Žetva pšenice na Kosovu ove godine ne zadovoljava potrebe stanovništva

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran)

Klimatski uslovi ove godine, uticali su na to da prinos pšenice ne bude zadovoljavajući za potrebe stanovništva.

Poljoprivrednik Valjon (Valon) Vehapi, iz opštine Lipljan, ove godine je tokom žetve uspeo da obezbedi samo 3.000 kilograma pšenice, odnosno upola manje nego prošle godine. On ukazuje da mu je pod pšenicom 100 hektara zemlje, a usled klimatskih promena, ovogodišnji prinos po hektaru, kako kaže, je upola smanjen.

„Sa jednog hektara ove godine smo požnjeli između 2.800 do 3.300 kilograma pšenice, a prošle godine je bilo između 5.500 do 7.000 kilograma po hektaru“, rekao je Vehapi.

Prema podacima kosovskog ministarstva poljoprivrede, tokom ove godine oko 68.000 hektara zemlje obrađuje se pšenicom.

Isuf Cikaki (Cikaqi), ​​direktor Odjeljenja za poljoprivrednu politiku pri ovom ministarstvu, rekao je za RSE da je prema preliminarnim podacima količina proizvodnje pšenice oko 4.000 kilograma po hektaru, iako prema njegovim riječima, očekivanja su bila veća.

On kaže da će sa ovim iznosom Kosovo ove godine zadovoljiti oko 65 odsto potreba stanovništva za hranom.

„Potrebe na nacionalnom nivou zadovoljila bi pšenica zasađena na 100.000 hektara i prinosom oko 4.000 kilograma, tek onda bi na Kosovu moglo da se proizvede 400.000 tona pšenice, koliko iznose zahtevi i potrebe i kako bi se potrošnja zadovoljila“, rekao je on.

Prema zvaničnim podacima, potreba po glavi stanovnika iznosi 250 kg pšenice na godišnjem nivou, što znači da bi žetva koja zadovoljava potrebe Kosova iznosila 410.000 tona.

Kosovo je prošle godine zabeležilo rekordnu proizvodnju pšenice 4.700 kg po hektaru, na oko 63.000 hektara zasađene površine.

Predsednik Saveza sindikata poljoprivrednika Kosova, Tahir Tahiri, kaže da poljoprivrednici koji ne obezbede proizvodnju do 4.500 kilograma pšenice po hektaru, ne pokrivaju troškove proizvodnje.

„Velika većina žitnih površina daje prinos od 3.000 kilograma. Poljoprivrednici koji ne obezbede do 4.500 kilograma po hektaru, po otkupnoj ceni od 0,18 do 0,19 centi, ne pokrivaju troškove proizvodnje. Dakle, poljoprivrednici jednu ili dve godine ne mogu da se nose sa ovom situacijom i odustaju od proizvodnje pšenice“, rekao je Tahiri.

Kupci i prodavci pšenice nezadovoljni cenama

Vehapi ističe da je cena po kilogramu pšenice proizvedene na Kosovu 0,15 centi, a prodaja 0,18 centi i da nema razlike u ceni u poređenju sa uvezenom pšenicom.

„Proizvodimo pšenicu i prodajemo je u mlinovima. Otkup je 0,15 centi, a prodaja 0,18 centi. Državna politika je katastrofa. Država ne štiti lokalnu proizvodnju jer u periodu žetve, dok se ne potroši količina iz domaće proizvodnje, institucije nameću različite poreze na pšenicu uvezenu iz drugih zemalja“, kaže on.

Pedsednik Udruženja mlinara Kosova, Baškim Zejnulahu (Bashkim Zejnullahu), je potvrdio za RSE da je cena otkupa po kilogramu pšenice u mlinovima 0,19 centi, u zavisnosti od kvaliteta i količine i naglasio da se pšenica isporučuje i u zemlje regiona, zbog pogodne cene.

„Najviše su pogođeni poljoprivrednici. Poljoprivrednik nema mnogo izbora. Vlada mora priteći u pomoć poljoprivrednicima jer udruženje to ne može“, rekao je Zejnulahu.

Niske cene pšenice i neuspeh Vlade Kosova da preduzme mere za zaštitu poljoprivrednika, glavni su razlog koji je uticao na Vehapija da ne poveća površinu zemljišta zasađenog pšenicom.

„Ako država preduzme mere i bude ozbiljna po ovom pitanju, zasadiću 500 hektara zemlje pšenicom“, rekao je Vehapi.

Iz Ministarstva trgovine i industrije kažu da su nedavno postojali zahtevi Udruženja mlinova Kosova, zbog sumnje da niske cene uvoza brašna iz nekih zemalja u regionu, ugrožavaju poljoprivredne proizvođače.

Kosovo nikada nije uspelo da zadovolji potrebe svog stanovništva pšenicom iz prinosa, uvak je zavisilo od uvoza, koji uglavnom dolazi iz zemalja regiona i zemalja Evropske unije.

Kosovo je 2019. godine uvezlo 146 miliona kilograma brašna i pšenice, prošle godine 159 miliona kilograma ili 13,3 miliona kilograma više nego prethodne godine.

Pšenica je sirovina za proizvodnju brašna. Uzimajući u obzir da na Kosovu potrebe stanovništva nisu zadovoljene proizvodnjom pšenice, iz Ministarstva trgovine i industrije navode da je uvoz pšenice i dalje veoma važan za obezbeđivanje dovoljnih količina pšenice za podmirenje potreba prerađivačke industrije i drugih koji koriste pšenicu ili brašno za proizvodnju lokalnih proizvoda kao što su: hleb, testenine i mnogi drugi proizvodi.