmišlja o kaznenim merama koje su EU i SAD preduzele protiv njega, pošto prema međunarodnom faktoru, Vlada nije preduzela mere za poboljšanje situacije na severu Kosova, navodi Demokratska partija Kosova.

Oni zahtevaju vanredne izbore pošto je u ponedeljak objavljeno da su nakon sastanka Upravnog saveta ovog entiteta odlučili da prekinu svaku zvaničnu komunikaciju sa premijerom Kurtijem i predsednicom Osmani, osim u izuzetnim situacijama. Demokratski savez Kosova potvrdio je u ponedeljak da će bojkotovati rad Skupštine i da ubuduće neće učestvovati na sednici Predsedništva, dok će ostale odluke donositi rukovodstvo stranke.

Šef LDK, Ljumir Abdidžiku, tokom ove nedelje bio je domaćin sastanka kosovskih novinara i analitičara da bi se razgovaralo o pristupu LDK ovakvoj situaciji. LDK je ovaj okrugli sto nazvala „Put bez Kurtija“, što je izazvalo mnoge reakcije usled prisustva novinara na ovom skupu.

U međuvremenu, Alijansa za budućnost Kosova, putem izglasavanja nepoverenja, zahteva smenu Vlade, zatraživši i pomoć većinskih poslanika. Šef AAK Ramuš Haradinaj smatra da je predlog za smenu Kurtija „od nacionalnog interesa“.

„Buđenje opozicije, kasni, ali dobrodošlo“

Sociolog i politički analitičar Artan Muhadžiri (Muhaxhiri) kaže da je buđenje opozicije, uprkos kašnjenju, dobrodošlo za političku scenu. On kaže da je udobnost koju je opozicija stvorila za Kurtijevu vladu, usled svog nedelovanja, rezultirala neometanim prostorom da vlada deluje.

„Iako kasni, ovo opoziciono buđenje je i dalje dobrodošlo za kosovsku političku scenu. Uteha koju je Kurti stvorio Vladi je u uzrocima hroničnog nečinjenja i apsurdne ideje o ignorisanju Pokreta Samoopredeljenje da bi se on srušio. To je za njega rezultiralo neometanim prostorom delovanja“ – rekao je Muhadžiri u razgovoru za Kallxo.

Ovaj analitičar ocenjuje da je u odsustvu konstruktivnog pritiska protivnika, vlada išla od greške do greške.

Međutim, Muhadžiri dodaje da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da nije došlo do značajnog pomeranja u biračkom telu.

„Ova situacija se pokazala štetnom i za opoziciju i za Vladu, jer se u nedostatku konstruktivnog pritiska protivnika nastavlja iz greške u grešku, posebno u spoljnoj politici. Međutim, opozicija ništa nije dobila. Uprkos tome, istraživanja javnog mnjenja trenutno pokazuju da nije došlo do značajnijih pomeranja u biračkim telima, jer se procenti odnosa snaga ne razlikuju toliko od onih od 14. februara 2021. godine“, rekao je on.

Muhadžiri ističe da opozicija nije toliko nemoćna kao što se činila u poslednje vreme.

„Glavni izazov je pronaći realne alternative greškama vlasti i ubedljivo ih artikulisati prema građanima. Ovo zahteva kombinaciju profesionalizma i kreativnosti. Suština opozicionog potencijala je u pronalaženju recepta za borbu protiv populizma premijera Kurtija, koji predstavlja njegovo najmoćnije oružje. Bez konkretnog plana za devalvaciju ovog populizma, rezultati neće biti pozitivni“, rekao je on.

Što se tiče pitanja vanrednih izbora, Muhadžiri kaže da postoje dva glavna pitanja koja ih kruže.

„Osnovna ideja koju opozicija treba da promoviše jeste obnavljanje bezbednosti evropskog puta Kosova, uz obnavljanje vitalnih saveza sa SAD i prijateljskim zemljama EU. Političko pozicioniranje međunarodnih sila – posebno SAD, uz nivo i kontinuitet kaznenih mera protiv Kosova – igraće značajnu ulogu“, dodao je on.

Bojkot parlamenta pred zakonodavnim izazovima

Demokratska partija Kosova najavila je u ponedeljak da će bojkotovati rad Skupštine Kosova nakon mera Evropske unije protiv Kosova. U međuvremenu, Demokratska partija Kosova saopštila je da je prekinula svaku zvaničnu komunikaciju sa premijerom i predsednicom.

