To je bila naša dužnost prema pravdi i miru, kazao je u razgovoru za portal Radiosarajevo.ba kosovski premijer, Albin Kurti, povodom prekjučerašnjeg usvajanja Rezolucije kojom se osuđuje genocid u Srebrenici.
Rezolucija je usvojena sa 89 glasova „Za“, niko nije bio protiv i niko suzdržan.
„Nama je veoma drago što smo bili u mogućnosti da usvojimo Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, u Skupštini Republike Kosovo, i na taj da način vršimo dužnost kao predstavnici našeg naroda, da osudimo ovaj gnusni genocid koji je, kao što sam rekao i u mom govoru u Skupštini, najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata. Mi smo oštro osuđivali genocid srpskog režima u Srebrenici. I to, ne samo ubistva, nego i svih kršenja ljudskih prava. Znamo da ima više od 1.000 Bošnjaka koji se još vode kao nestala lica. Takođe, i mi na Kosovu imamo 1.632 naša građana koji se još uvek vode kao nestali, zbog toga što ne znamo šta se desilo sa njima tokom devedesetih“, kazao je Kurti za Radiosarajevo.ba.
Dodao je da mu je drago da nova kosovska vlada najzad u Skupštini ima stabilnu većinu.
„To nam je omogućilo da usvojimo Rezoluciju koja jeste, ponavljam, bila j naša dužnost prema miru, pravdi, demokratiji i prema našoj najnovijoj istoriji“, istakao je Kurti.
Opasnosti negiranja genocida
Govoreći povodom 11. jula, dana kada se obeležava sećanje na genocid u Srebrenici, premijer Kurti je pozvao parlamente država regiona da, takođe, svi usvoje Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Zašto je važno da se suočimo s istinom?
„Mi, osim što smo osuđivali genocid srpskog režima u Srebrenici 1995. godine, takođe, smo osuđivali svaku tendenciju namernog, javnog negiranja genocida u Srebrenici, i to s ciljem omalovažavanja žrtava i prikrivanja počinjenih zločina. Mi znamo da je i Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o Srebrenici, a smatramo da bi to trebali da učine i drugi parlamenti u regionu. Smatramo da oni koji negiraju genocid u Srebrenici, na neki način smatraju da je to trebalo da se dogodi. Poistovećuju se sa zločincima. Moram da kažem da na taj način drže živim san o ponavljanju genocida!“, konstatovao je Kurti.
Vrlo jasno je poručio da onaj „koji negira genocid koji se desio ostavlja otvorenim vrata ponavljanju genocida“.
Zato smatramo u kontekstu Rezolucije o Srebrenici, koliko god je važno da se osuđuje genocid u Srebrenici kao takav, takođe, veoma je važno da se veoma oštro osuđuje svaka tendencija negiranja genocida. Najprije mi svi moramo, naravno, da izražavamo duboku žalost zbog nevino stradalih ljudi
„Takođe, treba da pozivamo da sve međunarodne institucije, i one u regionu, rade sve da bi se stvorila pravda. Istovremeno, veoma je važno da se osuđuju i genocid i negiranje genocida“, stav je premijera Krutija.
Suština problema nalazi se u Beogradu
Kurti smatra da se suština problema nalazi u Beogradu.
„Na neki način proces raspada Jugoslavije nikada nije tretiran sa introspekcijom u Beogradu, pa da oni uvide da, zapravo, su uzroci onoga što se desilo tokom devedesetih. Beograd želi mnogo da govori o statusu Kosova koji je završena stvar, jer je Kosovo nezavisna država. Zapravo bi trebalo da malo razmišljaju o statusu Srbije. Dakle, kakav je status Srbije posle raspada Jugoslavije. To treba da se iskreno razmotri u Beogradu, od političkih, i ne samo političkih elita tamo. S druge strane, da gledaju ka budućnost time što će se priznati prošlost i ono što su uradili, počevši, od Slovenije, pa Hrvatske, BiH, te na kraju, i na Kosovu. Dakle introspekcija u Beogradu, jedna kritika onog što se desilo devedesetih je ta koja najviše nedostaje našem regionu“, smatra kosovski premijer.
Problem je, kaže, jer Beograd ne želi da diskutuje sa samim sobom o tome kakav status za Srbiju želi u 21. veku.
„Ne možemo krenuti dalje sa ljudima koji imaju nostalgiju za Miloševićevom Jugoslavijom. Takođe, ne možemo da idemo dalje sa ljudima koji negiraju prošlost i zločine koji su se dešavali. Ja ne želim da mi budemo opsesivni za istorijom, ali negiranje istorije i raznih uzroka koje mi znamo, ne iz knjiga, već iz našeg iskustva – ne može da nam bude odrednica za bolju budućnost. Mi treba da težimo evropskim integracijama i evroatlantskim integracijama, ali moramo da razmišljamo o prošlosti, da bismo na iskreni način i na dobrossusedskim odnosima krenuli ka boljoj budućnosti. Mislim da ne treba biti opsesivan sa istorijom, ali ni negirati istoriju, jer ko negira istoriju nema dobru budućnost“, ocena je Kurtija.
Saradnja Prištine i Sarajeva
U jednom nedavnom intervjuu premijer Aljbin Kurti je kazao da Beograd i Sarajevo nisu isti. Pitali smo premijera Kosova kako vidi saradnju Kosova i BiH?
„Ja sam veoma pažljiv kada pričam o BiH. Iako BiH nije priznala nezavisnost Kosova, ne želim da je postavim u istu rečenicu sa Srbijom. Znam kada bi Srbija priznala Republiku Kosovo da ni BiH, naravno, ne bi se dvoumila u tom smislu da prizna našu nezavisnu državu. U tom smislu mislim Prišitna i Sarajevo trebaju da uspostave što više mostova, kulturnih, ekonomskih, trgovinskih, između naše dve zemlje.
Takođe bi trebalo da ukinemo vize da bismo slobodno putovali Albanci i drugi sa Kosova u BiH, Bošnjaci, Hrvati i Srbi na Kosovo, Bosanci uopšte. Da Kosovo ne pati zbog nepriznavanja od strane Beograda, a niti da Bosna bude talac Srbije zbog njenog nepriznavanja naše države“, zaključio je kosovski premijer.
Radiosarajevo.ba
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
