Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Srbija zahteva da u zajedničkom komitetu koji prati i otvara put za sprovođenje Deklaracije o nestalim osobama, Kosovo predstavlja UNMIK i to pod skraćenicom PISG, Privremene istitucije samouprave.
Posle poslednjeg sastanka glavnih pregovarača, događaji u jednom od procesa koji se namerno oteže decenijama od strane Srbije, ostali su daleko od naslovnica vesti.
Štaviše, iz Srbije su stigle optužbe da je Kosovo davalo komentare koji su blokirali sprovođenje Deklaracije o nestalim osobama.
Međutim, iza strategije optužbi iz Srbije, države koja je ubila više od 13.000 ljudi na Kosovu, stoji nešto drugo.
“Srbija insistira, i to je bukvalno izgovoreno, da se UNMIK predstavlja kao predstavnik Kosova, kako bi Kosovo bilo samo Kosovo, i da bude u Privremenim institucijama samouprave, koje su postojale pre 20 godina,” rekao je Andin Hoti – predsedavajući Vladinog komiteta za nestale osobe.
U okviru dijaloga, deklaracija o nestalim osobama koja ima za cilj rešavanje sudbine nestalih, usvojena je 2. maja 2023. godine, a sa njom su se saglasili i Kosovo i Srbija.
Za sprovođenje sadržaja plana deklaracije, predviđen je zajednički komitet koji vodi Evropska unija, a u ovom komitetu Srbija tvrdi da Kosovo treba da bude predstavljeno od strane UNMIK-a i to pod skraćenicom PISG, Privremene institucije samouprave.
“Mislim da je ovo zadalo fatalni udarac celokupnom dijalogu Kosovo-Srbija u Briselu, ne samo pitanju nestalih osoba, već celokupnom dijalogu, jer Srbija ti govori da se vratiš pre nezavisnosti Kosova, da se vratiš u 2004-5-6,” rekao je Andin Hoti – predsedavajući Vladinog komiteta za nestale osobe.
Hoti naziva lažima tvrdnje glavnog srpskog pregovarača Petkovića, kako o razgovorima, tako i o predlozima koje je navodno dala srpska strana. Prema njemu, Kosovo je odbilo ovaj apsurdan i neprihvatljiv zahtev, a rad je zapao u zastoj oko nacrta za formiranje zajedničkog komiteta.
Srbija je otišla još dalje, pokušavajući da UNMIK zadrži u predstavljanju putem drugog pisma, svojevrsnog aneksa deklaracije o nestalim osobama.
Ovi neprihvatljivi predlozi za delegaciju Kosova su relevantni i u vezi sa nadzorom koji bi ovaj komitet imao nad radnom grupom kojom bi posredovao Međunarodni Crveni Krst, gde obe strane sarađuju i komuniciraju.
Sve ove delove, uključujući i pokušaj srpske strane da predloži neku vrstu aneksa deklaracije o nestalima, potvrdio je i Kljisman Kadiu, savetnik potpredsednika vlade, Besnika Bisljimija.
“Jedna od tema koje su razmatrane na bilateralnom sastanku sa izaslanikom Lajčakom u četvrtak prošle nedelje u Briselu, bilo je i pitanje nasilno nestalih osoba. Ponovo, Srbija nastavlja da blokira sprovođenje zajedničke deklaracije. Srbija insistira da se doda ‘prateće pismo’ uz zajedničku deklaraciju, dodatno otežavajući početak njenog sprovođenja. Nažalost, činjenica je da Srbija nastavlja da zloupotrebljava pitanje hitne humanitarne prirode, kao što je to slučaj sa nestalima, u političke svrhe,” izjavio je Kadiu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
