Na današnji dan, pre 27 godina, počela je bitka na Košarama. U borbama koje su trajale 67 dana, sve do polovine juna, život je izgubilo 108 vojnika Vojske Jugoslavije sa jedne, a i 114 pripadnika OVK sa druge strane. Jedna bitka – dva narativa. Jedno ime, dva pozivanja na otadžbinu. Dva amblema – jedno stradanje. To je bitka za Košare u sećanju dva naroda, srpskog i albanskog. Za jedne „Drugi kosovski boj“, ali i „klanica jugoslovenske/srpske mladosti“, a za druge „rušenje zida sa Albanijom koji je podigao genocidni režim Srbije“.
Devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“, uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na jugoslovensku vojnu karaulu Košare i druge vojne položaje na jugoslovensko-albanskoj granici.
Tadašnje jugoslovenske vojne snage bile su u znatno manjem broju, ali su, prema vojnim izvorima, uspele da se odupru, uprkos višestruko brojnijoj drugoj strani.
U tim borbama Vojska Jugoslavije je izgubila 108 vojnika. U najvećem broju to su bili mladići od 18 do 20 godina, na redovnom odsluženju vojnog roka koji su stupili u vojsku od marta 1998. godine.
U mnogim svedočenjima nakon rata, moglo se čuti da se radilo i o vojnicima koji su tek prošli početnu obuku, ali su u očekivanju rata poslati u karaulu na samoj granici sa Albanijom.
Na strani OVK, prema srpskim izvorima, bilo je više od 200 poginulih, odnosno 114 palih – kako je to i danas saopštila Priština.
Borbe su okončane 14. juna 1999, posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, kada se Vojska Jugoslavije povukla sa Kosova.
I tokom ovih 26 godina, tako i danas kada se zvaničnici na srpskoj i albanskoj strani sećaju stradalih u bitkama na Košarama, slave se samo svoji heroji. Oni drugi nazivaju se agresorima i teroristima.
Godinama unazad u tome je glasnija Priština odnosno kosovska javnost, a zbog toga što je sve do 2017. godine, nakon rata bitka na Košarama praktično bila tabu tema u Srbiji.
Jedno od tumačenja bilo je da su vojne vlasti i državni centri moći želeli tako da izbegnu po njih za javnost osetljivo pitanje zašto su na granicu i u najteže borbe prsa u prsa sa brojčano nadmoćnijim neprijateljem, tokom tri meseca, a praktično bez pojačanja, poslati nedovoljno obučeni i mladi vojnici, i to iz radničkih i seoskih porodica.
Ipak, državnim počastima Srbija bitku na Košarama u većoj meri, poslednjih godina, obeležava na dan njenog završetka, 14. juna.
Inače, za razliku od prošle godine, kada se oglasio 9. aprila, za sada još uvek izostaje reakcija direktora Kancelarije za KiM, Petra Petkovića.
Ruma obeležila početak bitke na Košarama
Ipak, oglasila se opština Ruma.
Navode da je sinoć u Kulturnom centru „Brana Crnčević“ održana svečana akademija povodom početka bitke na Košarama.
„Komemorativni skup okupio je porodice poginulih boraca, veterane, predstavnike Vojske Srbije, Srpske pravoslavne crkve, patriotskih organizacija, kao i brojne građane. Program je započet izvođenjem himne ‘Bože pravde’, nakon čega je minutom ćutanja odata pošta svim stradalim borcima. Organizatori su podsetili da je Bitka na Košarama trajala i nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, sve do 14. juna 1999. godine, te da je obeležena borbom protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja“, naveli su.
U obraćanju prisutnima, arhijerejski namesnik rumski protoprezviter-stavrofor Sreten Lazarević blagoslovio je sabranje i naglasio da će događaji sa Košara „zauvek ostati zapisani kao svedočanstvo žrtve, hrabrosti i vere“, dodajući da su „hrabri junaci sebi obezbedili mesto među najsvetlijim likovima srpskih vitezova“.
Kako se dalje navodi, ispred lokalne samouprave Stevan Kovačević istakao je da je „kultura sećanja dugo bila zapostavljena“, ali da je, prema njegovim rečima, „danas prepoznata kao zajednička obaveza“.
„Opština Ruma nastoji da da svoj doprinos, između ostalog, među prvima smo gradski park preimenovali u Park heroja sa Košara i Paštrika, pokazujući da umemo da cenimo žrtvu i poštujemo zavet koji nam je predat“, poručio je Kovačević.
Počasni predsednik Udruženja veterana „Košare“, Srđan Nikolić, kazao je da je u borbama na Košarama poginulo 108, a na Paštriku 26 boraca.
„Okupili smo se da sačuvamo od zaborava njihovu žrtvu i da se poklonimo senima div junaka, ali i da podsetimo da su među nama i njihovi preživeli saborci – nevidljivi heroji“, rekao je Nikolić.
Tokom programa prikazan je dokumentarni film „Nad ovom svetom vodom – Heroji protiv zaborava 2“, u režiji Gorana Vukčevića i produkciji Udruženja veterana „Košare“. Ujedno, u umetničkom delu programa nastupili su Hadži Nikola Mijović i prota Vladan Jovanović, a izvedene su i pesme posvećene stradalima sa Košara, kao i poetski recitali.
