Vest ja ažurirana
Navršava se 20 godina od smrti Ibrahima Rugove. Kao i prethodnih godina, na njegov grob u Prištini danas vence polažu brojne delegacije, uključujući kosovsku predsednicu Vjosu Osmani i političke lidere partije koju je osnovao – LDK, kao i zapadne diplomate u Prištini.
Ibrahim Rugova preminuo je 21. januara 2006. godine i na Kosovu ga smatraju najznačajnijom političkom figurom od devedesetih godina do danas.
Predvodio je kosovske Albance u političkoj borbi za nezavisnost od Jugoslavije, odnosno Srbije, a nakon rata bio je prvi kosovski predsednik. Sahranjen je uz počasti koje kosovske vlasti i mediji kvalifikuju kao „državne i vojne“.
Pored Osmani, venac je danas položio i predsednik Kosovske skupštine, Dimalj Baša.
Kosovski premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, koji trenutno boravi u Davosu, još se nije oglasio.
Ujedno, prema navodima pojedinih medija – prisutni su bili i članovi Rugovine porodice, odnosno supruga Fane (Fanë) Rugova i njegov sin, Uke (Ukë) Rugova.
Osmani o Rugovi: „Arhitekta nezavisnosti“
Medijima se potom obratila sama Osmani.
Ona je Rugovu nazvala „arhitektom nezavisnosti“, opisujući ga kao čoveka koji je, kako je kazala – „izgradio viziju za generacije koje dolaze posle nas da krenu napred“.
„Predsednik Rugova je ujedinio ceo narod Kosova oko cilja slobode, nezavisnosti i demokratije. Ovaj cilj je i dalje živ i oživeo je zahvaljujući velikoj žrtvi našeg naroda, našem oslobodilačkom ratu i izgradnji saveza sa našim strateškim partnerima unutar evroatlantske porodice – saveza koje je predsednik Rugova izgradio sa jedinstvenom vizijom, koja i danas ostaje vodilja za svakog od nas koji želimo da Kosovo bude još jače i integrisano u evroatlantske strukture, u porodici u kojoj Kosovo i njegov narod imaju svoje mesto“.
I zapadne diplomate odaju počast
Nakon Osmani, počast su odali i članovi diplomatskog kora u Kosovu, počevši od otpravnice pravnih poslova u Ambasadi SAD-a, Anu Pratipati.
Takođe, na njegov grob ovog jutra vence su položili i britanski ambasador Džonatan Hargrivs kao i francuski ambasador Olivije Gero.
LDK u znak sećanja na Rugovu
Nakon polaganja venaca na Rugovin grob, Demokratska liga Kosova (LDK) održala je komemorativnu ceremoniju u Prištini, pod pokroviteljstvom lidera LDK-a, Ljumira Abdidžikua.
Sam Abdidžiku je, kako prenosi EO, naglasio da Rugova „nije čovek trenutka, već čovek dugog trajanja“.
Nikada, dodao je, „nije tražio ulogu heroja“.
Već mu je istorija dala ulogu osnivača
„Postoje ljudi koji vreme okupiraju bukom. Postoje i drugi koji vreme grade tiho. Rugova je bio drugi. Nikada nije tražio ulogu heroja, već mu je istorija dala ulogu osnivača. Nije tražio scenu, ali je scena bila primorana da je prihvati. Nije tražio moć za sebe, već je gradio moć za narod koji je ostao bez države. Sve ove osobine nisu mu došle kao lekcije političkog života, kao što mogu doći bilo kom političaru modernog doba danas. Došle su mu kao životne lekcije mnogo pre nego što je politika bila u dometu njegovih zvezda. Rugova kao mladić nije formiran u udobnosti. Formiran je u odsustvu. U gubitku. U nepravdi koja vas rano uči da život nije nežan i da čovek mora da izabere kako da na njega odgovori“, rekao je“, kazao je Abdidžiku.
Na memorijalnoj ceremoniji učestvovali su članovi LDK-a, političke i akademske ličnosti, kao i veliki broj građana.
Pored njih, prisutan je bio i gradonačelnik Prištine, Perparim Rama.
Inače, LDK ove godine godišnjicu Rugovine smrti dočekuje u posebno osetljivom trenutku za samu stranku, nakon praktičnog debakla na nedavno završenim izborima za Skupštinu.
Lider ove stranke, Ljumir Abdidžiku, najavio je reorganizaciju i poručio da je, ukoliko to bude potrebno, spreman da ponudi i svoju ostavku.
Kurti: Rugova izabran za predsednika 1992. u vreme ukidanja autonomije i represije Srbije
U večernjim satima oglasio se kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, ističući da je Rugova 24. maja 1992. godine izabran za predsednika Kosova u periodu kada je Srbija već ukinula autonomiju Kosova i uspostavila represivni režim, dok Kosovo „još uvek nije bila međunarodno priznato“.
„U trenutku kada je Srbija insistirala da Republika Kosovo ne postoji i kada je niko osim Republike Albanije nije priznavao, Ibrahim Rugova je uspeo da se nametne kao predsednik“, naveo je Kurti u objavi.
Kurti je podsetio da je autonomija Kosova ukinuta 23. marta 1989. godine, dok je „Republika Kosovo“ proglašena 7. septembra 1990. u Kačaniku, ocenivši da je Rugova u takvim okolnostima predvodio, kako je naveo, „jedinstvenu pravnu i političku realnost“.
Kako je istakao, politika nenasilnog otpora, koju je Rugova dosledno zastupao, omogućila je Kosovu da pitanje svog statusa iznese pred međunarodnu zajednicu, uprkos pritiscima i osporavanju od strane Srbije.
U objavi se navodi i da je Rugova bio prvi i najdugovečniji predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK), od osnivanja stranke 23. decembra 1989. godine, pa do njegove smrti 21. januara 2006.
Kurti je naglasio da su mudrost u političkom delovanju i doslednost u nenasilnom otporu obeležile Rugovinu ulogu u periodu kada je Kosovo bilo izloženo, kako je naveo, „režimu aparthejda koji je Srbija uspostavila“.
Podsetio je i da je Rugova bio prvi kosovski predsednik proglašen u uslovima otpora, ali i prvi predsednik Kosova nakon rata, kao i da je preminuo 21. januara 2006. godine, dok je još bio na funkciji predsednika.
Na kraju, Kurti je naveo da je institucija predsednika Kosova trajno obeležena Rugovinim ličnim i političkim pečatom, kao i da njegovo političko nasleđe ostaje prisutno u kosovskom javnom i institucionalnom životu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
