Izvor: Zeri/RSE (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova koji je adaptiran)
Donika Eljšani (Elshani), u dvadesetim godinama, završila je master studije kriznog menadžmenta i bezbednosti na Univerzitetu Leiden u Holandiji.
Zbog pandemije koronavirusa, započela je i završila studije onlajn iz Prištine, a da se nikada nije fizički sastala sa svojim kolegama i profesorima.
Dok počinje pripreme za odlazak u Hag na ceremoniju diplomiranja, imejl koji je primila sa fakulteta dao joj je novu obavezu.
Eljšani je rečeno da mesto rođenja – koje će joj biti predstavljeno u diplomi – neće biti „Prizren, Kosovo“, već „Prizren, Savezna Republika Jugoslavija“.
U početku joj se ovo činilo čudnim, jer kada je završila studije na osnovnim studijama, takođe u Holandiji – iako na drugom univerzitetu – njen rodni grad nije bio na diplomi, pa se nije suočila ni sa čim takvim.
Iznenađena saopštenjem Univerziteta, tada se obratila opštini Amsterdam da promeni svoje rodno mesto iz Jugoslavije u Kosovo.
„Imala sam izvod iz matične knjige rođenih na Kosovu i zajedno sa ostatkom dokumentacije poslala sam to poštom Odeljenju opštine Amsterdam, koje se bavi promenom podataka o osobama koje su tamo registrovane. Zatim su me obavestili da mora da čeka četiri nedelje na odgovor“, rekla je Eljšani.
Ilka Geci, konzul u ambasadi Kosova u Hagu, rekla je za Radio Slobodna Evropa da se ista odluka ne odnosi samo na studente, već i na sve građane bivše Jugoslavije koji žive u Holandiji.
„Nakon 2008. godine, svaki dokument koji je izdala holandska država ima naziv Kosovo jer su vlasti od 2008, priznale kosovsko državljanstvo. Nekada je to bio deo bivše Jugoslavije. Učinili smo napore, imali smo stalne sastanke ovde sa opštinom. Obično je najveći problem bio u bankama, u bolnicama, jer se spominje bivša Jugoslavija“, izjavila je Geci.
Zašto se to dešava?
Zvaničnici kosovske ambasade u Holandiji, uključujući i ambasadora, bavili su se ovim pitanjem, ali nisu uspeli ništa da promene, kaže Geci.
„Imali smo različite sastanke sa holandskim zvaničnicima, ali za sada je takva situacija“, rekla je Geci.
Izvod iz matične knjige rođenih koje su holandske vlasti izdale osobi rođenoj u Prištini, ali čije je mesto rođenja prikazano kao Jugoslavija, budući da je rođena 1996. godine.
Opština Amsterdam je za Radio Slobodna Evropa rekla da trenutak rođenja određuje zemlju rođenja.
Marlo Bun iz Kancelarije za medije u ovoj opštini, rekla je u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa da ovo pravilo važi čak i ako se naziv države kasnije promeni.
„Ovo se ne odnosi samo na bivšu Jugoslaviju, već i na zemlje poput Sovjetskog Saveza, pograničnog područja između Poljske i Nemačke i bivših holandskih kolonija“, rekla je ona.
Na pitanje da li se ti podaci mogu promeniti, ako se to lično zatraži, odgovor je bio ne.
„Ovo se ne može promeniti. Osoba je rođena u državi koja je nastala na dan rođenja. Stoga sistemi građanskih predmeta takođe funkcionišu na osnovu datuma odlaska države i datuma izvršenja. Ovo čini tehnički nemogućim sprovođenje datuma stvaranja države koja nije postojala na datum rođenja osobe“, objasnio je Bun.
Ali druge zemlje Evropske unije, poput Švedske, omogućavaju promenu.
Švedska poreska agencija, koja se bavi sličnim pitanjima unosa podataka, na svojoj službenoj veb stranici pominje da bi, radi principa, mesto rođenja trebalo da bude registrovano onako kako se zvalo u vreme rođenja osobe, čak i ako je ime država se kasnije promenila zbog administrativnih, političkih, jezičkih ili drugih razloga.
Ceo članak možete pročitati OVDE
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
