25 godina od bitke za Košare, strane i dalje slave svoje heroje

Vest je ažurirana

Danas se obeležava 25 godina od početka bitke na Košarama. Jedna bitka – dva narativa. Jedno ime, dva pozivanja na otadžbinu. Dva amblema – jedno stradanje. To je bitka za Košare u sećanju dva naroda, srpskog i albanskog. Za jedne „Drugi kosovski boj“, ali i „klanica jugoslovenske/srpske mladosti“, a za druge „prekretnica protiv srpskog genocidnog režima i tiranije“ i „ostvarivanje viševekovnog sna Albanaca o brisanju albansko-albanske granice“.

Devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“, uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na jugoslovensku vojnu karaulu Košare i druge vojne položaje na jugoslovensko-albanskoj granici.

Tadašnje jugoslovenske vojne snage bile su u znatno manjem broju, ali su, prema vojnim izvorima, uspele da se odupru, uprkos višestruko brojnijoj drugoj strani.

U tim borbama Vojska Jugoslavije je izgubila 108 vojnika. U najvećem broju to su bili mladići od 18 do 20 godina, na redovnom odsluženju vojnog roka koji su stupili u vojsku od marta ’98.

U mnogim svedočenjima nakon rata, moglo se čuti da se radilo i o vojnicima koji su tek prošli početnu obuku, ali su u očekivanju rata poslati u karaulu na granici sa Albanijom.

Na strani OVK, prema srpskim izvorima, bilo je više od 200 poginulih, odnosno 114 palih – kako je to saopštila prošle nedelje Priština.

Borbe su okončane 14. juna 1999, posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, kada se Vojska Jugoslavije povukla sa Kosova.

I tokom ovih 25 godina, kao i danas, strane slave samo svoje heroje, a one druge nazivaju zločincima i teroristima

Godinama unazad u tome je glasnija Priština odnosno kosovska javnost, a zbog toga što je sve do 2017. godine, godinama nakon rata bitka na Košarama praktično bila tabu tema u Srbiji.

Jedno od tumačenja bilo je da su vojne vlasti i državni centri moći želeli tako da izbegnu po njih za javnost osetljivo pitanje zašto su na granicu i u najteže borbe prsa u prsa sa brojčano nadmoćnijim neprijateljem, tokom tri meseca, a praktično bez pojačanja, poslati nedovoljno obučeni i mladi vojnici, i to iz radničkih i seoskih porodica.

U Srbiji i 25 godina od početka bitke za Košare dan prolazi bez vidljivijih osvrta srpskih zvaničnika, izuzev Vojske Srbije.

Još uvek aktuelni ministar odbrane i mandatar za sastavljanje nove Vlade Srbije, Miloš Vučević, osvrt je jutros napravio na društvenoj mreži Instagram, objavivši poznatu fotografiju sedmorice vojnika iz 1999. godine ispred karaule Košare.

Uz osvrt na ono što se tada desilo i koliko je života na srpskoj strani izgubljeno, Vučević je napisao i:

„Košare. Bitka koja još uvek traje“.

„Neka je slava besmrtnim herojima Srbije! Neka je slava vama, koji ste bili i ostali neprobojni bedem naše slobode. Tamo na Prokletijama, na krovu Srbije, uzneli ste se u besmrtni stroj predaka naših i zadužili ste nas da pamtimo vašu žrtvu. Srbijo pamti, poštuj i slavi besmrtne vitezove svoje slobode – junake bitke na Košarama“, naveo je u opisu objave ovaj srpski ministar.

Osvrt na jednu od, kako je kazao, najtežih bitaka za srpski narod, napravio je i Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM.

„Naši heroji položili su ono najvrednije, svoje živote i svoju mladost za odbranu otadžbine, za odbranu Kosova i Metohije. I posle 25 godina od njihovog mučeničkog stradanja, njihovi mladi životi svetle istim neugaslim sjajem“, naveo je on na Fejsbuku.

Sveta je dužnost, kazao je dalje, da ih srpski narod nikad ne zaboravi.

Kultura sećanja na srpske stradalnike neguje se, kaže Petković, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, a za istinu o njima borba i dalje traje.

Poručio je da su Kancelarija za KiM i Komisija za nestala lica Vlade Srbije, tvrdi, nebrojeno puta tražili da Priština omogući potpunu pretragu za nestalim i stradalim Srbima na ovoj karauli, ali:

„Neodgovorna vlast u Prištini to do danas nije dozvolila“.

