Život u Goraždevcu: Preživeli najgore ali polako nestajemo

Mi smo taoci jednog sistema koji nas polako izjeda iznutra. Niko se ne bavi suštinom problema, već svojim pozicijama i pozicijama koje bi trebalo da donesu politički profit određenim strujama, rekao je urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević. Povratak je doživeo krah, a jedan od najvećih neuspeha je to što nije sprečena prodaja srpske imovine. Ipak, opstanak treba da bude ono što je pitanje broj jedan i za šta treba da se izborimo, ocenio je. O tome kako žive Srbi u metohijskim selima i šta je obeležilo godinu na izmaku, Dimitrijević je govorio za KoSSev u emisiji „Propitivanje“.

Goraždevac i Osojane su najveće sredine u pećkom kraju u kojima žive Srbi, sa nešto preko 1000 stanovnika, uz više manjih povratničkih mesta i zaseoka. Ali je taj broj u stalnom opadanju, svedoči sagovornik KoSSeva.

„Postoji trend odlaska mladih kao i u svim drugim mestima na KiM, to je ono što nas najviše boli. Preživeli smo sve ono najgore pre 15 – 20 godina, stradanje dece na Bistrici, 17. i 18. marta, ali kako stoje stvari, polako nestajemo. Ima više povratničkih sredina u opštini Peć, Istok, Klina, ali problem je drugačije prirode. Tamo uopšte nema mladih, to su uglavom starija povratnička domaćinstva koja polako izumiru i većina tih sela polako se prazni i ostaju prazna iz upravo ovog drugog razloga“, kazao je Dimitrijević.

Iako se  Goraždevčani nisu iz svog mesta iseljavali posle rata, danas masovno odlaze odatle. Jedan od pokazatelja je i to da je srednja škola u Goraždevcu brojala oko 80 đaka, a danas 13.

„Imao sam prilike da vidim ljude kako se busaju u grudi, koji kažu, vratićemo Kosovo. Pa čekajte, pored svih muka koje imamo u političkom smislu, pa i mi kao Srbi na neki način smo prodali Kosovo. Kad prodaš svoju imovinu, ti to ne možeš nikako da vratiš ako ne kupiš ponovo“.

Prodaja imanja i odlazak sa jedne, a slab povratak sa druge akutni je problem.

„Mislim da je taj proces potpuno pogrešno postavljen. Od kada nemamo više kolektivni  povratak, mislim da smo potpuno stali a ono povratnika što je vraćeno – napravljene su im kuće koje ne vrede više od četiri, pet hiljada evra. Napravljene su kuće bez kvaliteta, nadzora, nemaju fasadu, energetsku efikasnost. Ti ljudi nisu udostojeni da im se naprave ograde da imaju pristojan krov nad glavom. To je urađeno samo da bi se statistički pokrilo“, objasnio je ono što viđa na terenu Dimitrijević.

Primera radi, kako je dalje objasnio, u Brestoviku, gde je bilo oko 70 srpskih povratničkih porodica, kosovsko ministarstvo za povratak i zajednice, u saradnji sa opštinom Peć, kako tvrdi Dimitrijević, odlučilo je da vrati i oko 50 porodica među kojima su Romi, Aškalije i Egipćani. Danas je, po Dimitrijevićevim rečima, u Brestoviku broj srpskih povratnika prepolovljen – između 20 i 30, sa tendencijom daljeg pada, jer je prodaja srpskih imanja svakodnevna.

„Svesno se menja etnička slika čisto srpskih sredina. I pored toga što su ti ljudi verovatno imali svoja mesta gde su živeli, zašto se tamo ne vrate? Da li to govori da se ta lokalna zajednica protivi da se ti ljudi vrate tamo gde su živeli, pa onda, hajde, najlakše da ih smestimo u Brestoviku? Uz dužno poštovanje svim zajednicama na Kosovu, ja samo hoću da kažem koliko su stvari neprirodne i veštački napravljene“.

