Kosovski premijer tvrdi da je optimista kada je u pitanju dogovor u sklopu dijaloga Beograda i Prištine, jer kako kaže, sada postoji novi pristup koji je na dnevnom redu Brisela. „Uzajamno priznanje nije više na kraju procesa, već je u centru sporazuma“, poručio je Kurti.
Razgovori koji se vode u Briselu ne bi trebalo da služe samo za upravljanje krizama već i za sporazume, kazao je danas Kurti na 102. Rouz-Rot seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a u Prištini.
O tome šta je još Kurti govorio na ovom seminaru čitajte u:
„Ušli smo u novu fazu od 18. avgusta ove godine, to je nova faza, jer je prva tema u kabinetu Borelja u Briselu bio opšti okvir sporazuma. Dakle, dijalog za sporazum – razgovaraćemo o okviru“, rekao je on.
Precizira da to ne znači da neće biti drugih tačaka u sporazumu, već da će, kaže, centralni deo biti uzajamno priznavanje.
„Ovaj novi pristup, sa novom agendom u Briselu gde želimo da imamo okvir opšteg sporazuma, čini me optimistom u pogledu meseci koji su pred nama da postignemo pravno obavezujući sporazum“, nastavio je Kurti.
Naznačio je da je optimista s obzirom na to da je prethodno, kako je kazao, priznanje nezavisnosti bilo definisano kao poslednji korak briselskog sporazuma što je davalo motivaciju Srbiji da „odugovlači proces. Sada su stvari drugačije.
„Jer ako kažete Srbiji da će nezavisnost doći na kraju, ohrabrujete Srbiju da odloži kraj, ali sada uzajamno priznanje nije na kraju procesa, već je u centru sporazuma. Ne kažem da neće biti drugih tačaka u sporazumu, ali centralni deo se odnosi na međusobno priznanje“, precizirao je kosovski premijer, prenosi RTK2.
Osim u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, Kurti takođe tvrdi da je optimista i povodom, kako kaže, rešavanja pitanja zemlje manastira Visoki Dečani, prenosi Klan Kosova.
„Verujem da će to pitanje biti rešeno, optimista sam, ja sam prvi premijer Kosova kojeg pravoslavni sveštenici u manastiru Dečani ne prihvataju na sastanku. Sa mojim prethodnicima su se susretali, ali mene ne žele na sastanku. Tražio sam termin, ali su me odbili“, požalio se Kurti.
On, međutim, tvrdi da veruje da postoji mogućnost da se pokrene dijalog i da „rešimo probleme koje imamo“.
„Za manastir Visoki Dečani ima 24 hektara zemlje koje mu je pre 25 godina dao Miloševićev režim. Imamo odluku Ustavnog suda, ali postoje upravni predmeti vezani za imovinu“, kazao je ujedno Kurti.
Kurti je rekao ida žele da „sačuvaju“ manastir Visoki Dečani, koji je, kako je rekao, kulturno nasleđe svih građana, prenosi Klan Kosova.
Kurti je i prethodno izjavljivao da je tražio zajednički dijalog sa SPC na Kosovu, ali i da tako nešto zapravo odbija crkva.
Podsetimo, pitanje zemlje manastira Visoki Dečani rešeno je još 2016. godine i to od strane kosovskog Ustavnog suda koji je manastiru Visoki Dečani priznao vlasništvo nad 24 hektara poseda u okolini manastira.
Uprkos ovoj presudi, kosovske vlasti već godinama odbijaju da sprovedu odluku, a upravo to je bio jedan od razloga prekida komunikacije SPC sa kosovskim vlastima.
„Zbog neviđenog kršenja vladavine prava i verskih sloboda protiv naše zajednice Srpska Pravoslavna Crkva na Kosovu je prekinula kontakte sa kosovskim vlastima. Otvorena etnička i verska diskriminacija prema našoj Crkvi nanosi štetu svim građanima Kosova“, naveli su iz Visokih Dečana ranije ove godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
