Iz Batusa je davne 1986. godine krenula peticija kojom je tadašnja srpska i jugoslovenska vlast obaveštena o teškom položaju Srba i Crngoroca na Kosovu i Metohiji. Danas se Batušani opet sele zbog krhke bezbednosti, nedostatka perspektive i nepravde. Slavoljub Savić je u ime svoje porodice uputio pismo srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću u kojem ga obaveštava o problemima koje ima, a koje lokalne vlasti, od osnivanja opštine Gračanica, pa do danas, kaže, ne čuju. Priču o njemu i pismu objavio je portal Gračanica online.
Šestočlana porodica Savić obrađuje tri i po hektara zemlje, Slavoljub prima minimalac, a njegova supruga Vesna je radnik Poreske uprave Republike Srbije. Žive sa dvojicom sina i snahom, a 13. jula ih je dolaskom na svet obradovala unuka Irina.
Vesna se u međuvremenu razbolela. Pre desetak godina je operisala karcinom, a pre tri godine imala je operaciju na srcu. Na stalnoj je terapiji a lekovi su skupi. Zbog situacije sa koronavirusom i njenog zdravstvenog stanja, radi od kuće. Primorana je da radi jer je jedina koja je zaposlena.
„Nemojte da me pogrešno shvatite, ali sramota da nas trojicu muškaraca izdržava jedna žena“, kaže Slavoljub, pokazujući kuću staru skoro 100 godina, koja je odavno počela da se urušava i za koju je 2014. godine dobio rešenje da je nebezbedna za stanovanje. Nadao se da će mu lokalna samouprava pomoći da izgradi novu ili da barem deci reši stambeno pitanje, međutim, 2016. dobija građevinski materijal u iznosu od 1.900 evra da kuću renovira.
„Poklonio sam taj materijal jer je ovu kuću nemoguće renovirati. Svuda sam bio, molio sam sve gradonačelnike koji su bili, i Branimira Stojanovića i Vladetu Kostića i sada Srđana Popovića. Ništa, jedva su čekali da izađem iz kancelarije. Ovde dolaze i lokalni činovnici i ovi iz Kancelarije za KiM i pomažu one koji imaju, a za nas nikoga nije briga. Velika je nepravda“, kazao je Slavoljub za Gračanica online.
Sada je napisao pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Jedino njemu veruje, ako pismo dođe do njega, dodaje.
Slavoljubovi sinovi, Aleksandar i Đorđe pokušavaju na sve načine da opstanu u Batusu. Radili su po kafićima, ali stalnog posla nema. Aleksandar sa suprugom Jovanom iz Gračanice, kaže da mora da ode.
„Idem prvo ja, pa kad se snađem, i supruga i ćerkica. Moram. Ne želim ja da napustim selo i Kosovo i Metohiju, ali nemam od čega da živim, a nemam ni gde. Kuća će da se sruši. Konkurisao sam za stan kod opštine Gračanica, navodno bio konkurs za mlade bračne parove. Nisam dobio, a nisam dobio ni obaveštenje zašto sam baš ja izbačen sa spiska“, priča Aleksandar, nadajući se da će, kako kaže, njegova muka dopreti do onih koji su za to plaćeni i koji sebi za pravo daju da dele preostale Srbe na KiM.
Dvadesetvogodišnja Jovana, stidljivo dodaje da nemaju kupatilo, ali i da za bebu treba izdvojiti novca.
„Svi smo na svekrvinim leđima. Njena plata da je tri puta veća, ne bi nam bila dovoljna. A ona je bolesna, treba joj za lekove. Teško je, mnogo je teško“, nekoliko puta naglašava Jovana reč „teško“.
Savići žele da rade i ne traže milostinju, kažu, ali videli su da iz opštine pomoć stiže mnogima, dobrim delom onima kojima nije potrebna, ima porodica u kojima radi po troje četvoro, a kod njih niko.
„Volela bih da deca budu pored mene, ali šta će, moraće da idu. Sinovi su posao tražili svuda, molili, ne biraju šta će da rade, ali za našu muku niko ne čuje“, ponavlja Vesna.
I mlađi Slavoljubov sin Đorđe, osim što nema posla, ima i problem sa vidom.
„Često ga sada boli glava, ali ko zna šta bi sa njim bilo da kao dete nije operisan u Rusiji. Tada mi je pomogla Eparhija raško-prizrenska i organizacija Majka 9 Jugovića i gospođa Svetlana. Hvala im do neba. Crkva je bila i uvek je tu za nas, pa i tada nam je pomogla“, završava svoju ispovest Slavoljub, pokazujući svu, i medicinsku i dokumentaciju na osnovu koje je tražio pomoć.
I dok Savići čekaju pomoć od srpskog predsednika jer ih, kako kažu, u Ugljaru, tj. u srpskoj opštini Koosvo Polje i u opštini Gračanica niko ne čuje, i mi se nadamo da će ove redove pročtati ljudi koji mogu i žele da pomognu, barem zbog Irine koja ima manje od mesec i po dana.
Video prilog o Savićima iz Batusa pogledajte na sajtu B92.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
