Juče je obeleženo 19. godina od bitke na Košarama. Devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici "Oslobodilačke vojske Kosova", uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na karaulu Košare i druge vojne položaje na srpsko-albanskoj granici. Tadašnji jugoslovenski vojnici su bili u znatno manjem broju, ali su, prema srpskim izvorima – uspeli da se odupru. Da nije bilo izjave kosovskog predsednika, Hašima Tačija, i ova godišnjica bi u srpskoj javnosti prošla nezapaženo.
Napad na Košare počeo je rano ujutru. Veruje se da je u njemu učestvovalo oko 1.500 pripadnika OVK-a – uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije – što je bio drastično veći broj od broja pripadnika tadašnje jugoslovenske vojske koji su štitili karaulu – njih nešto više od 100. Cilj napada bio je prodor u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu.
Zbog snažnih napada NATO avijacije i OVK-a sa kopnenog fronta, veća pomoć vojnicima u ovom delu granice nije mogla odmah da stigne. Glavninu graničnih jedinica na Košarama do tada su činili vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali 19 ili 20 godina.
Napadači – OVK su u narednim danima uspeli da zauzmu teritoriju od četiri kilometra u širini i par stotina do hiljadu metara u dubinu. Ali, nakon što je stiglo pojačanje – od više stotina pripadnika jugoslavenske pešadije i specijalnih jedinica, linija fronta stabilizovana je 19. aprila. Od tada, pa do kraja sukoba na KiM-u – nije bilo većih pomeranja, iako je, kako se ističe u javnosti, razlika u brojnosti između pripadnika VJ-a i OVK-a bila i dalje drastična u korist OVK.
Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije, na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a – povukla sa Košara.
Tokom oružanih sukoba na karauli poginulo je, prema podacima iz medija, 108 pripadnika jugoslovenske vojske i dobrovoljaca, a tela nekoliko vojnika nikada nisu izvučena sa granice. Veruje se i da je poginulo više od 200 pripadnika OVK-a.
Ova bitka biće upamćena kao jedna od onih sa najviše žrtava pripadnika VJ-a, ali i po tome što je, uprkos malobrojnom ljudstvu, ova vojska uspela da odbrani ceo rejon, zbog čega se njeni pripadnici – i preminuli i preživeli – u javnosti nazivaju herojima.
Bez centralnog spomenika "junacima Košara", ove godine i bez posebnih događaja
Centralni spomenik poginulim vojnicima, ipak, nije podignut, iako je to prethodno najavljivano.
Sredinom prošle godine srpski predsednik je otkrio spomenik vojniku sa Košara – tada dvadesetogodišnjem Tiboru Cerni. Vučić je tada najavio i formiranje Odbora za podizanje centralnog spomenika poginulim vojnicima u odbrani karaule Košare 1999. godine i dodao da će doneti i odluku o dodeli spomenice, kako bi se država pravično odužila svim "junacima Košara".
Dva meseca kasnije, tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da će novoizgrađeni bulevar koji spaja Tošin bunar i Most na Adi dobiti naziv po herojima sa Košara, pošto je taj predlog dobio najveći broj glasova građana.
Prošle godine datum početka bitke na Košarama obeležen je tribinom u prisustvu srpskih zvaničnika, ove godine 9. aprila nije bilo posebnih događaja.
Kosovski zvaničnici su, sa druge strane – ovu bitku, sada već tradicionalno – obeležili u okviru "Epopeje bici na Košarama – Dani orla".
Tači: Odgovorićemo puškama
Na pretnje iz Srbije biće odgovoreno kako smo odgovorili pre 19 godina – puškama, rekao je Tači juče upravo sa Košara, kako su preneli kosovski mediji, sa manifestacije obeležavanja godišnjice bitke za Košare.
"Na Košarama je OVK posvedočila činjenicu da je ušla u višu fazu otpora. Sa ljudskim i tehničkim sposobnostima bila je u stanju da se suoči sa srpskim snagama u frontalnom ratu. Kao rezultat taktičke i strateške pripreme, sa aktima odlučnosti i hrabrosti bez presedana je postignuta istorijska pobeda – srušen je piramidni kamen koji je vekovima delio albanske zemlje" – ocenio je takođe Tači.
Sa istog mesta, istu poruku o "uklanjanju granice između Albanaca" uputio je i Ramuš Haradinaj. Ovo su i poruke koje se tradicionalno godinama ponavljaju u Prištini.
Odgovorili Vučić, Đurić i Vulin
Ja bih pitao neke iz međunarodne zajednice šta o tome misle. Da li je Srbija zbog toga napadnuta 1999. godine? Što se mene tiče, ja ne volim da se bavim puškama i oružjem, to neka nastavi Tači da radi, ali onda to nisu radile njegove puške, već nečiji avioni. Ja da se junačim i da pokazujem ko je jači, stvarno mi ne pada na pamet i ne želim na takav način da reagujem, u duhu mira iz regiona govori srpski predsednik Aleksandar Vučić.
Prethodno se oglasio i Đurić, a u međuvremenu je to učinio i ministar vojni, Aleksandar Vulin.
"Srbija ne preti nikome, a posebno ne svojoj južnoj pokrajini i, da nije politike mira koju vodi predsednik Vučić, zločinci kao što je Tači bi odavno zapalili Balkan," ocenio je ovaj ministar, "primetivši da su se Tačijevih pušaka plašili samo nezaštićeni i slabi, što, kako je rekao, Srbi više nisu", preneli su mediji.
Srbi više nisu nezaštićeni i martovski pogrom se neće ponoviti, poručio je ministar odbrane Aleksandar Vulin, navodeći da Tačiju preti "jedino presuda za ratne zločine za koje već decenijama izbegava kaznu", a otuda, dodaje, i "strah da će ga oni koji su ga agresijom 1999. doveli na KiM sada prepustiti pravdi".
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
