Američki senat: Odnosi Beograda i Prištine jedna od najvećih prepreka trajnom miru i prosperitetu na Z. Balkanu

U odboru za spoljnopolitičke odnose američkog Senata juče je održan pretres posvećen politici Bajdenove administracije prema Zapadnom Balkanu.

Na pretresu su svedočili Derek Šole, savetnik državnog sekretara i Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Balkan. Na samom početku Šole je poručio da je budućnost Zapadnog Balkana – prioritet za Bajdenovu administraciju.

Senatskim odborom predsedavao je Bob Menendez, demokratski senator iz Nju Džersija, koji je naveo da su na Zapadnom Balkanu dve trećine zemalja u NATO, te da SAD moraju da iskoriste ovaj momenat da vide šta će biti sa zemljama na koje Rusija i dalje ima uticaj. Menendez je ocenio da je rat u Ukrajini ponovo pokazao imperativ da se zemlje regiona podstaknu na neophodne reforme, ističući da je rešenje konflikta Srbije i Kosova ključno za ceo Zapadni Balkan.

„Kosovo mora da iskoristi ovu mogućnost da sa zapadnim partnerima ide napred“, naveo je Menendez uz konstataciju da „ne zna da li imamo partnere podjednako dobre volje u ovome“.

On dodaje da su se Beograd i Priština u februaru dogovorili o sporazumu, posle čega je, prema njegovim rečima, predsednik Srbije u obraćanju javnosti rekao da se ne slaže sa sporazumom, pošto Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.

“To je deo matrice da Vučić govori jednu stvar da umiri zapadne lidere, a govori druge stvari srpskom narodu, putem državno kontrolisanih medija. Korišćenjem informacionog prostora i gušenjem civilnog društva predsednik Vučić nastavlja da prihvata nacionalističke srpske narative i neguje viziju ‘srpskog sveta'“, rekao je Menendez dodajući da takav koncept podseća na viziju ruskog predsednika o Velikoj Rusiji.

“Srpski predsednik se hvalio svojim bliskim vezama sa Putinom, putovao u Moskvu na razgovore o trgovini, i odbija da se pridruži evropskim partnerima u sankcijama Rusiji“.

Derek Šole je, međutim, podsetio da se Srbija u nekim aspektima usaglasila sa evropskom i zapadnom politikom u odnosu na Rusiju i Ukrajinu:

„Iako se nije pridružila sankcijama, a jasno smo stavili do znanja da ukoliko se ne pridruži teško je videti kako će odmaći proces integracija, jesu se uskladili u smislu kritikovanja i osuda Rusije i njene invazije na Ukrajinu, kroz glasanja u UN, osudili su aneksiju Krima, pomagali Ukrajini u domenu izbeglica i kritične infrastrukture i slali humanitarnu pomoć, ali i dalje moraju da se usklade sa evropskim sankcijama Rusiji“

Šole je u svom uvodnom izlaganju istakao da su odnosi Beograda i Prištine jedna od najvećih prepreka trajnom miru i prosperitetu na Zapadnom Balkanu.

Istakao je da dogovor o putu ka normalizaciji odnosa predstavlja značajan pomak i može da doprinese da dve zemlje izađu iz ciklusa kriza koji je „predugo karakterisao“ njihove odnose.

Međutim, dodao je da je situacija i dalje „krhka“ i da predstoji puno posla.

Američki diplomata je istakao punu podršku Vašingtona nezavisnosti i evropskim inspiracijama Kosova, ali i govorio o značaju saradnje sa Srbijom.

“Dok nastavljamo da podržavamo Kosovo, predani smo i produbljivanju partnerstva sa Srbijom i razvoju tešnjih veza sa njenim građanima. Želim da naglasim da to radimo širom otvorenih očiju. Srbija se suočava sa brojnim izazovima, od korupcije – do dezinformacija koje podstiče Rusija. Naša zajednička istorija je veoma komplikovana i odnos nije lak, ali je u našem interesu da pomognemo Srbiji da ostvari puni potencijal i približi se evroatlantkoj zajednici i Sjedinjenim Državama“

Senator Menendez je, međutim, konstatovao da uglavnom vidi pritisak Vašingtona na Kosovo u pogledu formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, konstatujući da je tačno da je Priština ranije pristala na tu obavezu.

“Ali mi se čini da uopšte nema ili nema mnogo pritiska na Beograd ili stvarnog plana i garancija da ZSO neće postati nova Republika Srpska, čije opasne implikacije vidimo sada“, dodao je.

„Vidim pritisak na Kosovo da se osnuje ZSO, a kao da nema pritiska na Beograd. Vidim malo pritiska na lidera koga je Njujork tajms povezao sa kriminalnim bandama“, naveo je dalje Menendez.

Ako Srbija misli da se uključi u EU, moraće da postane energetski nezavisna od Rusije, kaže Menendez. Dodao je i da dok, sa jedne strane želi da „naši partneri napuštaju Rusiju“, sa druge ne želi da se približavaju Kini.