Krađe u ovim krajevima su svakodnevica, pre pravilo nego incident. Na centralnom Kosovu i u Metohiji krade se gotovo sve, od pokućstva, preko poljoprivredne mehanizacije, stoke, vozila, do šuma. Na pitanja ko krade i šta radi policija, Dimitrijević kaže da je suština problema u tome što u pećkom regionu nema multietničkog sastava policije, zbog čega je otežana saradnja sa lokalnim stanovništvom.

„U pećkom regionu mi nemamo multietničku policiju (…) Mi nemamo policajce iz zajednice kojima ljudi veruju. Onaj iz Goraždevca koji je meta neke pljačke, više će verovati da ispriča nešto svom komšiji koji radi u policiji nego nekom ko dođe iz Drenice ili iz Dečana. Taj građanin može da sumnja da nema poverenja u ono što taj policajac radi“, kazao je Dimitrijević.

Uprkos velikom interesovanju da se zaposle u policiji, Srbima iz goraždevačkog kraja to nije uspelo u dva poslednja navrata, kada je apliciralo oko 60-ak srpskih mladića iz ovog mesta i okolnih sela.

„Postoje dva policajca srpske nacionalnosti ali to ne odslikava mešovit sastav policije. Imamo podstanicu u Goraždevcu, bilo je oko 9 srpskih policajaca, oko 7 Albanaca, nešto Bošnjaka, odnosno Roma, zaista multietnički. U međuvremenu su stariji srpski policajci otišli u penziju a da se regionalna nije udostojila i pored jako velikog interesovanja na konkursima da primi bilo jednog pripadnika srpske zajednice“, kazao je Dimitrijević.

„Nemoguće je da niko ne može da položi test opšteg znanja. Po meni, to je jasan vid diskriminacije srpske zajednice u ovom kraju“.

Jedan od odgovora koji su Srbi mogli da čuju bila je i opaska da na „Severu ima dovoljno srpskih policajaca, te se time ispunjava kvota multietničnosti“.

„Nema veze što u Metohiji imamo dva ili tri srpska policajca na celoj teritoriji“, dodao je.

Dugogodišnja eksploatacija peska iz rečnog koritišta, pokušaji skladištenje hemijskog otpada iz fabrike SWISS iz Peći na središtu puta između Goraždevca i Počešća, takođe su aktuelni problemi, iza kojih se, kako Dimitrijević smatra, nalazi „duboko ukorenjena korupcija“.

Premda su Srbi i Albanci prvi put posle 20 godina letos zajedno protestovali u pokušaju da spreče da njihova sela zagadi hemijski otpad, to nije bilo dovoljno da se problem reši. Iako se privremeno stalo sa izmeštanjem buradi, krajnji cilj je da se na mestu nekadašnje fabrike kože i obuće podignu zgrade i stanovi za prodaju.

Masovna izgradnja zgrada za sobom vuče i eksploataciju peska iz Bistrice. Goraždevac je sada okružen sa tri separacije gde se iskopava najplodnije zemljište iz ovog kraja koje ima i svoj sistem za navodnjavanje, dok se istovremeno drastično spušta i nivo podzemnih voda.

„Goraždevac je nekada ležao na izvorima čiste, pitke, pijaće vode, bilo je riba, imalo je živog sveta, sada tamo nema ničeg. Ti izvori su presušili i to nije problem samo Goraždevca, to je problem na celom rečnom toku Bistrice sve do Kline, do ušća u Drim. I Albanci imaju problem ali niko nema snage da to pokrene u institucijama i da zabrani tako pogubnu stvar“.

Ko brine o ljudima

„Prepušteni smo sami sebi, uz čast izuzecima. Postoje u jako malom broju ljudi koji pokušavaju da urade nešto za zajednicu i da pomere stvari sa mrtve tačke“. Osim pojedinaca kojih svakako ima i u institucijama a koji se zalažu, kao najsvetliji primer, Dimitrijević je izdvojio Eparhiju raško-prizrensku.

