16 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova

FOTO: Kosovska vlada

Na Kosovu se danas nizom aktivnosti obeležava 16 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti. Za Kosovo je danas ujedno i nacionalni dan. Ovog 17. februara po prvi put godišnjicu obeležava i Skupština opštine Severna Mitrovica. Takođe, državnici značajnih zemalja koje su priznale Kosovo šalju svoje čestitke uz poruke o napretku Kosova, ali i pozive Prištini da ispuni sve obaveze koje je preuzela u dijalogu sa Beogradom. 

Aktivnosti

Program obeležavanja godišnjice sa ukupno 13 aktivnosti, počeo je jutros svečanom sednicom kosovske vlade, a završava se nakon više od 12 sati – u 20.15 časova.

Prištinski zvaničnici danas odaju počast spomeniku nestalih i bivšem predsedniku, Ibrahimu Rugovi.

Oko 10.00 posetiće i „kompleks Adem Jašari“ u Prekazu, a sat vremena kasnije odaće počast policajcima palim na dužnosti.

Svečana sednica Skupštine Kosova zakazana je za 12.00 časova.

U večernjim satima u centru Prištine se održava „Koncert nezavisnosti“.

Svečana sednica i u SO Severna Mitrovica

Godišnjicu jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova po prvi put će obeležiti i skupština opštine Severna Mitrovica u kojoj, nakon što su Srbi još krajem 2022. napustili kosovske institucije, Albanci čine većinu.

Za 10.00 časova je zakazana svečana sednica koja će biti zatvorena za javnost, potvrdio je za KoSSev predsednik SO Severna Mitrovica, Nedžad Ugljanin.

Logo

I za ovu godinu osmišljen je specijalan logo. Na pozadini plave boje postavljena je mapa Kosova, a iznad nje i šest zvezdica – koje na kosovskoj zastavi označavaju šest manjina.

Preko mape velikim je slovima napisana reč Šesnaest, a ispod manjim – „Kosovo, uvek tebe dostojni“.

Logo je napravljen na tri jezika – albanskom, srpskom i engleskom.

Statua Adema Jašarija u Južnoj Mitrovici

Uoči obeležavanja godišnjice u južnom delu Kosovske Mitrovice postavjena je statua Adema Jašarija, vajara Sabrija Behramaja.

Ispred ove statue juče se fotografisao gradonačelnik Bedri Hamza sa drugim predstavnicima ove Opštine.


Sa druge strane, spomenik „NewBorn“ u Prištini, za ovu godišnjicu je poprimio novo obličje. Tema koju odslikava je sloboda, a usled toga što je Kosovu 1. januara dodeljena vizna liberalizacija.

Čestitka

Dan uoči obeležavanja pristigle su i prve čestitke. Njih šalju međunarodni, ali i prištinski zvaničnici.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, i više drugih predstavnika vlade, odlučili su se da godišnjicu čestitaju građanima video klipom koji su podelili na društvenim mrežama, a čiji je autor kosovsko ministarstvo kulture.

Video počinje sa kadrovima Adema Jašarija, dok se potom smenjuju snimci osoba koje hodaju sa puškama obučeni u uniforme „OVK“, događaja iz 90-tih, a potom i defilea pripadnika Kosovske policije i KBS-a.

U nastavku slede kadrovi kompleksa „Adem Jašari“, ali i švajcarskih reprezantivaca poreklom sa Kosova Granita Džake i Džerdana Šaćirija koji nakon datih golova rukama pokazuju dvoglavog orla.

Pri kraju samog videa smenjuju se snimci srednjovekovnog utvrđenja u Prizrenu i više verskih objekata među kojima su Manastir Dečani i manastir Gračanica.

Takođe uoči godišnjice na adresu kosovske predsednice Vjose Osmani stiglo je više čestitki koje su potom podeljene na Fejsbuk stranici predsedništva.

Bajden: Sporazum o normalizaciji važan korak ka priznanju, ispunite sve obaveze

Američki predsednik, Džozef Bajden, poručio je da Kosovo i Sjedinjene Države „dele trajno prijateljstvo i partnerstvo – ojačano zajedničkom vizijom za mirniji, bezbedniji i prosperitetniji region“.

„Sjedinjene Države snažno podržavaju multietničko Kosovo i njegovu integraciju u evropske i evroatlantske institucije“, kazao je Bajden, navodeći i da njegova zemlja podržava napore da se kroz dijalog uz podršku EU postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Beogradom.

„To je važan korak ka konačnom uzajamnom priznanju“, poručio je Bajden.

Ohrabrio je Prištinu da ispuni svoje obaveze, uključujući sve prethodne sporazume postignute u sklopu dijaloga.

„U godini koja je pred nama, radujem se nastavku zajedničkog rada na izgradnji inkluzivnog ekonomskog rasta, jačanju demokratskih institucija i unapređenju vladavine prava“, poručio je.

Bajden se raduje i „kontinuiranoj bezbednosnoj saradnji i zajedničkim naporima da unapredimo reforme neophodne da bi se konačno postigao cilj Kosova – integracije u EU“.

„I zajedno ćemo nastaviti da se zalažemo za slobodu – uključujući i da budemo uz Ukrajinu zajedno pred brutalnom agresijom Rusije“, dodao je američki predsednik.

Pred Prištinom veliki zadaci, napredak u primeni Ohridskog ključan za budućnost

Osmani je pisao i predsednik Nemačke, Frank Valter Štajnmajer, navodeći da je Kosovo načinilo „značajan napredak i uspešno je prevazišlo velike izazove“.

