Iako dijalog koji je prošle nedelje restartovan u Briselu deluje ohrabrujuće pre svega zbog tema sa kojima je započeo, postoje i prepreke. U prvom redu to je nespremnost kosovskog društva za bilo šta drugo osim priznanja „odmah i sada“ a u drugom užurbanost koja dolazi iz EU, što ranije nije bila karakteristika, kazala je u Danu uživo novinarka KoSSeva, Milica Andrić Rakić.
Ona navodi da je EU startovala sa dobrim temama i da deluje ohrabrujuće da se dijalog otvori sa pitanjem nestalih i pitanjem proteranih lica.
„Temama koje u fokus stavljaju ljude a to je dobar pristup, jer se po prvi put krenulo da se razgovara o temama koje su od interesa za javno mnjenje“.
Osim pitanja nestalih, povratka i bezbednosti povratnika, važne teme za javnost su i pitanje kulturne baštine, imovine, podsetila je Andrić-Rakić.
Konačno, jedna od najvažnijih tema za Srbe na KiM-u je i ZSO.
„Čuli smo kratku najavu u četvrtak, vrlo blag nagoveštaj predsednika Vučića da će se ipak pregovarati o ZSO, ali da je rečeno na tom sastanku da će se njeno ime promeniti“.
Andrić-Rakić navodi da to jeste u „skladu i sa nekim preporukama civilnog društva“.
„Prvenstveno iz srpske zajednice, a koje se odnose na rebrendiranje Zajednice srpskih opština, budući da je ona bila vrlo loše prihvaćena, odnosno loše prikazana od strane kosovske opozicije u to vreme kada je prednjačilo Samoopredeljenje u tom demonizovanju ZSO i sada zaista mora da se, uslovno rečeno, očisti taj termin da se nađe neki drugi način da se predstavi to telo koje je zaista bitan zahtev srpske zajednice a koje je iz tih razloga nailazi na veliki otpor u kosovskoj javnosti“, navodi.
Iako deluje da su teme proteklog susreta u Briselu bile tehničke prirode, radi se ipak o politički teškim temama za koje je neophodna politička volja.
Ne samo kada je u pitanju otkrivanje sudbine nestalih, već i kada su ekonomske teme u pitanju, potrebna je jaka politička volja, a to se videlo i kod pitanja taksi koje je upravo zakočilo razgovore prethodne nešto duže od godinu i po dana, objasnila je.
Ona zapaža da upravo na odabiru tema izgleda kao da je novi izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak sada ipak usvojio nešto od kritika koje su upućivane prethodnoj evropskoj garnituri, tokom tadašnjih razgovora.
Ipak navodi da je ovim sastankom EU pre svega želela da pokaže da je preuzela kontrolu nad dijalogom, ali i da:
„Onda uslovno rečeno da vrate dijalog na teme koje su od važnosti za građane, ali sa skrivenom agendom da ipak do kraja ove godine dobiju neki konkretan rezultat“.
Upravo u tome vidi opasnost, da se prevashodno pred srpsku, ali moguće i kosovsku stranu postavi, kako navodi, „preteran zahtev“.
„Ukoliko bi bilo koja strana ocenila da se radi o preagresivnom pristupu i zahtevu prema njoj, to može da upropasti pregovore“, istakla je Andrić-Rakić.
Tada se otvara prostor i za američku inicijativu ponovo, dodaje, ali i ističe da je sam Ričard Grenel „uporan“, te da će SAD insistirati na sprovođenju makar već potpisanih pisma o namerama u vezi sa avio linijom i železnicom.
Iako bi teme sa prethodnog sastanka mogle da ukažu na to da su dve strane spremne na „osnovno pomirenje“, sa druge strane, u toj skrivenoj agendi bi jedan od zahteva mogao da bude, ono što Viola Fon Kramon piše: „eksplicitno priznanje Kosova od strane Srbije do kraja godine“.
„Ima osnovnih pokazatelja koji ukazuju na to da možda neće biti baš sve vreme o svim tim stvarima koje jesu od interesa za građane. Nismo to mogli da čujemo od specijalnog izaslanika, ali jesmo od izvestioca za Kosovo u Evropskom parlamentu koja kaže da očekuje da se dijalog završi do kraja ove godine i to sa eksplicitnim priznanjem“.
Upravo insistiranje na takvom sporazumu može da upropasti inače dobru inicijativu da se razgovara o temama važnim za građane i da onome što bude dogovoreno u vezi sa njima i propadne, upozorava Andrić-Rakić.
„Gospodin Lajčak je dosta lukavo uspeo da sa jedne strane u opštoj javnosti Srbije stvori utisak da se ide ka priznanju u čemu mu je pomogao Vučić sa porukama da će od jeseni Srbija biti pod velikim pritiskom, sa jedne strane u srpskoj javnosti se sada stvorio takav utisak, dok na kosovskoj strani imate to da su ljudi anestezirani. Nema euforije za dijalogom kao što je to bilo 2011. Stvorilo se nestrpljenje da žele priznanje sada i odmah i to se pojavljuje i kao prepreka za neke stvari“.
Zbog svega ovoga, posebno, i moguće skrivene i ambiciozno zamišljene agende ona smatra da je Miroslav Lajčak na klizavom terenu.
„Posebno što se nalazimo usred pandemije, koja potresa Srbiju, Kosovo i tek će se osetiti posledice. Vrlo je klizav teren po kojem se trenutno kreće evropski pregovarač. Iako vrlo ambiciozan, ima mnogo faktora koji utiču na to da bi njegovi napori mogli da propadnu“, kaže Andrić-Rakić na kraju razgovora za N1.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