„Pogotovu od manastira Visoki Dečani koji se postavio kao zaštitnik ljudi, pogotovu u povratničkim sredinama“, kazao je.

„Više desetina iskopanih bunara, dodeljeni traktori, poljoprivredna mehanizacija, razne vrste podsticaja da ljudi ostanu i stvaraju. Često se manastiri nađu u situaciji kupca poljoprivrednih proizvoda kako bi se ljudi podstakli da proizvode. Bilo bi dobro da takva vrsta brige postoji i od strane Kancelarije za KiM, ali i kosovskih institucija i naših predstavnika koji su tamo izabrani“, izneo je svoje zapažanje.

Kada su u pitanju zaposleni u institucijama i predstavnici vlasti, Dimitrijević ocenjuje da se pre svega brine o tome da se „sačuva fotelja“ i „svoja pozicija“. Kao dodatni problem, kada je u pitanju otuđenost institucija od svojih građana, Dimitrijević vidi i kako je opisao, pojavu struja.

„Pa tako imamo razne Pere, Mike, Žike koji su doušnici, na primer, Milana Radoičića, ili ostalih ljudi koji su ovde i ako Darko pokuša nešto da uradi, odmah se obaveštavaju neki politički centri moći pa oni procenjuju da li je nešto dobro, da li nešto treba da se uradi ili ne. Takva je situacija i u opštinama, zdravstvu i u prosveti“.

Šta zameraju Srbi u Metohiji institucijama i predstavnicima vlasti?

„Ne zameraju ništa“, sa druge strane ocenjuje urednik Radio Goraždevca, jer prema njegovim rečima, postoji „ogromna količina poltronstva“ – da se uvek prilazi ljudima na vlasti, podilazi njihovim željama, hirovima.

„Pogrešna je percepcija naših ljudi – svuda na Kosovu i Metohiji oni razmišljaju po sistemu – ako sam ja neki predstavnik vlasti, ja sam simbolizujem državu. Naši građani nemaju sposobnost da odvoje vlast i državu. Država je jedno a vlast biraju građani i ta vlast treba da polaže računa građanima a ne građani toj vlasti kako sada stoje stvari. Oni kroz neku vlast vide državu, pa čak i ako ta vlast uradi nešto strašno loše, oni kažu, to je država, država ne može da pogreši“.

Ne postoji percepcija da građani moraju da kritikuju vlast da bi radila bolje, iz najbolje namere, ništa zlonamerno, da se ukaže na probleme kako bi podstakle tu vlast da bi ona radila bolje, zaključio je Dimitrijević.

Ipak, kao još jedan od pozitivnih primera, Dimitrijević je istakao otvorenost prema Srbima u pećkom kraju gradonačelnika Peći – Gazmenda Muhadžerija, staropećanca, kako ga je opisao.

„Jednostavno otvorio je vrata srpskoj zajednici“, navodi a kao jedan od primera za to je što već pet godina organizuje javne debate o opštinskom budžetu na kojima razgovara sa Srbima o tome.

„On dođe u Goraždevac i pita ljude, imamo toliko para za srpsku zajednicu, za šta vi to želite da iskoristite i narod je to video i prepoznao kao čin poštovanja prema njima i mislim da uživa poverenje naših građana“.

„Njega možete videti i na slavi u Pećkoj patrijaršiji, mitropoliji, Goraždevcu, jednostavo, on nema taj problem da govori sa Srbima i sve građane, barem tako izjavljuje kada dođe kod nas, vidi kao građane Peći a ne Srbe i Albance“.

Istakao je i saradnju Peći i Šapca kroz primere dobre prakse u poljoprivredi i obrazovanju sa opštinom uprkos osuda zvaničnika.

U 2020. kao glavnu temu za Srbe u Metohiji vidi opstanak.

„Svaka naredna godina sve više će da nameće opstanak kao temu. Opstanak treba da bude ono što je pitanje broj jedan i za šta treba da se izborimo“, istakao je na kraju razgovora Dimitrijević.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.