„Vaša jasna privrženost demokratskim vrednostima, čak i nakon početka rata ruske agresije na Ukrajinu, podvlači mesto Kosova u zajednici evropskih vrednosti“, poručuje Štajnmajer.

Ipak, navodi da su pred Prištinom veliki zadaci.

„Jačanje vladavine prava, kao i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ostaju od suštinskog značaja za dalje jačanje ekonomije i ubrzanje približavanja Evropskoj uniji“, naveo je.

Takođe poručuje da je napredak u primeni Ohridskog sporazuma ključan za budućnost Kosova i celog zapadnog Balkana.

„Raduju me novi uspesi, kao što su sporazum o priznavanju tablica za vozila i rešavanje energetskog spora. Nemačka će ostati pouzdan i moćan partner Kosova u budućnosti i podržaće vašu zemlju koliko god je to moguće u drugim koracima ka mirnoj, evropskoj budućnosti“, podcrtao je Štajnmajer.

Sa sličnom porukom Osmani se obratio i predsednik Italije Serđo Matarelo.

„Italija će stati uz Kosovo u konsolidaciji demokratskih institucija i njegove bezbednosti“; naveo je Matarelo.

U čestitki Makron traži ZSO i izbore na Severu – „naredne nedelje odlučujuće za primenu svih obaveza“

Francuski predsednik, Emanuel Makron, prethodnog dana je takođe čestitao godišnjicu i to uz poruku Osmani da će naredne nedelje biti odlučujuće za primenu svih odredbi Briselsko-Ohridskog sporazuma.

Naglasio je da se to odnosi i na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i organizaciju novih lokalnih izbora na Severu Kosova uz učešće Srba.

Opširnije o čestitki francuskog predsednika čitate u posebnoj vesti.

Osmani je pisao i Kralj Čarls Treći.

„Cenim povezanost naših nacija i nadam se da naše zemlje mogu nastaviti da blisko sarađuju na važnim globalnim pitanjima, bilo da su to mir i prosperitet, ili životna sredina i klimatske promene, što će koristiti našim budućim generacijama u godinama koje dolaze“, poručio je.

Erdogan čestita: Preuzimanje komande KFOR-a govori o posvećenosti stabilnosti i miru

Uoči godišnjice kosovskoj predsednici je čestitku uputio i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

„Imam puno uverenje da će prijateljski multilateralni odnosi između Turske i Kosova, koji svoju snagu crpe iz istorijskih, ekonomskih, humanitarnih i kulturnih veza, nastaviti da se razvijaju“, poručio je Erdogan.

Naveo je i da je ovogodišnje preuzimanje komande KFOR-a od strane Turske „pokazatelj značaja koji pridajemo miru i stabilnosti kako na Kosovu tako i u regionu“

„Tu smo da se zajedno suočimo sa bilo kojom pretnjom ili izazovom“

Stižu čestitke i iz regiona. Predsednik Albanije, Bajram Begaj, poručio je Osmani da je današnji dan „značajan događaj za ceo albanski narod“.

„Kosovo danas nije samo neosporna realnost, već i primer kako Albanci aktivno doprinose miru i bezbednosti u našem regionu i šire. Cenim intenziviranje i proširenje naših odnosa, posebno u okviru prirodne strateške saradnje, kao dve republike jednog naroda, čije su sudbine neminovno vezane za evroatlantsku civilizaciju“, naveo je Begaj.

Podcrtao je da će „Albanija uvek biti uz Kosovo, na svakom koraku, za suočavanje sa bilo kojom pretnjom ili izazovom, kao i za nova članstva u međunarodnim i regionalnim organizacijama“.

Srbija ne priznaje Kosovo

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine.

Srbija formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, a Kosovo i Metohija su i dalje njen sastavni deo, prema Ustavu Republike Srbije.

Ipak, Briselskim sporazumom i tzv. tehničkim sporazumima nakon njega, institucije Republike Srbije na Kosovu su posle jednog veka raspuštene, ili su neke priznate kao kosovske, kao što su policija, sudstvo, telekomunikacione institucije, carina, lokalne samouprave, čak i neke novije institucije kao što je civilna zaštita.

Nakon što je maja meseca prošle godine preuzela kontrolu nad opštinskim zgradama u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku u kojem su smešteni i privremeni opštinski organi, Kosovska policija je ove godine počela da zatvara i opštine koje funkcionišu po srpskom sistemu južno od Ibra. Do sada je zatvoreno ukupno 7.

Krajem januara zatvorene su četiri paralelne opštine u Dragašu, a isto to je početkom februara učinjeno u Osojanu, Goraždevcu i Vidanju. U maju prošle godine se ušlo u zgrade opština u Zubinom Potoku, Zvečanu i Leposaviću.

Od institucija Republike Srbije na Kosovu postoje još zdravstvene i obrazovne, kao i više javnih preduzeća sa dvostrukom upravljačkom strukturom.

Broj zemalja koje priznaju Kosovo

Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i dalje je upitan. Prema računici kosovskog ministarstva spoljnih poslova, Kosovo je do sada priznalo 117. država, a poslednja na listi, nakon tri godine bez novih priznanja, je Izrael. Sa Izraelom je Kosovo uspostavilo diplomatske odnose početkom februara prošle godine a na osnovu sporazuma koji je u Vašingtonu potpisao kosovski premijer, Avdulah Hoti.

Računica Beograda o broju priznanja Kosova je drugačija. Bez iznošenja tačnog broja, Srbija smatra da je Kosovo priznalo nešto ispod sto država, a da je to ujedno posledica povlačenja priznanja čak 19 zemalja.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.