20 godina kasnije: Održivi povratak raseljenih i dalje misaona imenica na Kosovu

UNHCR izbeglice raseljeni
FOTO: www.thestar.com

U godini kada UNHCR beleži preko 70 miliona izbeglica širom sveta, što je najviši broj ljudi koji beže od rata, progona i sukoba u blizu 70 godina postojanja ove svetske agencije, ni danas nema dileme da je najbolje rešenje za ovaj problem dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica svojim kućama. Međutim, čak ni posle 20 godina od konflikta, to se nije desilo u slučaju preko 200000 raseljenih sa Kosova i Metohije. Održivi povratak raseljenih lica na Kosovo nije uspešno ostvaren, u tome se slažu izveštaji različitih institucija i organizacija. Dvadeset godina deklarativnog zalaganja, nažalost, nije bilo praćeno i konkretnim merama koje bi i dovele do stvarnog povratka svih raseljenih lica na Kosovo i u Metohiju.

Svetski dan izbeglica 20. jun, prilika je da se setimo svih onih ljudi koji su, ne svojom krivicom, ostali bez krova nad glavom, bez imovine i svega što su stekli, neretko i bez najmilijih, primorani da novi život potraže negde drugde

Prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice  trenutno se u centralnoj Srbiji nalazi 199 584 raseljenih sa Kosova i Metohije, dok ih je krajem 2005. godine bilo 209.021.

Kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak, navodi da je sa Kosova 1999. godine izbeglo i raseljeno 226.418 lica, od kojih veći deo u Srbiju (187.129), zatim u Crnu Goru (30.289) i Makedoniju (9.000).

Pored toga, na sajtu ovog ministarstva stoji da je 20 000 izbeglica zainteresovano za povratak.

Kad je reč o povratku, prema podacima UNHCR-a od 2000 godine do danas zabeleženo je svega 28.154 slučaja dobrovoljnih povrataka pripadnika nevećinskih zajednica na Kosovo, a u toku prošle godine UNHCR je registrovao 43 ovakvih slučaja.

Povratak raseljenih, iako jedno od najosnovnijih pitanja, i dalje je daleko od kvalitetnog rešenja.

U izveštaju američkog Stejt departmenta ocenjeno je i da je tokom 2018. proces povratka u nekim delovima Kosova obeležen bezbednosnim incidentima ili nevoljnošću lokalne zajednice da prihvati povratnike iz manjinske zajednice.

„UNHCR je primetio ograničenu interakciju između povratnika i zajednica u mestu povratka, kao i nedostatak poverenja povratnika u sprovođenje zakona. Dodatno, povratnici iz manjinskih zajednica bili su suočeni sa poteškoćama u pogledu bezbednosti, a zvaničnici na više lokacija često su obeshrabrivali njihov povratak“, stoji u izveštaju.

Zaključuje se da uprkos deklarativnom zalaganju, Vlada Kosova nije preduzela korake da ukloni prepreke za povraćaj imovine ili da pruži pomoć raseljenima.

„Ove prepreke uključivalo je – dodeljivanje zemljišta za stambenu izgradnju, bezbednosni problemi u nekim oblastima, i ukupan nedostatak socioekonomskih perspektiva za povratnike“.

Ocenjuje se da su programi Vlade Kosova za reintegracije raseljenih lica uglavnom ostali neuspešni zbog nedostatka odgovarajućih procena potreba i neuspeha u odabiru i određivanju prioriteta korisnika na osnovu ugroženosti.

Kosovska vlada je januara prošle godine usvojila uredbu o povratku raseljenih lica i trajnim rešenjima, kojom je takođe definisala institucionalne odgovornosti, procedure i kriterijume za pomoć raseljenima. Stejt department navodi da su se već od avgusta prošle godine povratnici žalili da Vlada Kosova ne sprovodi usvojenu uredbu.

„Sedmog avgusta, Specijalno kosovsko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv povratnika – Srbina, Milorada Zajića zbog navodnog spaljivanja domova etničkih Albanaca 1999. godine. Lideri Srba i drugi posmatrači shvatili su ovu i druge slične optužnice kao pokušaj obeshrabrivanja potencijalnog povratka u većinska albanska područja“, stoji u izveštaju Stej departmenta.

