Svega nekoliko dana nakon što je obeležena 25. godišnjica od početka NATO bombardovanja, na Kosovu se obeležava i godišnjica od kada je u selu Mala Kruša kod Orahovca 1999. godine ubijeno, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, 114 Albanaca. Ovo je jedan od centralnih događaja za kosovske Albance, sa kojeg kosovski zvaničnici Srbiju još jednom glasno optužuju za navodni genocid.
U Velikoj Kruši danas je otvoren muzej, kako je kazala Vjosa Osmani odatle, u kom su sabrane priče o svakoj žrtvi. Sa njom su u ovom selu i brojni međunarodni zvaničnici.
I ove godine, iako precizni zvanični podaci regionalnih organizacija za ljudska prava o Velikoj Kruši nedostaju, spominju cifre od više od 200 ubijenih u ovom selu pre 25 godina.
„Ovo je dokaz naše rešenosti da po svaku cenu čuvamo istinu našeg oslobodilačkog rata, da sačuvamo svoje dostojanstvo i svoju zemlju“, poručila je nakon otvaranja muzeja posvećenog ubistvima u Kruši, Vjosa Osmani.
U ovom je selu počinjen najstrašniji masakr u ratu 1999, kaže Osmani, a muzej je svedočanstvo toga.
„Muzej zverstava je svedočanstvo jednog od najmračnijih poglavlja naše istorije iz poslednjeg rata. Ovaj muzej je u funkciji oblikovanja našeg kolektivnog sećanja, odavanja počasti žrtvama, a pre svega, u funkciji našeg zajedničkog poziva na pravdu, koja još uvek nedostaje“.
U Velikoj Kruši bili su danas i brojni međunarodni zvaničnici, među njima i američki i nemački ambasador u Prištini.
„Pridružili smo se kosovskim prijateljima, zvaničnicima i diplomatama dok se prisećamo tragedija Velike Kruše pre 25 godina“, naveo je na mreži X, Džefri Hovenijer.
I on raspolaže podatkom da je u ovom selu ubijeno više od 200 civila.
„Dan nakon što je NATO delovao protiv etničkog čišćenja, Miloševićeve snage ušle su u selo, ubivši preko 200 civila“, naveo je američki ambasador u Prištini.
Poručio je da su za njega meštani Kruše, svojim pričama o otpornosti, hrabrosti i odlučnosti – inspiracija.
„Danas stojimo uz narod Kosova u našoj posvećenosti obezbeđivanju dostojanstva, slobode i bezbednosti za sve, bez obzira na etničku pripadnost ili okolnosti“, naveo je dalje.
Kosovski premijer se oglasio na svojim društvenim mrežama, spomenuvši i ostale akcije koje su, kako je kazao, srpske strukture istog dana sprovodile i u drugim mestima.
„Ovo su dokazi genocida Srbije, koja je sa policijom i vojnim snagama pokušala da istrebi Albance na Kosovu. Tog dana srpske snage ubile su 243 albanska civila u masakru u Velikoj Kruši i 113 u Maloj Kruši“, kazao je.
Konkretno za Veliku Krušu, poručio je da su sinoć promovisane knjige „Sećanje na Kosovo“ u kojima su sabrane ispovesti preživelih u tom selu.
Kaže da je to sećanje još uvek sveže, podsetivši na novoosnovani Institut za ratne zločine.
„On ima za cilj da dokumentuje sve zločine protiv čovečnosti i genocidne akcije Srbije…Zalažemo se da sadašnja generacija dece i buduće generacije, koje još nisu ni rođene, ne prolaze kroz patnje kroz koje smo mi prošli“, naveo je Kurti.
O Maloj Kruši
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u Maloj Kruši je 25. i 26. marta 1999. godine ubijeno 114 muškaraca Albanaca.
Srpske snage započele su ofanzivu 25. marta protiv „OVK“ u selima između Prizrena i Orahovca (Bela Crkva, Celina, Velika Kruša, Mala Kruša).
Tog prvog dana pretpostavlja se da je ubijeno oko 12 ljudi na više mesta u ovom selu.
Već sledećeg dana, prema navodima Fonda, “srpski policajci, praćeni lokalnim Srbima, odvojili su više od 100 muškaraca od žena iz ovog kraja koje su potom sproveli do jedne kuće u selu gde su ih ubili iz automatskog oružja“.
Kuća je potom spaljena, a zatim minirana, dodaje se.
