Najviši prištinski zvaničnici započeli su radni dan obeležavanjem 24. godišnjice zločina u Dubravi, ubistva tadašnjih albanskih zatvorenika u jednom od najopremljenijih jugoslovenskih zatvora kod Istoka. Jednoglasno su sa ovog mesta slate poruke i optužbe o „genocidu srpskog režima“ „najstrašnijem masakru“ i zločinu iz 1999. godine.
Konjufca: Za OVK se traži pravda, niko nije osuđen za masakr u zatvoru Dubrava
Predsednik kosovske skupštine, Glauk Konjufca, kazao je danas da je reč o „najružnijem činu koji je Srbija počinila na Kosovu“, prenosi Ekonomia online.
Konjufca tvrdi da je „poznato da je srpska država počinila ovaj stravičan zločin“, te dodaje da „još uvek nema pravde“.
„Vidim i članove porodice koji već 24 godine žive sa težinom nepravde. Kada je u pitanju OVK, postoji pravda, ali kada su u pitanju srpske paravojne snage, sa jasnom odgovornošću koja je poznata za čitavu kampanju genocida koju su sproveli na Kosovu, pravde nema“, rekao je Konjufca.
Kurti: Srpska država je okupila zarobljenike u Dubravi da ih ubije i strelja
U sličnom tonu kosovski premijer, Aljbin Kurti, optužio je Srbiju da je pre 24 godina „okupila zarobljenike u zatvoru u Dubravi da ih ubije i strelja“.
„Albanski politički zatvorenici su bili kategorija koja se nije mogla zanemariti. Država Srbija je okupila preko 900 političkih zatvorenika i dovela ih u Dubravu na streljanje. Ovaj zatvor je pretvoren u logor za političke zatvorenike“, kazao je Kurti, prenose prištinski mediji.
Haradinaj: Genocidni mentalitet
„Najstrašniji masakr“, „najokrutniji i najsmišljeniji zločin“ – ovim rečima se povodom godišnjice oglasio lider AAK, Ramuš Hardinaj.
„Masakr u Dubravi je jasno razotkrio genocidni mentalitet srpske države, gde je glavni cilj bio nestanak albanskog bića, kroz etničko čišćenje, masakre svuda po Kosovu i nasilno proterivanje više od polovine stanovništva sa svoje zemlje“, poručio je Haradinaj u objavi na Fejsbuku uz fotografije iz Dubrave.
I on tvrdi da još uvek niko nije odgovarao, iako su, kako dodaje „masakri dobro dokumentovani“.
„Srpska država i dalje odbija da prihvati istinu i odgovara za počinjene zločine i ne smemo stati u borbi za otkrivanje istine. Sloboda i država koju danas imamo rezultat su veoma visoke cene! Žrtva palih ostaje motivacija za svestrano zalaganje da vole otadžbinu i razvijaju državu kakvu su sanjali“, poručio je Haradinaj.
Osmani: Srpska mašinerija genocidne moći
Danas se oglasila i kosovska predsednica u objavi na Fejsbuku, takođe sa optužbama na račun Srbije – da je navodno počinila genocid na Kosovu.
Vjosa Osmani poručuje da je događaj u Dubravi „jedan je od najstrašnijih zločina srpskog zločinačkog režima tokom 1999. godine“.
„Otprilike mesec dana pre nego što je Kosovo postalo slobodno, mašinerija genocidne moći Srbije ispoljila je svoju brutalnost prema albanskim zatvorenicima u zatvoru Dubrava, pri čemu su u periodu od 19. do 24. maja 1999. godine u zatvoru ubili 160 albanskih zatvorenika i naneli povrede 300 drugih“, tvrdi Osmani.
Tvrdi da će „pravda za sve žrtve i preživele biti trijumf istine“.
„Na ovu godišnjicu prisećamo se žrtava, stradanja i borbi ovih zatvorenika koji su dali doprinos nacionalnoj stvari, koji su stoički stajali i nisu se slomili do poslednjeg daha“, poručila je.
Srpski izvori
Fond za humanitarno pravo je praktično predmet iz zaborava izvukao 2010, podnoseći krivičnu prijavu srpskom tužilaštvu za, ratne zločine protiv 34 odgovornih za ubistvo više od 90 i ranjavanje više od 150 albanskih zatvorenika, 22. i 23. maja 1999. godine.
Kako je Peščanik 2013, izneo detalje optužnice haškog tužilaštva, „srpske snage su 22. maja 1999. naložile zatvorenicima da se postroje u dvorište sa ličnim stvarima zbog organizovane evakuacije u niški zatvor, a zatim otvorile vatru na njih iz automatskog oružja. Sledećeg dana su, stajalo je dalje u optužnici, bombama i hicima ubijani zatvorenici koji su preživeli prvo streljanje i pokušali da se sakriju u šahtovima i podrumima zatvorskog kompleksa“.
Kako je novinar Miloš Vasić pisao za Vreme 2011, zatvor u Dubravi kod Istoka, ili „Kazneno-popravni dom kod Istoka“, proradio je 1986, posle deset godina gradnje, i bio je jedan od najmodernijih zatvora u Evropi, prema proceni Državne bezbednosti iz izveštaja o događaju.
Kapacitet mu je bio 3.000 zatvorenika, a u trenutku prvog bombardovanja aviona NATO-a, u zatvoru je bilo – prema izveštaju DB-a – 1004 zatvorenika, 95 odsto albanske nacionalnosti.
Vasić je tada skrenuo pažnju i na najmanje dve verzije zvaničnih izveštaja, u koje je „Vreme“ imalo uvid, ali i da je srpsko tužilaštvo u istrazi utvrdilo da je u Dubravu, tadašnji Istok, „premeštena grupa osuđenika za najteža krivična dela, njih najmanje trinaest (većina na po 20 godina). Uz njih je išla i pošiljka oružja: 39 automatskih pušaka, 12 puškomitraljeza i veća količina ručnih bombi i streljačke municije, sve iz zaliha KPD Zabela, namenjena straži u Istoku, uredno zavedena i popisana“.
Vreme 2010: „Bilo kako bilo, toj trinaestorici podeljeno je pomenuto oružje i njime su bili uredno zaduženi, na reverse i potpise. Onda je počeo pokolj: po saznanjima Tužilaštva za ratne zločine, najmanje 93 zatvorenika iz KPZ Istok ubijeno je u periodu 19–21. maj 1999. hicima iz streljačkog naoružanja i ručnim bombama. Bila su, kažu u Tužilaštvu, dva pristupa: jedne su okupili u trpezariji da im podele cigarete; podelili su im cigarete i onda ih pobili; nije im bilo žao ni cigareta, ni municije. Druga grupa postrojena je na igralištu i pokošena rafalima. Sahranjeni su u bar jednoj masovnoj grobnici, a NATO je okrivljen za njihovu smrt. Osuđenici iz Zabele onda su uredno razdužili naoružanje, vraćeni su u Požarevac i dobili su po dvadeset dana dopusta; neki su se vratili, a neki nisu“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