Akademija je završena dodelom priznanja Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna“ i Udruženja veterana „Košare“. Uručena su priznanja u više kategorija, među kojima „Sveti ratnici“, „Slovo ljubve“ i „Sveti Nikola“, dok je dodeljen i određeni broj zahvalnica pojedincima i organizacijama za doprinos „negovanju kulture sećanja i očuvanju nacionalne baštine“ – naveli su iz opštine Ruma.
Obeležavanje na Kosovu
A danas se obeležava i na Kosovu.
Na Košarama su danas počast odali vršiteljka dužnosti kosovske predsednice, Aljbuljena Hadžiju, u pratnji ministara iz vlade.
Ujedno, tu su i bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani, predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK), poslanik AAK Ramuš Haradinaj, kao i lider albanske stranke DUI u Severnoj Makedoniji, Ali Ahmeti – javljaju mediji u Prištini.
U odavanju počasti, kako se dalje navodi, učestvuju i bivši pripadnici OVK.
Hadžiju: „Bitka na Košarama jedna od najslavnijih bitaka naše moderne istorije“
Nakon odavanja počasti, održana je manifestacija „Dani albanskog jezika 2026“, koju je organizovala Hadžiju u saradnji sa, kako se navodi, „Udruženjem bivše 138. brigade ‘Agim Ramadani’“.
Upravo se tu ona i obratila.
Hadžiju je, naime, kazala da je „naš rat za slobodu bio pravedan“.
„Jutro 9. aprila pre 27 godina počelo je rano u Košarama. Jedinice Oslobodilačke vojske Kosova krenule su prema graničnoj liniji, teren je bio težak, a sukob je počeo već u ranim satima. Nepokolebljivi i puni hrabrosti, naši vojnici su napredovali korak po korak dok nisu probili granicu između Albanije i Kosova, koja je nepravedno postojala skoro jedan vek, granicu koja je od 1913. delila Albance…“
Potom se osvrnula na samog Agima Ramadanija.
„On je predvodio napad od prvog dana. Bio je na prvoj liniji fronta kada je granica probijena. Njegov pad bio je veliki gubitak za Kosovo, ali u isto vreme postao je snaga za njegove vojnike koji su do kraja sledili njegov amanet da uklone granicu koja je tada delila obe strane Drima“, rekla je Hadžiju.
Hadžiju je dodala da je „rat za slobodu“, prema njenim rečima, „bio pravedan“, te je, kako je kazala, „imao toliko veliki i široki odjek da je dobio podršku od celog demokratskog sveta“.
„Na Košarama 114 pripadnika OVK je poginulo, a više od 380 je ranjeno. Ti borci koji su napale Košare tog proleća dobro su znali u šta ulaze, znali su da povratak nije siguran, ali su za slobodu ušli, za slobodu pali i slobodu doneli. Zato je Bitka na Košarama jedna od najslavnijih bitaka naše moderne istorije. Država Kosovo izgrađena je na ovoj hrabrosti, na odlukama donetim u izuzetno rizičnim uslovima i na žrtvama čitavih generacija“, rekla je Hadžiju, prenosi EO.
Sa iste pozornice – slične reči uputili su bivša kosovska predsednica Vjosa Osmani, lider Demokratskog saveza Kosova (LDK), Ljumir Abdidžiku, kao i poslanik AAK, Ramuš Haradinaj.
Kurti: „Slava mučenicima koji su pali“
Kosovski premijer, Aljbin Kurti, takođe se oglasio danas. Nije poznato da li je Kurti danas posetio Košare, jer će, prema najavama, večeras u Londonu učestvovati na diskusiji ODI globala „Ekonomsko državništvo i globalna stabilnost“.
Međutim, oglasio se putem Fejsbuk platforme.
„Danas je 27 godina od početka borbi u Bitci na Košarama, sa ciljem rušenja granice između Kosova i Albanije, koja je decenijama nasilno delila Albance među sobom.“
„9. aprila 1999. godine, rano ujutro, vojnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zauzeli su srpske vojne položaje u graničnom pojasu između Republike Albanije i Jugoslavije, napadajući bazu ‘7. jul’, padinu Košare i vrh Glava. Od tog dana do 10. juna, puna dva meseca zaredom, hiljade pripadnika OVK učestvovalo je u borbama Bitke na Košarama, na teritoriji koja se prostire nekoliko kilometara i na neravnom planinskom i brdovitom terenu“, napisao je Kurti.
Bitka na Košarama počela je, kako je kazao, dve nedelje nakon početka bombardovanja NATO-a na Jugoslaviju i trajala je do poslednjeg dana te kampanje.
„Tokom tih dana, oslobodilačka i dobrovoljačka vojska širom zemlje, kao što je bila OVK, postala je saveznik najveće vojne alijanse na svetu, NATO-a, koja je zajedno zaustavila kampanje etničkog čišćenja i genocida koje je Jugoslavija i Srbija Slobodana Miloševića sprovodila nad Albancima na Kosovu.“
I dok je izneo podatke o broju poginulih pripadnika OVK-a, naveo je da srpska strana „nikada nije objavila potpune podatke o gubicima u ovoj sramnoj bici, ali je poznato da je više od 100 pripadnika jugoslovenske vojske poginulo, dok je višestruko veći broj ranjen“.
Sa zahvalnošću i poštovanjem, kazao je dalje Kurti, sećaju se svih pripadnika OVK koji su učestvovali u bici na Košarama:
„Daјući znoj, trud i krv za našu domovinu i slobodu naroda. Slava mučenicima koji su pali u bici na Košarama, danas i sutra!“, napisao je Kurti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