Iz spisa FHP: „Naterali su ih da uđu u kuću, da bi nakon pola sata nekoliko policajaca iz automatskog oružja sa prozora i vrata počelo da puca, usmrtivši gotovo sve muškarce. Jedan od policajaca je ušao u kuću i iz pištolja pucao u žrtve koji su davale znake života. Kada je izašao, petorica meštana su uspela da iskoče kroz prozor i spasu se“.
Posmrtni ostaci dela meštana Male Kruše i dalje nisu pronađeni i njihova imena nalaze se na listi nestalih lica MKCK. „Pretpostavlja se da su ostaci spaljenih tela pokupljeni bagerom i bačeni u reku Beli Drim“, navode dalje iz Fonda za humanitarno pravo.
Delovi tela 17 meštana ubijenih u jednoj od kuća ili u pojedinačnim incidentima u selu, ekshumirani su u selu i na obali reke Beli Drim u julu 1999. od strane britanskog forenzičkog tima u sastavu KFOR-a i kasnije identifikovani.
Sa druge strane, precizni podaci regionalnih organizacija za ljudska prava o ubijenima u selu Velika Kruša – nedostaju.
U Knjizi pamćenja Fonda za humanitarno pravo, navodi se da je u ovom selu u periodu 25. – 26. mart 1999. ubijeno oko 180 Albanaca.
Sa druge strane, u objavi na Fejsbuk profilu FHP-a iz 2020. godine – navodi se podatak o 204 ubijenih u tom periodu u istom selu.
Sudsko procesuiranje
Događaji u Maloj Kruši bili su deo optužnice za ratne zločine protiv Slobodana Miloševića i nekoliko drugih srpskih političkih i vojnih lidera.
Kako je Fond za humanitarno pravo naveo pre nekoliko godina, za zločine na Kosovu tokom 1999. godine u Specijalizovanom sudu i sudovima opšte nadležnosti u Srbiji procesuirani su oni u kojima je ubijeno oko 200 Albanaca.
Za zločin u Maloj Kruši u junu 2020, osuđen je Darko Tasić na zatvorsku kaznu od 22 godine, ali mu je Apelacioni sud u Prištini u decembru iste godine prepolovio zatvorsku kaznu na 11 godina.
Tasića je Osnovni sud u Prizrenu proglasio krivim po dvema tačkama optužnice – zbog skrnavljenja tela neidentifikovanih osoba, njihovog spaljivanja i bacanja u reku Drim i zbog konfiskacije imovine, pljačke, ilegalnog i namernog uništavanja imovine (paljenje kuće) u Maloj Kruši.
Odbrana Tasića u međuvremenu se žalila Vrhovnom sudu koji je odbio zahtev za umanjenje kazne, a potom i Ustavnom sudu, koji je ocenio da je neosnovan zahtev za povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje.
Sa druge strane, prethodno je Miloš Petković oslobođen optužbi za ratne zločine nad civilnim stanovništvom u ovom selu.
Petković je uhapšen u Mađarskoj 06. septembra 2018. godine po međunarodnoj poternici koju je izdao EULEX. Bio je u pritvoru u Mađarskoj, gde je boravio sve do 17. maja 2019. godine kada je izručen kosovskim pravosudnim organima. Sve do izricanja oslobađajuće presude Petković je boravio u specijalnom zatvoru u Podujevu.
Iz Fonda su u godinama unazad isticali da su se procesuirale uglavnom osobe nižeg ranga pri oružanim formacijama, dok je, sa izuzetkom nekolicine, upadljiv izostanak procesuiranja visokopozicioniranih oficira u čijim su se zonama odgovornosti ovakvi zločini događali.
Fond za humanitarno pravo takođe je naveo tada da je izostalo procesuiranje onih predmeta u kojima je i najveći i broj žrtava, jedan od njih je upravo Mala i Velika Kruša.
Druga strana se ne informiše o tuđim žrtvama
Srpska javnost uglavnom nije informisana o događajima u Velikoj i Maloj Kruši. Takva je situacija i kod Albanaca kada su u pitanju zločini nad Srbima i drugim nealbancima, a u senci u širem narativu su i zločini OVK prema samim Albancima koji su viđeni kao „saradnici okupatora“.
Dugogodišnja je praksa na obe strane da se izveštava gotovo isključivo samo o onim zločinima u kojima su žrtve jednog naroda. Organizacije koje se bave pomirenjem i ovim zločinima, poput YIHR i REKOM, više puta su ukazivale i na praksu da se manipuliše i sa brojevima žrtava od strane zvaničnih institucija i zvaničnika na svim stranama.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