Iako je Kosovska policija zadržala povećano prisustvo u područjima gde žive povratnici kako bi se sprečilo međuentičko nasilje, UNHCR je zabeležio čak 23 slučaja nasilja nad etničkim Srbima i jedan incident koji je uključivao povratnike iz romske zajednice.

„Povratak na Kosovo izbeglica pripadnika zajednia Aškalija, Egipćana i Roma i dalje predstavlja problem. Njihovi institucionalni predstavnici veruju da su društvene predrasude spečile povratak skoro 400 pripadnika ovih zajednica koji su obavestili UNHCR da su zainteresovani za povratak na Kosovo iz Srbije, Makedonije i Crne Gore“

Jevtić izražava brigu, Haradinaj se saoseća 

I dok ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić podseća na „brojne probleme izbeglica“ i izražava brigu „zbog čestih napada na porodice koje su uspele da se vrate na svoja ognjišta“, kosovski premijer Ramuš Haradinaj suoseća se sa svima koji su napustili svoju zemlju zbog nasilnih sukoba i rata.

„Uzurpirana imovina, loša ekonomska situacija u povratničkim sredinama, onemogućavanje poseta pravoslavnim svetinjama, samo se neki od brojnih problema sa kojima se susreću kako raseljeni tako i povratnici“, istakao je kosovski ministar za zajednice i povratak, Dalibor Jevtić povodom obeležavanja Svetkog dana izbeglica.

S druge strane, kosovskog premijera, Ramuša Haradinaja ovaj dan podseća na „bežanje od srpskog genocida“.

Izražavajući saosećanje sa svima koji su napustili svoju zemlju zbog nasilnih sukoba i rata i zahvalnost „svima onima u svetu koji su albanskim porodicama pružili utočište u najtežim danima“, Haradinaj sa svog Fejsbuk profila poručuje da „Kosovo najbolje zna ovaj osećaj napuštanja domovine, posebno ’99, u traženju nade i bežanja od srpskog genocida”.

Kancelarija za KiM: Najslabiji održivi povratak na svetu

Za to vreme iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju upozoravaju na „poražavajuću statistiku najslabijeg održivog povratka proteranog stanovništva na svetu“.

Zamenik direktora Kancelarije za KiM, Dušan Kozarev na sastanku sa predstavnicima američke administarcije zaduženim za brigu o izbeglicama u ovom delu Evrope, istakao je „da se od oko 240.000 interno raseljenih lica, Srba sa KiM, vratilo održivo svega manje od deset hiljada“, naveli su iz ove vladine kancelarije.

„I oni koji su se vratili neretko se suočavaju sa napadima i administrativnim barijerama, dok namernici koji makar samo posećuju svoja imanja na KiM bivaju lažno optuživani, zatvarani i progonjeni samo zbog toga što ne žele budzašto da prodaju imovinu“ rekao je Kozarev.

On je predstavnike američke administracije upoznao i sa projektom „Sunčana dolina“, i naglasio da u „narednom periodu treba dati šansu takvim sveobuhvatnim pristupima u pokušaju ostvarivanja održivog povratka na KiM“.

Tokom prošle godine na Kosovu kroz centar za zbrinjavanje izbeglica prošle su 574 osobe, od početka 2019. do danas 460 osoba je u ovom centru zatražilo azil, a pretpostavlja se da će do kraja godine broj biti znatno veći. Trenutno u njemu boravi 25 izbeglica, prenosi RTK2.

Ekipa novinara RTK2 posetila je jedno od naselja gde se smeštaju raseljena lica – takozvano kontejnersko naselje u Gračanici, na Padalištu.

U ovom naselju živi 19 interno raseljenih porodica, sa oko petnaestoro dece. Od devetnaest, kako prenosi RTK2, samo osam porodica dnevno dobija obrok iz Komesarijata za izbeglice koji radi po sistemu Srbije. Novinari javnog servisa Kosova, kako navode, zatekli su razočarane ljude koji godinama čekaju rešavanje egzistencijalnog pitanja.

U pisanoj izjavi dostavljenoj RTK2 iz Opštine Gračanica, navedeno je da je početkom 2018. godine potpisan Memorandum o saradnji sa Međunarodnom organizacijom za migracije, a u saradnji sa Ministarstvom za zajednice i povratak koji omogućava pomoć u vidu izgradnje i rekonstrukcije kuća povratničkim porodicama i interno raseljenim licima.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.