Takođe, oglasila se danas i jedna od srpskih stranaka na Kosovu – Partija kosovskih Srba.

„Najmladji i najhrabriji vojnici vojske Srbije hrabro i do kraja su branili otadžbinu i napravili neverovatan podvig koji će istorija pamtiti. Ostavili su nam veliki amanet da se država brani bez odstupanja“, naveli su iz PKS.

A Srbi na Kosovu, dodali su, i danas vode jednu od najtežih „bitaka za spas i opstanak naroda na KiM“.

„Ta borba nije oružana ali je teška i sa posledicama“, dodaju.

Upravo podvig boraca sa Košara, smatraju, Srbima i sada daje smernice i nadu:

„Srbi imaju obavezu da opstanu na Kosovu i Metohiji i zbog podviga i žrtve naših hrabrih boraca. Slava herojima Košara“.

 

Izostaje za sada državni program obeležavanja, premda više aktivnosti ranijih godina održavane su 14. juna – kada se obeležava kraj bitke za Košare.

Najavljeno je da će se danas 25. godina od bitke za Košare obeležiti u bivšoj kasarni Rasina u Kruševcu u 12 časova. Ujedno proteklih dana odavale su se počasti na više podignutih spomenika borcima stradalim 1999. godine u karauli Košare.

U Prištini se već danima obeležava

„Genocid“, „rušenje nepravedne granice između Albanaca“, „najfascinantnija istorija OVK“…

U međuvremenu su Aljbin Kurti i Vjosa Osmani objavili svoje nove govore sa očekivanim porukama. Kurti je iščitao imena pripadnika OVK i izneo svoje podatke o gubicima koje je OVK nanela jugoslovensko/srpskoj strani.

„Rušenjem nepravedno uspostavljene granice između Jugoslavije i Albanije 1913. godine, Bitka na Košarama je probila veliku barijeru koja razdvaja Albance i otvorila važne kanale međusobne interakcije između njih, u pravednoj borbi za oslobođenje Kosova od invazije Srbije. U istoriji Evrope posle Drugog svetskog rata, Oslobodilačka vojska Kosova je oslobodilačka vojna organizacija sa najneobičnijom i najfascinantnijom istorijom. Istorija OVK je velika zbirka događaja i priča o lokalnoj i pobunjeničkoj vojsci koja je uzrasla iz nekoliko oružanih i patriotskih grupa koje su vodile ratne akcije i borile se da zaustave srpski genocid i oslobode svoju otadžbinu Kosovo. Iako je gerilska vojna sila oslobodilačkog karaktera, Oslobodilačka vojska Kosova, svoj oslobodilački rat završila je kao vojska sa hiljadama boraca dobrovoljaca i kao saveznik velikog NATO saveza, u zajedničkoj borbi za oslobođenje Kosova, za čovečanstvo, svet, za spas naroda Kosova, za slobodu zemlje“, deo je Kurtijevog govora

A u Prištini obeležavanje godišnjice bitke na Košarama, počelo je da se obeležava još prošle nedelje, svečanom sednicom Skupštine posvećenoj samo pomenu stradalih na Košarama sa njihove strane.

Ključne poruke vodećih ljudi na Kosovu – Vjose Osmani, Aljbina Kurtija i Gljauka Konjufce su bile u istom tonu kao i prošle godine – da je bitka za Košare bila „prekretnica“ protiv „srpskog genocidnog režima“ i „tiranije“, „ostvarivanje viševekovnog sna Albanaca – uklanjanja albansko-albanske granice“, te „završni udarac kontroli Jugoslavije nad Kosovom“.

Odali su počast pripadnicima OVK, koji su „dokazali nesalomivi duh i hrabrost za slobodu Albanaca“.

Za njih su bitke na Košarama najslavnija bitka albanskog naroda, a osnivanje OVK najvažniji događaj u poslednjih 100 godina, poručeno je na sednici prošle nedelje.

Visoki kosovski zvaničnici i danas imaju program obeležavanja bitke na Košarama, a kosovski premijer, Aljbin Kurti, boravi u opštini Đakovica i lično će odati počast na memorijalnom kompleksu na Košarama.

Sednicom u Prištini o 25-godišnjici Bitke na Košarama, Kurti, Osmani i Konjufca: „Prekretnica protiv genocidnog režima“, „ispunjen san o brisanju albansko-albanske granice“