Na pitanje Menendeza savetniku državnog sekretara Šoleu o „veoma optužujućem“ tekstu o sprskom predsedniku Vučiću u magazinu Njujork tajms, Šole je rekao da je administracija veruje da je izveštavanje Njujork tajmsa kredibilno, ali da ne može da govori o detaljima iz članka.

Menendez je, zatim, pitao da li se Srbija može smatrati kredibilnim partnerom imajući u vidu obelodanjene podatke, na šta je Šole odgovorio:

„To moramo da testiramo. Oči su nam otvorene, pozivamo predsednika Vučića i njegove kolege na odgovornost u pogledu korupcije i drugih aktivnosti, i uveli sankcije mnogima u regionu“.

Šole je dodao da je svestan da svuda u regionu ima korupcije i da je ona glavna prepreka integracijama regiona.

„Uveli smo sankcije mnogim ljudima i regionu, i to ne samo u jednom delu, nego po celom regionu gde se korupcija pojavljuje“, naveo je ovaj diplomata.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Eskobar naveo je da SAD radi sa evropskim partnerima i saveznicima da osigura da su vrata evroatlantskih ustanova otvorena, a da je put u EU i dalje siguran i realan.

„Istovremeno zemlje Zapadnog Balkana moraju da primene neophodne reforme da bi se kvalifikovale za to članstvo. Pomažemo im da izgrade kapacitete da se bore sa korupcijom i dezinfromacijama, koje čini region pogodnim za maligne uticaje i da rešavaju tenzije koje prete regionalnoj stabilnosti i integracijama“, kazao je Eskobar.

Najveća prepreka održavanju mira i prosperiteta na Zapadnom Balkanu su odnosi Srbije i Kosova

On je ponovio da je postignut sporazum i da se očekuje primena, podsetivši da je nekoliko puta bio u Briselu i u regionu kako bi podržao ovaj proces.

„Sjedinjene Države će raditi sa Srbijom i Kosovom i sa evropskim partnerima da bi će se ispunile sve obaveze iz postignutog sporazuma. Predugo, neuspeh da se postigne neki napredak, omogućava Rusiji da remeti strateški put Srbije prema evrointegracijama, koje srpski narod jako želi, a mi jako podržavamo. I Srbija i Kosovo moraju da normalizuju odnose i da tako omoguće put potencijal i napredak na putu ka EU“, naglasio je Eskobar.

KoSSev: Eskobar je, kako prenosi Tanjug,  takođe govorio o Zajednici srpskih opština.

Na pitanje o tome da li bi Zajednica srpskih opština mogla da postane nova „Republika Srpska“, Eskobar je navodno kazao da je formiranje ZSO obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma, ali da će SAD pomoći da se ona pretvori u nešto što će ličiti na evropske modele.

Poručio je da formiranje Zajednice ne predstavlja ustupak Srbiji, već da će ona biti formirana u skladu sa „kosovskim ustavom“, tako da će Srbi na Kosovu biti podvedeni pod „kosovski pravni sistem“.

Tanjug prenosi i da su američki zvaničnici na ovom senatu podržali incijativu „Otvoreni Balkan“ – „kao i sve napore, u skladu sa evropskim standardima, kojim se jača otvoreno tržište“.

Ponovili su da smatraju da je reč o „dobroj inicijativi koja će dovesti do mnogo efikasnije saradnje između zemalja“.

Senator Marfi najavio posetu Balkanu naredne nedelje

Senator iz Konektikata Kris Marfi najavio je da da naredne nedelje dolazi u region i to u „mnoge zemlje o kojima je danas bilo reči“.

Kazao je da deli zabrinutost u vezi sa načinom na koji Srbija poštuje svoje obaveze, ali i da deli Šoleovo osećanje da nije viđen napredak ni sa jedne, ni sa druge strane – od Srbije ili Kosova.

Govoreći o ZSO, on je naveo da postoje slične regije u Evropi i da ne mora da znači da bi to postalo kao Republika Srpska.

Šole je, sa druge strane,naveo da je osnivanje ZSO međunarodna obaveza i pominje se već 10 godina.

„Prema našem mišljenju to je u skladu sa Ustavom Kosova i sa odlukama Ustavnog suda. Mi želimo da svi građani Kosova imaju jednak dostup službama i da se čuje njihov glas. Ideja je da Srbi sa severa Kosova manje zavise od Beograda i tiče se obrazovanja i zdravstva i lokalnog privrednog razvoja. Mi smo jasno stavili do znanja da nećemo prihvatiti , biti podržati ništa što liči na Republiku Srpsku“, kazao je Šole.

Marfi je odgovorio da kada je u pitanju ZSO, „Amerika ne traži od Kosova da promeni Ustav, ali u mnogim zemljama u regionu su napravljene promene u Ustavu kako bi se održao mir, kao što je bilo u Severnoj Makedoniji“.

Glas Amerike