Danas je svetski dan maternjeg jezika. Srpski jezik na Kosovu i Metohiji je prema, kosovskom ustavu, pored albanskog, službeni jezik takođe, a upotreba srpskog definisana je i kosovskim zakonima o upotrebi jezika, i zaštiti i promovisanju prava i zajednica. Upotreba ćiriličnog pisma, koje je službeno pismo srpskog jezika – nije posebno definisano ovim ustavom i zakonima. U izveštajima poverenika za jezike koji radi pri Kancelariji kosovskog premijera već nekoliko godina ponavlja se ocena: "Zakon o upotrebi jezika u kosovskim institucijama se ili ne poštuje ili je kvalitet jezika prilikom pružanja usluga nedozvoljeno nizak." Problem diskriminacije srpskog jezika na Kosovu postoji od 1999. A šta sami mladi Srbi na Kosovu čine da očuvaju svoj jezik? Kako ga neguju? To su pitanja koja smo danas postavili našim sagovornicima.
Čeperković: Negovanjem maternjeg jezika Srbi sa KiM-a sačuvali svoj nacionalni identitet
Master profesor jezika i književnosti iz Raške, 28-godišnja Srbijana Čeperković, osim na fakultetu, svoje znanje o srpskom jeziku i brigu o istom razvija kroz svoj dvogodišnji nastavnički rad u istoimenoj osnovnoj školi u Raški i kao glavni urednik studentskog časopisa ''Dr Filstud''. Piše i za više sajtova iz oblasti kulture i umetnosti.
Ona tvrdi da Srbi na Kosovu i Metohiji čuvaju svoj maternji jezik.
"Srbi sa Kosova i Metohije koriste srpski jezik u svakodnevnoj upotrebi, kako u razgovornom jeziku, tako i u administraciji. Obrazovne ustanove, kulturni spomenici, crkve, manastiri, zvanična upotreba oba pisma, prevashodno ćirilice, kulturne ustanove, manifestacije – glavni su pokazatelji očuvanja maternjeg jezika. Negovanjem i upotrebom srpskog jezika Srbi na KiM-u sačuvali su i čuvaju svoj nacionalni identitet i kulturnu baštinu," kaže Čeperković.
Stanovnici Kosovske Mitrovice, gde je živela tokom studiranja, govore kosovsko-resavskim dijalektom, koji takođe obuhvata i Rašku oblast. Usled migracija stanovnika iz delova južno od Ibra ka Severu, i u samoj Kosovskoj Mitrovici, danas se oseća uticaj prizrensko-timočkog dijalekta, primećuje Čeperković, ali i albanskog.
"Tako se pojedine jezičke crte uopštavaju. Samim tim govor je karakterističan i prepoznatljiv, naročito na prozodijskom nivou. Moramo priznati da se u govoru stanovnika koji žive u južnom delu oseća uticaj albanskog jezika, ali je veći deo srpskog življa, uprkos toj činjenici, sačuvao svoj maternji jezik," naglašava.
Milenković: Srbi neodgovorni prema svom jeziku
Drugačije mišljenje ima Srbijanin mlađi kolega – dvadesetčetvorogodišnji Žarko Milenković iz Preoca, književni kritičar, koji je trenutno doktorand na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Podsećajući na to da je srpski jezik ponikao upravo na Kosovu i Metohiji, te da su ovde stvorena neka od najznačajnijih dela srednjevekovne književnosti, na kojoj se i formirala srpska "jezička slika sveta", Milenković navodi da se srpski jezik nalazi u veoma lošem položaju, a da se pred srpski narod postavlja pitanje šta je mogao da učini da to promeni, odnosno šta nije činio.
"Da li se ikada neki roditelj zapitao kako to da mu je dete iz škole izašlo nepismeno i ne samo iz škole, već i sa fakulteta. Čak nije redak slučaj da se, među tako funkcionalno nepismenim đacima, nađe i poneki pojedinac koji je studirao i završio studije srpskog jezika!? Kako objasniti da pomoćni glagol biti, kada se menja po licima, samo u prvom licu jednine ima oblik bih, da nešto fali, a ne hvali, da se u nešto sumnja, a ne sumlja, da je zemlja, a ne zemnja, da ideš u Gračanicu, a ne u Gračanici…" – navodi Milenković.
On ističe da primera ima mnogo koji čine da se "lanac sve više i više produžava", te da se radi o uzročno-posledičnoj vezi uništavanja srpskog jezika:
"Zato i ne treba da čudi što su Srbi neodgovorni prema svom jeziku, što se sve više oseća uticaj albanskog, koji se, zasad, ogleda najčešće u akcenatskom pomeranju na poslednji slog, što je potpuno svejedno što se nepismeni i potpuno nerazumljiv prevod na srpski nekog akta, izdatog od strane kosovskih institucija, prihvata kao validan prevod na srpski; što se sve više i više stidimo da pričamo na svom jeziku."
