Srbija je u Kumanovu velikom vojnom pobedom 1912. vratila Kosovo, ali ga je 1999. takođe vojno napustila, podsetila je TV N1 u sinoćnjom prilogu na 25-godišnjicu potpisivanja Kumanovskog sporazuma…
„Devetog juna, pre tačno 25 godina, SR Jugoslavija, odnosno Srbija, potpisala je u Kumanovu vojno-tehnički sporazum po kome su oružane snage SRJ napustile Kosovo i Metohiju i predale je u ruke KFOR-a. Bio je to epilog 78 dana NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Sporazum je omogućio usvajanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i bio je ključan za sve što će se u narednim godinama dogoditi na Kosovu i Metohiji“, podseća Petar Gajić za N1.
Radić: Jeste kapitulacija
„Vojnotehnički sporazum jeste kapitulacija. U to vreme, vojska Jugoslavije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije povukli su svoje snage i ustupili prostor pod kontrolu KFOR-a, suštinski NATO-a kako to i kaže rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. U to vreme, ljudi i tehnika su povučeni i to je svršen čin. Možemo da se obmanjujemo, možemo da pronalazimo opravdanje u realnosti rata i politike. Ali, ostaje gola neprijatna činjenica – Srbija je juna 1999. vojno napustila Kosovo“, kaže vojni komentator Aleksandar Radić.
Janjić: Srbiji dat dostojanstven izlaz bez poniženja za vojsku ali i egzodus iz Metohije
Sporazum namerno nije nazvan kapitulacijom, navodi Dušan Janjić. Srbiji je dat dostojanstven izlaz iz ratne situacije bez poniženja za njenu vojsku od koje nije tražena predaja oružja, naglašava Janjić.
„To je bio jedan džentlmenski mir, jedan džentlmenski potez. Nećemo vas ponižavati, nećemo svoju vojnu nadmoć pretvarati u jednu večnu traumu, što je ipak trauma i pored ovog sporazuma“, navodi Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Sporazum je podrazumevao povlačenje vojske Jugoslavije i policije Srbije tačno po određenom rasporedu i određenim rutama. To povlačenje ostavilo je srpske civile bez zaštite. Došlo je do egzodusa.
„Vojska SRJ se povukla 37 dana ranije nego što je trebalo po sporazumu, ostavila je Metohiju nebranjenu i tada je došlo do oko 1300 srpskih žrtava, i tada je došlo do upada i OVK i drugih naoružanih bandi iz Albanije“, objasnio je Janjić.
Aleksandar Radić kaže da je činjenica da su se i Vojska Jugoslavije i NATO kasnije čvrsto držali sporazuma doprinela da se uspostavi poverenje i da je to itekako pomoglo 2000 i 2001. kada je buknula albanska pobuna na jugu centralne Srbije.
Korisna posledica – autoritet Srbije na jugu
„Izvedena je jedna, u političkom i vojnom smislu, vrlo elegantna operacija postepenog uspostavljanja autoriteta države Srbije na prostoru centralne Srbije koji je bio ugrožen albanskom pobunom i infiltracijom ekstremista sa juga Srbije. E to je bila korisna posledica koja je zaboravljena. Ne slave se datumi kad je to postignuto“, objašnjava Radić.
Dan posle potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma, upravo na njegovoj osnovi, u Savetu bezbednosti UN usvojena je rezolucija 1244 – dokument, na koji će se Srbija u narednim godinama i decenijama pozivati u svim međunarodnim forumima.
25 godina od Kumanovskog sporazuma, nekada ratni neprijatelji, danas „partneri“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