Što se tiče pitanja bojkota, Arber Tači (Thaci) iz Demokratskog instituta Kosova je rekao da će to izazvati probleme jer je, prema njegovim rečima, postojao stalni nedostatak kvoruma ili čak izostanak sednica na ovoj sednici.

„Iako se bojkot ne može opravdati, on služi kao politički instrument – prihvatljiv negde, u određenim kontekstima. Bojkot rada parlamenta od strane opozicionih partija će nesumnjivo izazvati probleme – posebno u okolnostima ove sednice, kada imamo kontinuirano nedostatak kvoruma i neuspeh glasanja ili čak svih sednica“ – rekao je Arber Tači za Kallxo.

On ističe da će jedan od praktičnih problema biti neizglasavanje međunarodnih sporazuma.

„Jedan od praktičnih problema biće neizglasavanje međunarodnih sporazuma, na koje se čeka već nekoliko nedelja. Međutim, u duhu ove sednice, ocenjujući praksu izostanaka poslanika, ne može se isključiti mogućnost da sednice u celini propadnu u nemogućnosti da se ispuni kvorum“ – ocenjuje Tači.

Istraživač KDI ocenjuje da bi scenario blokade bio konačan rezultat i veoma štetan za rad Skupštine Kosova.

Kaznene mere SAD i EU protiv Kosova

EU i SAD stalno zahtevaju od Kosova i Srbije da deeskaliraju situaciju na severu. Međunarodna zajednica sa Kosova zahteva da Specijalne jedinice napuste objekte opština, da gradonačelnici posao obavljaju iz alternativnih objekata i da se razmotri mogućnost organizovanja novih izbora, dok iz Srbije traže da se obezbedi učešće Srba sa Kosova na izborima.

U međuvremenu, zahtev za povratak dijalogu je ponovljen obema stranama. U poslednje vreme Evropska unija je preduzela neke mere prema Kosovu jer smatra da nisu preduzete radnje za poboljšanje situacije na severu Kosova, koraci koji su stalno zahtevali predstavnici EU.

U odgovoru BIRN-u, portparol EU kaže da je privremeno obustavljen rad u radnim telima u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i da Kosovo neće biti pozivano na sastanke na visokom nivou i da će biti suspendovane bilateralne posete, osim onih koji se fokusiraju na rešavanje tenzija na severu.

„Privremeno smo obustavili rad organa Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju. Kosovo takođe neće biti pozivano na događaje na visokom nivou i bilateralne posete će biti suspendovane, osim onih koje su usmerene na rešavanje krize na severu Kosova u okviru Dijaloga koji vodi EU. Programiranje sredstava za Kosovo u okviru vežbe programa IPA 2024 takođe je stavljeno na čekanje. Predlozi koje je Kosovo podnelo u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (VBIF) nisu dostavljeni na razmatranje Odboru VBIF-a 29-30. juna“, rekao je portparol za BIRN.

Portparol kaže da je EU o merama obavestila institucije Kosova 28. juna, dodajući da su mere u potpunosti reverzibilne u zavisnosti od razvoja događaja i odluka premijera Aljbina Kurtija.

U međuvremenu, specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak rekao je novinarima u utorak da je Unija jasno stavila do znanja da ima spremne sankcije za srpsku državu i da će one biti sprovedene ako zemlje članice odluče da Srbija ne poštuje EU.

„EU je jasno stavila do znanja da ima spremne sankcije za Srbiju i one će biti sprovedene ako zemlje članice odluče da se Srbija ne povinuje EU“, rekao je Lajčak i dodao da je to u „rukama država članica“, naveo je Lajčak.

U međuvremenu, krajem maja, američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer zvanično je potvrdio da je Kosovo isključeno iz vežbe „Defender Europe 23” kao mera sankcionisanja posle nedavnih dešavanja na severu zemlje.

On je takođe izjavio da će „zaustaviti sve napore da pomogne Kosovu u priznanju sa zemljama koje nisu priznale Kosovo i u procesu integracije u međunarodne organizacije“.

Terenska vežba „Defender Europe” je godišnja vežba velikih razmera koju sprovodi Vojska Sjedinjenih Američkih Država za Evropu i Afriku. Kosovo je bilo deo „Defender Europe 21”, a planirano je da bude deo i ove godine.