U nastavku posete opštinama juga Srbije ambasador SAD, Kristofer Hil, danas je imao razgovore sa čelnicima lokalne samouprave u Preševu, a prethodno je ukazao na „značaj primene manjinskih prava za sve etničke zajednice koje žive u Bujanovcu i Preševu“, piše Danas.
Predsednik privremenog organa Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafa oglasio se u izjavi za portal Bujanovačke ocenom da njega „ne brine izjava ambasadora Hila da nema podrške formiranju Zajednica Albanskih opština na jugu Srbije“.
„Razumem ovakav stav, jer cilj politike SAD je da odvoje Srbiju što dalje od uticaja Rusije“, precizirao je Mustafa, navodeći da će stav Albanaca ostati jasan u pogledu „poštovanja manjinskih prava u korišćenju nacionalnih simbola, jezika i pisma, kao i primene mera u obrazovanju, kao i zastupljenosti Albanaca u javnim institucijama države Srbije“.
Narodni poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi i danas nije davao zvanične izjave za medije o poseti ambasadora Hila, već je samo na svojoj Fejsbuk stranici objavio kratko: “Značajno i drago mi je da ugostim i razgovaram sa ambasadorom SAD u Srbiji“.
Hil je izjavio da će o „primeni manjinske politike i položaju etničkih Albanaca i njihovim problemima u integraciji u državne institucije Srbije razgovarati i prilikom narednog susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem“.
Očekuje se da će Hil pokrenuti i pitanje reforme Koordinacionog tela za tri opštine na jugu Srbije, kako bi se uključivanjem Albanaca ovo telo kao zvanični organ Vlade Srbije dobilo efikasniju ulogu u rešavanju aktuelnih problema.
Hil koji se nalazi u trodnevnoj poseti jugu Srbije imao je u prisustvu svoje supruge razgovore sa Srbima, Albancima i Romima, đacima i studentima u Američkom kutku u Bujanovcu, gde je insistirao na „reciprocitetnoj zastupljenosti svih etničkih zajednica u okviru programa koji se odvijaju u Američkom kutku u ovoj opštini“.
U Preševu ambasador Hil razgovarao je sa Šćiprimom Arifijem, aktuelnim predsednikom lokalne samouprave i predsednikom albanske Demokratske alternative (DA), koja slovi za „albansku opoziciju“ u odnosu na Kamberijev PDD.
Hil: Dijalog ne predviđa reciprocitet, prava Albanaca se rešavaju unutar Srbije
Američki ambasador u Srbiji je tokom današnje posete Preševu ponovio jučerašnje navode koje je izneo u Bujanovcu – da dijalog Beograda i Prištine ne predviđa reciprocitet, kada je u pitanju status Srba na Kosovu, odnosno Albanaca na jugu Srbije.
Hil je, kako prenosi Gazeta Express, kazao u intervjuu za „jedan albanski medij u Preševu“, da od 2013. godine nije bilo ni reči o uključivanju Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u dijalog.
„Reciprocitet o kome govorite, a koji se tiče albanskih građana u Srbiji, mora da se reši unutar Srbije. Ustav Srbije kaže da su Albanci ravnopravni sa ostalima u Srbiji. Mnogi ljudi u diplomatskom krugu i dalje obraćaju pažnju na ove probleme. To su problemi zbog kojih smo svi zabrinuti i mora postojati rešenje“, rekao je Hil.
Podcrtava da će od implementacije Ohridskog sporazuma koristi imati ceo region.
„Da pomognemo ljudima da stvore nove okolnosti u kojima granice neće razdvajati ljude, već ih spajati. Mislim da će dijalog biti podržan od strane širokog spektra ljudi, gde ljudi mogu da sednu za sto i pronađu mirna rešenja za probleme“, zaključio je on.
Hil: Briselski dijalog se tiče Kosova, ne pitanja manjina u Srbiji
Trodnevnu posetu opštinama juga Srbije američki diplomata završava sutra razgovorima sa Slobodanom Milenkovićem, gradonačelnikom Vranja. Očekuje se da će tema razgovora biti dalji ekonomski razvoj centralne opštine juga Srbije i podrška SAD daljim razvojnim projektima.
Ovo je prva poseta opštinama juga Srbije Kristofera Hila, od imenovanja na funkciju ambasadora SAD u Srbiji.
Hil slovi kao dobar poznavalac prilika na Zapadnom Balkanu, a kao saradnik Ričarda Holbruka bio je jedan od važnih diplomata uoči pripreme, a kasnije i potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