Ovaj mladi književni kritičar s juga Kosova navodi primer odlaska Srbina u neku od prištinskih prodavnica gde prodavačica srpskog kupca često "šikanira" rečima – ne znate albanski, a živite na Kosovu.
|
Prevodioci – čuvari kapije maternjeg Poseban uticaj na trenutno stanje upotrebe srpskog jezika na Kosovu i Metohiji ima, ne tako mala – zajednica prevodioca. Oni već 18 godina prevode, pre svega, sa engleskog i albanskog na srpski, a potom i sa ostalih jezika, poput francuskog i nemačkog. Bave se verbalnim – simultanim i konzekutivnim prevodom, kao i pisanim. Prevode se razgovori sa hiljade sastanaka, javnih događaja, medijska gostovanja međunarodnih gostiju, zvaničnika i službenika, kosovskih zvaničnika, prevode se i dokumenta. Osim dugogodišnjeg problema da je prevod na srpski jezik u mnogim situacijama uskraćen, odnosno da kasni, prisutan je i upadljiv problem nekvalitetnog prevođenja. On se pre svega ogleda u nedovoljnom poznavanju i srpskog, ali i jezika sa kojeg se prevodi, nebrizi, kao i u albanizaciji, anglizaciji i kroatizaciji srpskog jezika na Kosovu. Među ovim čuvarima maternjeg jezika tokom godina, afirmisala se i kvalitetna zajednica profesionalaca. Do objavljivanja ovog teksta, međutim, nismo uspeli da u Kosovskoj Mitrovici pronađemo prevodioca zaposlenog u međunarodnoj instituciji koji je bio spreman da javno govori o svojim iskustvima i položaju srpskog jezika danas na Kosovu i Metohiji. KoSSev je u nekoliko navrata objavljivao tekstove o stanju srpskog jezika: Iz kolevke srpske duhovnosti i kulture: Srpski jezik "otadžbinar" |
"Ništa bolje se ne ponašaju ni institucije kojima ustavna regulativa propisuje zvaničnu upotrebu srpskog jezika, a da se na brojnim konferencijama, srpskim novinarima ne obezbeđuje prevod," istakao je Milenković, dodajući da se kosovskim institucijama "ne treba" na tome zamerati, "jer im je to i cilj".
Kako sačuvati svoj jezik, pitali smo ga za kraj razgovora.
"Da bi se išta promenilo potrebno je reagovati, a ne prihvatiti. Pravilno reagovati – znači dobro poznavati svoj jezik, jer kada se nešto prihvati kao takvo, onda takvo i ostaje, a jezik je sklon promenama i uticajima sa strane. Stoga, ukoliko se ne reaguje, adekvatno, u nekoj bližoj budućnosti ćemo svi početi da govorimo, tim i takvim jezikom, koji će vremenom izgubiti naziv srpski."
Vasić: Jezik nam menjaju mediji, internet, mobilni telefoni, pogrdne reči i psovke
Pitali smo i mitrovičke đake koliko neguju svoj maternji jezik i kako se nastavnici u školi odnose prema njemu.
Sedamnaestogodišnja Magdalena Vasić je odlična učenica gimnazije, nada se, budući lekar. Ona navodi da među mladima postoji dosta onih koji svesno neguju srpski i, svesni izazova sa kojima se suočava zaštita upotrebe maternjeg jezika, "nastoje da ga održavaju u pravilnoj upotrebi".
Ipak, ima dosta mladih koji to ne rade, priznaje Magdalena.
"Savremeni jezik koji mi mladi koristimo dosta je izmenjen. Menjaju ga mediji, menja ga internet, a veliki uticaj imaju i mobilni telefoni koji su stalno sa nama. Dobrim delom sami smo za to krivi," iskrena je ova gimnazijalka i navodi primere:
"Uzrečice tebra, brate, znači i ostale su deo svakodnevne komunikacije među nama mladima. Ja sama često kažem to, nesvesno. Mogu čak da kažem da mi je prešlo u naviku. Takođe, dosta psujemo i omalovažavamo jedni druge pogrdnim rečima. Mada, ne znam zašto smo dali pogrdan smisao rečima u srpskom jeziku kao što je stoka, majmun, seljak, kad su to u stvari termini bez pežorativnog značenja. Ali smo to mi totalno izmenili i sad', ako hoćeš da uvrediš nekog, izgovoriš prvo neku sočnu psovku, a onda zasladiš i sa – majmune jedan."
Kako reaguju stariji i kakav primer im daju u komunikaciji i upotrebi srpskog?
"Ako mislite na bake i deke, oni nešto i ne rade preterano na jeziku, jer govore onako kako su navikli od kad znaju za sebe. Što se tiče profesora, ne mogu da ih stavim sve u isti koš, jer su tu profesori koji se stvarno trude da isprave i sebe i nas kada su u pitanju nepravilnosti u jeziku koje često pravimo. Oni se trude da pravilno pišu, ali ponekad, taj trud pređe na neku drugu stranu. Na primer, neki profesori preteruju u pravilnom akcentovanju nekih reči, trude se da što više ističu neka slova koja ne treba isticati, pa to ispadne veoma smešno, a samim tim, onda postanu i predmet ismevanja, pa ih mi đaci onda nazivamo utripovanim profesorima – mislim na one profesore koji žele da imaju taj beograđanski akcenat. Sa druge strane, ima profesora koji se uopšte ne trude da to što govore ili pišu bude pravilno i pismeno. Ali, iskreno, njih je manje," slikovito je opisala Magdalena Vasić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
