„Srbija je na Kosovu ubila preko 13000 ljudi, od toga 1133 deteta iz naših porodica, više nego u svim ratovima vođenim na prostorima bivše Jugoslavije, po glavi stanovnika. Održivi mir u regionu stoga zahteva da se žrtve i agresori ne izjednačavaju. Mi kosovski Albanci smo bili žrtve hegemonije, genocidne države, dok je Srbija bila država koja je počinila ove zločine. Ovo moramo da kažemo svaki put na glas, ovde i u svakoj drugoj zemlji“ – poruka je nove predsednice Kosova, odnosno vršioca dužnosti ove funkcije – Vjose Osmani.
Iako prvo obraćanje javnosti sa nove funkcije, ova poruka, prema mišljenju mnogih – najpopularnije političarke na Kosovu, nije nova.
Osmani posebno u svojim nastupima, kada govori o zločinačkoj ulozi Srbije, koristi termin „genocidna država“.
Podaci o ubijenima na Kosovu
Prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“ od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine, 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti. Prema podacima fonda, tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo ukupno 13.421 osoba.
Reagujući na Međunarodni dan nestalih prošle godine koalicija REKOM iznela je između ostalog i ocenu da je „pitanje nestalih u vezi sa ratom na Kosovu ekstremno politizovano“, da „političari i lideri udruženja žrtava povećavaju broj nestalih iz svoje etničke zajednice, da provladini mediji pojačavaju uverenje da su samo jedni žrtve a drugi ‘zločinci’, i da je potpuno izgubljena civilizacijska perspektiva i humanitarna dimenzija problema nestalih osoba“.
Početkom oktobra je Ivica Dačić u emisiji „Ćirilica“ na TV „Happy“ postavio retoričko pitanje šta da radi sa Srbima koji ukazuju na lokacije masovnih grobnica Albanaca u Srbiji. Osmani je bila među prvima koja je objavila isečak iz te emisije sa porukom da Srbiju i dalje predvode „genocidni umovi“.
Takođe, kada je krajem juna komentarisala u emisiji „Rubikon“ na TV Kljan Kosova Tačijevo tadašnje pojavljivanje u Hagu, između ostalog je kazala: „Nažalost, nismo uspeli da otvoreno razgovaramo o zločinima genocidne države“.
Tada je i na svojoj Fejsbuk stranici prethodno komentarisala saopštenje Specijalizovanih veća o tome da su poslali na potvrđivanje optužnice protiv Tačija i Veseljija. Kosovska predsednica skupštine poručila je da Srbija „još uvek nije odgovarala za stravične zločine nad nevinim civilima na Kosovu“.
„Srbija je genocidna država. I to moramo da kažemo danas i svakog dana na Kosovu, u Sjedinjenim Državama, Evropi i svuda u svetu“, napisala je na svojoj Fejsbuk stranici.
Takođe, slične poruke upućivala je i tokom predizborne kampanje.
Osim što je predsednica skupštine, ona je jedna od najpopularnijih političarki među Albancima na Kosovu i univerzitetski je profesor.
Vjosa Osmani zvanično je danas preuzela dužnost kosovskog predsednika, nakon što je Hašim Tači podneo jutros ostavku na mesto kosovskog predsednika zbog potvrđene optužnice Specijalizovanog tužilaštva.
Funkciju v.d. predsednika moći će da obavlja najviše 6 meseci, a dužnost je preuzela od Tačijevog savetnika, Ardiana Arifaja.
Prvog dana na novoj dužnosti, stigla je da se sastane sa ambasadorima kvinte i šefom kancelarije EU, ali i sa komandantom KBS; takođe i da održi govor.
Uz poruke o „genocidnoj Srbiji“ istovremeno o „razboritosti i mudrosti“, „solidarnosti i međusobnom razumevanju“
Posle Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, i Osmani se danas obratila javnosti, prvi put u svojstvu v.d. kosovskog predsednika.
Ponovila je kao i njeni prethodnici – da su pred Kosovom, kako je kazala, teški dani, te da se mora pokazati jedinstvo i odanost „našoj republici“, ali i podsetila, kao i Veselji i Tači, na rat 1999, koji je nazvala „borbom za slobodu“.
Pozdravila je to što su se optuženi odazvali sudskim pozivima, potvrđujući da se radi o preuzetoj međunarodnoj obavezi, naglašavajući više puta potrebu da institucije budu stabilne, ali i to, da se neće ugroziti „nacionalni projekat za slobodu koji je izgrađen na žrtvama čitavih generacija i prolivene krvi vojnika naše oslobodilačke vojske“.
„Bitka za izgradnju države je najteža politička bitka, pa nam je u ovom trenutku potrebna mudrost i razboritost – odlike naše tradicije. Ovo vreme zahteva snažno vođstvo i jedinstveni državni odgovor. Danas kada se i naša zemlja suočava sa pandemijom, potrebna nam je solidarnost i međusobno razumevanje. Kao vršilac dužnosti predsednika, posvetiću se vršenju svoje funkcije promovišući upravo ove vrednosti”, navela je.
Takođe, kaže i: „Tokom ovog putovanja, kao i ranije, svakodnevno ću se zalagati da Kosovo postane država u kojoj se ostvaruju snovi naših građana, gde se stvaraju jednake mogućnosti za sve u svim sferama. Potrudiću se da se moj glas pridruži glasu građana i odjekne glasnije nego ikad“.
U saopštenju za medije iz kabineta kosovskog predsednika poslat je link njenog obraćanja javnosti sa nove funkcije, bez prevoda na srpski jezik.
Poruka „mir“ može da se pročita i na njenog zaštitnoj maski koja se od sinoć vidi na novoj profilnoj slici zvanične Fejsbuk stranice.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
