Kosovski zvaničnici obeležavaju danas 20 godina od Račka, odnosno „masakra u Račku“ – kako je predstavljen slučaj koji je poslužio kao neposredni povod za bombardovanje tadašnje SRJ. Sa Kosova poruka danas – da se oformi „Specijalni sud u Hagu za Srbiju“. Obeležavanja ove dvadesetogodišnjice dolazi u vreme konačnog pokretanja prvih poziva tužilaštva Specijalizovanih veća za zločine na Kosovu, bivšim komandantima OVK, te jučerašnjem odlasku prvih OVK starešina u Hag na ispitivanje. Srpska strana veruje da se radi o montiranom procesu.
Kosovski zvaničnici su danas obišli mesto koje je tadašnji šef Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, koji je u međuvremenu postao i jedan od počasnih prijatelja Kosova – Vilijam Voker 15. januara 1999. okarakterisao kao mesto „masakra nad nedužnim civilima“. Optužio je jugoslovenske snage, što je bio neposredan i zvanični povod za 78-dnevno bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije od strane NATO-a.
Predsednik Kosova Hašim Tači rekao je da je „pre 20 godina Račak ušao u istoriju Kosova kao simbol žrtvovanja za slobodu koju danas imamo“.
„Nakon genocida koji su srpske snage izvršile u Račku, čitav demokratski svet se probudio i pokrenuo svoju međunarodnu diplomatiju,“ kaže Tači. Uveren je i da će srpske policijske i vojne snage jednog dana „odgovarati“.
„Ali danas zauvek pamtimo i poštujemo sve mučenike i heroje oslobodilačkog rata,“ dodao je.
Sa druge strane, Haradinaj kaže da bi samo za ovaj „masakr trebalo da se oformi Specijalni sud u Hagu za Srbiju“.
Aljbin Kurti: „Scene su bile tako strašne da smo do dan danas šokirani. Pravda toliko kasni da još nije ni započeta.“
„Nijednom srpskom policajcu ili vojskovođi do sada nije suđeno i nije bio osuđen zbog nezapamćenog zločina.“
I predsednik kosovske skupštine danas, nekada takođe u OVK, Kadri Veselji reaguje:
„Račak je sinonim naše istoriske sudbine kao nacije, sinonim cene slobode, nezavisnosti naše države.“
„Pre dvadeset godina našli smo snagu da pretvorimo bol u mobilizaciju kako bismo nastavili put ka slobodi,“ dodao je.
„Danas još uvek nismo u stanju da privedmo pravdi one koji su počinili masakr… a adresa i sklonište im je u Srbiji,“ poručio je uz tvrdnju:
„Srbija je proterana, tako da se nikada ne vrati na Kosovo i zasluge za to nesalomljivo imaju građani Račka i Oslobodilačka vojska Kosova, naše nacije.“
Gradonačelnik opštine Štimlje, gde se Račak i nalazi, Naim Ismajlji, rekao je da je „masakr u Račku velika bol“, ali i da će se samo na ovaj način uvek pamtiti datum 15. januar 1999. i ostaće besmrtan.
Kontroverze
U Beogradu, kao i ranijih godina, i ova protiče bez podsećanja na 15. januar 1999, odnosno na ono što je poslužilo kao zvanični motiv za bombardovanje tadašnje SRJ. Srbi veruju da se radi o montiranom procesu.
Slučaj „Račak“, ostao je do danas kontraverzan u delu javnosti. Osim suprotstavljenih stavova dve strane, kontroverznosti doprinose i tadašnji, kako je predstavljeno kroz medije, različiti zaključci sa obdukcije 45 tela ubijenih Albanaca, kao i same političke posledice nastale nakon ovog slučaja – pre svega bombardovanje, potom i povlačenje bezbednosnih snaga federalne države, uspostavljanje međunarodne misije, u okviru koje je Kosovo devet godina kasnije jednostrano, ali uz podršku ključnih zapadnih zemalja, proglasilo i nezavisnost.
Film RTS o Račku
Na 10. godišnjicu Račka RTS je snimio dokumentarni film „Deset godina posle“, autora Slavena Kranjca. U filmu govore: Vilijam Voker, prof. dr Helena Ranta, Reno Žirar, Goran Radosavljević Guri, prof. dr Slaviša Dobričanin, Bogoljub Janićijević, Danica Marinković i Branislav Tapuškovć.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
