Srbija, Kosovo i Albanija se nalaze na listi saveza 56 "zemalja" koje će se, uz SAD i NATO, boriti protiv Islamske države, to jest islamsko-radikalne organizacije ISIL, saopšteno je iz američkog Stejt departmenta. Ta pomoć ne podrazumeva samo oružanu, već može uključivati i širi spektar saradnje. Specijalan izaslanik američkog predsednika za globalne koalicije za suprotstavljanje ISIL-u, general u penziji, Džon Alen, posetiće u narednim nedeljama "zemlje partnere" SAD-a, i sa njima "usko sarađivati" u pokušaju Amerike da se uz koordinaciju široke međunarodne akcije, bori protiv ISIL-a. I kosovski portal "Gazetaexpress.com" je preneo vest da su tri države u "koaliciji sa Amerikancima," a jedna od ključnih vesti u srpskim medijima juče je bila da je srpski premijer Aleksandar Vučić uručio ambasadoru SAD Majklu Kirbiju pismo upućeno predsedniku SAD Baraku Obami u kojem se ističe da Vlada Srbije podržava borbu protiv Islamske države Iraka i Levanta, da je spremna da, skromnim sredstvima kojima raspolaže, tu borbu pomogne. Na ovoj listi se, osim Srbije i Kosova kao zasebne države, nalaze i ostale zemlje bivše Jugoslavije, a Bosna i Hercegovina je predstavljena samo kao Bosna.
Albanija, Kosovo i Srbija su po azbučnom redu, sa još 52 zemlje i NATO date kao primer saveza kojim se "izgrađuje međunarodna podrška za borbu protiv Islamske države," i koje su već "doprinele i dale svoju posvećenost". Iz Stejt departmenta se očekuje i da će broj ovih zemalja rasti, jer je to "tek početak", s obzirom na to, kako se navodi, da "ISIL predstavlja globalnu pretnju i međunarodna zajednica mora stvoriti ujedinjen front da bi se ovoj pretnji i suprotstavila." 
"Mi nismo delovali sami. Preko 50 zemalja i organizacija su već doprinele raznovrsnim kapacitetima u naporu da se borimo protiv ISIL-a u Iraku, regionu i šire," navodi se u saopštenju iz Stejt departmenta i dodaje da je više od deset zemalja do sada učestvovalo sa konkrentim vojnim akcijama, bilo obezbeđivanjem oružja, opreme, treninga i savetovanja, a neke zemlje EU i srednjeg istoka su "ponudile i da daju doprinos" u bombardovanju.
"Međunarodni doprinos nije, međutim, – i ne treba da bude – samo, ili čak primarno vojni doprinos, već nasuprot tome, napori na ultimativnom uništavanju ISIL-a će zahtevati pojačane napore duž višestrukih linija," navodi se iz Stejt depratmenta.
Pet konkretnih 'linija' zajedničkog delovanja su početkom septembra na samitu NATO-a, sa još osam zemalja, izneli američki i britanski sekretari za odbranu – Džon Keri i Čak Hegel, nakon čega su ostale zemlje preuzele obavezu da, po povratku sa samita, na osnovu ovih linija razviju konkretne predloge za saradanju.
To su:
1. Obezbeđivanje vojne podrške iračkom partneru
2. Zaustavljanje slanja stranih boraca
3. Suprotstavljanje finansiranju ISIS-a
4. Rešavanje humanitarne krize
5. delegitimizacija ideologije ISIS-a
Iz Stejt departmenta je potvrđeno i to da će više od 40 država učestvovati na današnjoj ministarskoj debati Sveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će se razgovarati o predstojećim koracima i vidovima borbe protiv ISIL-a, a kojom će predsedavati američki sekretar za odbranu Džon Keri.
"Sednica, kojom će predsedavati sekretar Keri će demonstrirati ujedinjenu međunarodnu podršku za novu iračku vladu, uključlujući i borbu protiv ISIL-a, njenu posvećenost da upravlja interesima svih iračkih zajednica i njenim naporima da reši postojeću humanitarnu krizu," navodi se u saopštenju iz Stejt departmenta.
Izvorni dokument Stejt departmenta možete pročitati OVDE.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
