.jpg)
Staniša Marinković iz Kišnice godinama živi u teškim uslovima – u skromnoj kući, sa jednom funkcionalnom prostorijom, bez kupatila. Jedino redovno primanje koje dobija je socijalna pomoć – 8.000 dinara. Ipak, meštani ga znaju kao dobrog i poštenog majstora. Ne libi se bilo kog posla i najsrećniji je, kako objašnjava – kad ga ima. Najviše mu pomažu komšije, bez kojih, kaže, ne bi mogao da podnese sve životne nedaće.
Živim sirotinjski, nema šta ne radim, od novembra moja muka zna
Do ’93 radio je u Uroševcu, u fabrici 'Đuro Đaković'. Fabrika je propala i od tada "radi privatno".
"Sve živo radim. I zidar sam, stavljam laminat, profesionalni moler sam, menjam krov, cepam drva, riljam, nema šta ne radim i u septičku jamu ulazim da čistim. Do novembra biće posla, od novembra samo moja muka zna, jer nam je tri meseca prekid socijale, to baš u zimskom periodu," kaže Staniša.
"Živim sirotinjski kako se snađem. Sto sam pravio sam, fotelju mi je drugi dao, tepih isto. Ništa nisam imao," dodaje.
Obili vrata, ispraznili sobu
Ali, nemaština nije jedini problem sa kojim se suočava.
"Obili su mi vrata, sve živo su poskidali, ispraznili su celu ovu sobu. Stavio sam daske na vrata, nemam da kupim pleh," objašnjava ovaj nekadašnji Uroševčanin i ponavlja da mu je najteže zimi. Od Privremenog organa opštine Priština dobija ogrev, ali u tom periodu nema posla.
"Komšiluk mi najviše pomaže," dodaje.
Slavu uvek slavi
Objašnjava i da je upravo kod komšija i radio, kako bi pripremio slavu Svetog Kirika i Julitu, 28. jula, i dočekao goste u svom skromnom domu.
| "Prošle godine gradonačelnik mi je za slavu dao 150 evra – neću da kažem da nije, neću da lažem. Još da se zahvalim Snežani Jovanović, direktorki Venca. Ona mi je mnogo pomogla, najviše, to mi je kao rođena sestra i popadiji Svetlani, donela mi je ulje, konzerve, šećer, makarone, brašno." |
"Pošteno radim, nije da zabušavam, da uzmem pare unapred, pa da pobegnem. Završim posao, pa ako mi treba nešto unapred – daju mi. Ovih dana sam radio kod komšija. Evo ide mi slava, isplatili mi. Kupio sam po nešto, što se kaže. Ostale su mi još neke sitnice, slava je pripremljena," dodaje.
Račun za vodu – odakle da platim?
A pred slavu, Stanišu brine račun za vodu.
"Ne znam kako ću da opstanem. Ne tražim mnogo, nemam vitrinu, nemam garderober, kupatilo nemam. Došao mi je račun za vodu da platim 455 evra. Odakle? Do 1. septembra mora da se napravi taj ugovor, da se namiri. Napraviću ja taj ugovor, ali od čega da plaćam? Dolaziće mi mesečno da plaćam po 20-30 evra" – kaže Staniša i dodaje:
"Da l’ da jedem, ili da platim vodu?"
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
.jpg&description=%C5%BDivot+Stani%C5%A1e+Marinkovi%C4%87a+iz+Ki%C5%A1nice%3A+%22Da+l%26%23039%3B+da+jedem+ili+platim+vodu%3F%22){kind=link}