Međunarodni dan maternjeg jezika srpska zajednica na Kosovu i Metohiji dočekuje sa lošom situacijom kada je u pitanju briga za očuvanje srpskog jezika. Iako je pored albanskog i srpski jedan od službenih jezika, što je određeno i zakonskim regulativama, zakon se na Kosovu svakodnevno krši.
Mnoge institucije na Kosovu ne poštuju Zakon o upotrebi službenih jezika koji je donet još 2007. godine, a kojim je propisano poštovanje jezičkih prava svih zajednica koje žive na Kosovu, odnosno jezička ravnopravnost. Od donošenja do danas, ovaj zakon je samo mrtvo slovo na papiru, često ovakav komentar može da se čuje.
Ono što je paradoksalno, institucija u kojoj se zakoni donose, najviše krši zakon o jeziku. Na ovaj problem više puta su ukazivali novinari srpskih redakcija koji prate skupštinska zasedanja. Često su bili u situaciji da prate događaj, ali, ako srpski poslanici nisu prisutni u Skupštini, onda nema ni prevoda, te su uskraćeni da dobiju informaciju o onome šta se dešava u ovoj instituciji.
„Nebrojeno puta na događajima, konferencijama nema prevoda u Skupštini tokom zasedanja, ako u sali nisu srpski poslanici. Veoma je teško pratiti sednicu Skupštine ako nema prevoda. Snalazimo se, ili nam neko od kolega prevede ili plaćamo prevod. To nas naravno usporava u izveštavanju, što je loše, posebno kada je rasprava važna za našu publiku i čitaoce. Nadam se da će ta uredba biti izmenjena u ovom skupštinskom sazivu. Mi novinari smo se više puta žalili i predstavnicima Skupštine i Kancelariji poverenika za jezike, ali i različitim domaćim i međunarodnim organizacijama. Neki koraci u tom pravcu su preduzeti, pa se nadam da će taj problem uskoro biti rešen” kaže za KoSSev novinarka i urednica RTV Kim, Zorica Vorgučić.
Poverenik za jezike pri Kancelariji kosovskog premijera, Slaviša Mladenović, kaže da pravo na maternji jezik na Kosovu nemaju sve zajednice podjednako.
„I pored toga što su zvanični službeni jezici na Kosovu po zakonu albanski i srpski, ova dva jezika nisu u potpunosti ravnopravna. I ostale zajednice imaju prepreke za korišćenje svog maternjeg jezika, taj problem je izražen u manjim sredinama“, kaže Mladenović.
Pored Skupštine, čest je slučaj i da saopštenja pojedinih institucija stižu srpskim redakcijama, samo na albanskom jeziku. U većini srpskih redakcija policijska saopštenja takođe stižu samo na albanskom. Ali, ima pomaka napred.
„Većina ministarstava u kosovskoj vladi saopštenja šalju samo na albanskom, izuzev MALS-a i ministarstva poljoprivrede. Iz Skupštine Kosova takođe, ali sa zakašnjenjem od dan ili dva. Iz policije su odnedavno počeli da nam šalju saopštenja na srpskom jeziku. Predsedništvo Kosova, odnosno kancelarija za medije predsednika Kosova o tome veoma vodi računa, ne samo kada su saopštenja u pitanju, već i na događajima, odnosno konferencijama uvek ima prevoda”, kaže Vorgučić.
Pored novinara, nepoštovanje upotrebe službenih jezika na Kosovu pogađa i širu društvenu zajednicu. Građani srpske nacionalnosti neretko dokumenta dobijaju samo na albanskom jeziku. Pored dokumenata i prekršajne kazne se pišu samo na jeziku većine, pa u mnogim slučajevima građanin ne može da protumači za šta je kažnjen.
Ni upotreba ćiriličnog pisma, koje je službeno pismo srpskog jezika, nije definisana kosovskim zakonom.
Mladenović kaže da se u odnosu na prethodne godine kod nekih institucija podigla svest o neophodnosti poštovanja Zakona o upotrebi jezika. Međutim, kako kaže, još uvek ima dosta prepreka za potpuno ostvarenje jezičkih prava. Sa druge strane, takođe i sami građani često žrtvuju jezičko pravo, da bi ostvarili neko drugo. Ističe da žalbe o kršenju zakona o upotrebi jezika najviše stižu od medija i predstavnika civilnog sektora.
Maternji jezik predstavlja kulturni identitet jednog naroda. Usled sve ćešće upotrebe stranih reči u srpskom jeziku, prema rečima stručnjaka za jezike, pred narodom je postavljen veliki zadatak u očuvanju lepote govora srpske reči.
Usled ekspanzije društvenih mreža i interneta, po ocenama stručnjaka, mladi manje čitaju, pa je potrebno uložiti mnogo truda da se očuva srpski jezik, onaj za čiju se reformu Vuk Karadžić silovito borio.
Međutim, često se dešava da i oni kojima je maternji jezik srpski, ugrožavaju svoj jezik. Elementarna pismenost je na nezavidnom nivou, što potvrđuju rezultati PISA istraživanja iz 2018 – da je svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji nepismen, dok je po stepenu funkcionalnog znanja srednjoškolaca Srbija na 45. mestu među 79 zemalja.
Profesori i nastavnici svakodnevno su u obavezi da mlađe naraštaje podučavaju srpskoj gramatici i književnosti, međutim, prema rečima naše sagovornice, upravo su prosvetni radnici ti koji ne govore ispravno.
“Osim što se ne poštuje u kosovskim, situacija je loša i u srpskim institucijama, pre svega u obrazovnim gde ni nastavnici ni profesori ne govore ispravno, a o deci da i ne govorim. Najčešće greške su u padežima i akcentima”, upozorava Vorgučić.
Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se 21. februara od kada je ovaj datum UNESCO proglasio 1999. godine, a Generalna skupština Ujedinjenih nacija priznala rezolucijom.
Ovaj dan je ustanovljen u znak sećanja na studente koji su 1952. godine ubijeni u Daki u Bangladešu (bivši Istočni Pakistan). Oni su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični jezik.
Pročitajte još:
Svetski dan maternjeg jezika: Negujemo li srpski na KiM ili smo neodgovorni?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
