Izvor: Koha (Tekst je izvorno rpeveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Optužbe za raskidanje saveza, nepoštovanje zahteva SAD i vraćanje tenzija na severu – sa ovim je suočena Kurtijeva vlada. Za poznavaoce dešavanja, dijalog tradicionalno i dalje ostaje karta u rukama stranaka za rušenje Vlade. A, jaz u odnosima između Kurtijeve vlade i glavnog saveznika, SAD, potvrđen je u nekoliko slučajeva. To se jasno manifestovalo u pitanju Zajednice opština sa srpskom većinom, koja i dalje predstavlja glavni čvor oko dijaloga.
Polarizacije i sukobi između vlasti i opozicije pratili su i 2022. godinu. Problemi sa severom i dijalog sa Srbijom i dalje su tačke podele i karte koje se koriste u unutrašnje političke svrhe. Kurtijeva vlada se suočila sa optužbama za raskidanje saveza i nepoštovanje zahteva SAD.
A jaz u odnosima između Kurtijeve vlade i glavnog saveznika potvrđen je u nekoliko slučajeva. To se jasno manifestovalo u pitanju Zajednice opština sa srpskom većinom, koja i dalje predstavlja glavni čvor u dijalogu.
Tokom jedne decenije, postignuto je mnogo sporazuma, ali njihova primena je uvek bila problem, izazivajući veliko protivljenje na Kosovu.
Skupština je bila poprište najvećeg sukoba vlasti i opozicije za dijalog.
Premijer Kurti do sada nije ispunio ni programsko opredeljenje da Skupštini predstavi platformu za dijalog koju bi odobrile dve trećine poslanika. Dok je bio u opoziciji, Pokret Samoopredeljenje je insistirao da Skupština bude epicentar dijaloga.
Uzaludni su bili i pokušaji da se na ovu temu nametne rezolucija, kao što je pokušano na sednici od 30. novembra. Ali optužbe i kontraoptužbe su pratile celu debatu, pošto je premijer skrenuo pažnju na tradiciju rušenja vlada zbog dijaloga.
„Da smo bili u prethodnim vladama kada su akcije koje preduzimamo zavisile od Srpske liste, sigurno bismo imali nepoverenje za rušenje Vlade, ali sada to nije moguće. Jer sada se desila velika promena jer imamo Vladu koja ne zavisi od Srpske liste“, rekao je premijer Aljbin Kurti.
Poslanici PDK, stranke koja je najviše vodila proces dijaloga, kritikovali su Kurtija zbog razvoja događaja koji su doveli do napuštanja institucija od strane Srba sa severa.
„Datum 4-5. novembar je najgori datum u modernoj istoriji države Kosovo. Sve što je izgrađeno od nezavisnosti je propalo“, optužio je poslanik PDK Enver Hodžaj.
„Dijalog, dijalog, dijalog, Srbija, tap na poziciju premijera, dijalog. Nema dijaloga, nema dijaloga, pravo na dihalog“, dodao je Arben Gaši iz LDK.
A, šef AAK Ramuš Haradinaj je rad Kurtijeve vlade ocenio: „Ako nastavi sa demagogijom, ne može mu pomoći ni opozicija, pa ni Bog“, rekao je Haradinaj.
Duge rasprave i polemike između vlasti i opozicije, predsednik parlamenta Gljauk Konjufca pokušao je da ublaži humorom.
Druže, nemoj da zavisiš od pisma, pokušaj da to kažeš svojim rečima“, izjavio je Konjufca.
Kako to obično biva, maratonske rasprave završene su bez usvajanja nacrta rezolucije koja je zahtevala intenzivan dijalog sa kosovskim Srbima da bi se vratili u institucije, komunikaciju sa opozicijom za izlaz iz stvorene situacije i višednevni samit u SAD, da se zaključi konačni sporazum o priznanju Kosova i Srbije.
Arber Fetahu iz Studijsko-pravne grupe kaže da je nedostatak konsenzusa među strankama postao svojevrsna tradicija.
„Takođe često, kao u prošlosti, pa i sada, dijalog se koristi za unutrašnji politički rat, za političko bodovanje ili možda čak i za kreiranje političke agende za dolazak na vlast. Ni ovaj mandat nije ostao imun na ove udarce“, kaže Fetahu.
On, međutim, vidi neku vrstu dogovora opozicije i vlasti o pojedinim temama protiv dijaloga.
„U nekom obliku, u velikim tačkama, složili su se da Vlada treba da krene u pravcu protiv dijaloga. Međutim, postoje razlike u načinu i načinu na koji Vlada vodi dijalog i kakav je stav opozicionih partija po pojedinim temama. Međutim, u opštem aspektu konačnog dogovora, smatram da su se čak i opozicione stranke, bar u svom javnom diskursu, izjasnile da su spremne da imaju neku vrstu jedinstva, da budu uključene ili da daju svoj doprinos”, rekao je on. dodaje.
U međuvremenu, Demuš Šaša iz Instituta Epik, koji godinama prati dešavanja oko dijaloga, kaže da je ovaj proces bio tačka razdvajanja između pozicije i opozicije. On je identifikovao dve dinamike za koje veruje da su stvorile polarizaciju, čineći nemogućim stvaranje konsenzusa.
„Prvi je da tokom ove godine nije postojao cilj, cilj, jasan i konkretan cilj u okviru dijaloga. Tako je i ova godina prešla iz krize u krizu u okviru dijaloga. Nedostatak ovog jasnog cilja, posledično, nije dozvolio stvaranje konsenzusa, generisanje političke diskusije između političkih partija zarad odlaganje dijaloga ili zarad postizanja dogovora… Drugo, dijalog se i dalje doživljava kao najpraktičnije, najvažnije sredstvo za dolazak na vlast. Tako da smo videli da su tri-četiri vlade u prošlosti srušene upravo zbog dijaloga. Svaki put za stranke koje su u opoziciji, dijalog je veoma dobra karta za dolazak na vlast“, kaže Šaša.
Ove godine je Kosovu i Srbiji predstavljen plan konačnog sporazuma koji su izradile Francuska i Nemačka, uz podršku Evropske unije. Ali diskusije o tome još nisu započele. Netransparentnost oko ovog dokumenta, koju su državni vrhovi počeli da shvataju ozbiljno tek nakon što su o tome otvoreno progovorili američki emisar za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i emisar EU za kosovsko-srpski dijalog Miroslav Lajčak.
A opozicija, koja se u nekoliko navrata odazivala na premijerove pozive da razgovaraju o dijalogu, žalila se da je više informacija dobila od emisara Eskobar-Lajčak nego od premijera Kurtija.
„Opozicione stranke su detaljno obaveštene od strane međunarodnih posrednika, u mnogo dubljoj meri nego što nas je premijer obavestio danas“, rekao je Ljumir Abdidžiku, predsednik LDK, 30. avgusta.
Dok je situacija i dalje napeta na terenu, dok su barikade vraćali Srbi, zapadna diplomatija je pokrenula motore da dovede strane do konačnog sporazuma.
Međutim, SAD takođe traže hitne razgovore o uspostavljanju Asocijacije opština sa Bulkom. Čak je i emisar Eskobar u poslednjoj poseti „zapretio” Vladi da će, ukoliko ne otkrije modalitete, Asocijacija biti napravljena sa alternativnim partnerima.
Entuzijazam Vlade da konačni sporazum bude finalizovan najkasnije do marta 2023. brzo je izbledeo, nakon povratka tenzija na severu sa većinskim srpskim stanovništvom.
Zbog tenzija na severu još uvek nema datuma kada bi se strane mogle vratiti razgovorima o konačnom sporazumu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
