Zelena pijaca u severnom delu Mitrovice, pored velikih trgovinskih objekata u južnom delu grada i Bošnjačke mahale, je još jedno mesto gde se spajaju različite zajednice, kulture, tradicija… Smeštena kraj mosta i reke Ibar, koja i prirodno razdvaja dva dela grada, ova pijaca privlači i stanovnike Južne Mitrovice.
U gradu koji je simbol podela, pored Mitrovčana, na zelenoj pijaci, svake subote možemo sresti kupce i prodavce sa celog severa Kosova, južno od reke Ibar, ali i one iz raznih krajeva Srbije.
U Mitrovici je i pre 1999. godine subota bila pijačni dan. Tako je i danas u severnom delu grada, koji je većinski naseljen srpskim stanovništvom.
Iako u manjem broju, usled nove političko-bezbednosne, ali i finansijske krize, redovni kupci subotom su i komšije Albanci, oni koji žive na severu, ali i oni sa juga.
Namenski, svake subote porane da kupuju domaće proizvode od svojih komšija Srba.
Jedan od njih je Ljuljzim Hakaj. Isključivo kupuje od lokalnih proizvođača, jer u ponudi imaju sveže voće i povrće.
„To je jedan od razloga što dolazim često na ovu stranu, ali idem i na južnu. Već znaju ko smo i da smo česti posetioci pijace. Lakše mi je da dođem ovde, nego da idem u neki tržni centar, jer oni rade iz nekih drugih interesa, a lokalni proizvođači bolje rade i sve sveže prodaju.“
Ljuljzim nam otkriva da već godinama unazad posećuje ovu pijacu, te da se nikada nije susreo sa bilo kakvim problemom.
Međutim, mišljenja je da politička situacija utiče na život običnih građana. Ukazuje da kada dođe do novih tenzija, stanovnici južnog dela grada, iz opreznosti, manje posećuju ovu pijacu.
„Na mene nikada nije uticala, jer nemam korist od politike. Primetio sam da ima manje ljudi sa juga. Ranije je bilo ljudi sa juga koji su prodavali lokalne proizvode, dobre i sveže stvari. Sad vidim da ih je manje, pa sasvim prebacujem krivicu na političku situaciju“, kaže ovaj stanovnik Južne Mitrovice.
Da komšije Albanci manje kupuju, potvrđuje i Zorica Tapušković, koja svoje proizvode svake subote izlaže na pijaci.
„Politika je svoje uradila, plaše se i oni i mi se plašimo dole da idemo. Manje idemo i mi u južni deo. U Bošnjačku se manje ide… Prenosi se mržnja sa kolena na koleno, rat je svoje učinio, gotovo, tu nema priče. Ima napetosti, ima ljudi koji su stradali, ranjeni, povređeni… Nije to jednostavno ni kod njih, ni kod nas“, kaže Zorica.
Dodaje da nema problem sa tim da njene proizvode kupuju Albanci.
„Zašto? Pare su kao naše kao njihove. Sve je isto i moramo trgovati. Šta ćemo da radimo drugo“, pita Zorica koja u ponudi ima vunene čarape i popke i kojoj prodaja bolje ide u zimskom periodu.
Fljurije Ibrahimi, živi u severnom delu grada i svake subote izlaže svoje proizvode na ovoj pijaci. I ona je primetila da su komšije sa juga u poslednje vreme manje posećivali pijacu, ali da ovih dana ipak češće dolaze.
„Manje ih je od barikada naovamo. Situacija nije dobra ni za koga…“, kaže ova Mitrovčanka.
„Ranije ih je bilo više. Sad im je Ramazan. Malopre je jedan uzeo kore od mene“, nadovezuje se jedna prodavačica, koja pored kora, u ponudi ima kajmak, mleko, džem, ajvar, papriku, krompir, zeleniš…
I prodavac iz Livađa kraj Gračanice, kaže da komšije Albanci manje dolaze.
„Uglavnom smo svake subote ovde. Dolaze, ali retko. Prošle godine su dolazili malo više, a ove su baš manje.“
Sa druge strane, Zorica iz Leposavića, požalila nam se na smanjenu prodaju. Smatra da je razlog – iseljavanje i Srba i Albanaca.
„Bolje je bilo ranije. Više je bilo stanovnika, više se radilo. Međutim, kako je vreme prolazilo, ja mislim da znatno opada posao i sve ga je manje i manje. Ranije su kupovali više, sada slabije. Ne znam šta se desilo. Da li se to integralno iseljava narod…“, zabrinuto kaže Zorica koja 15 godina živi od ovog posla i hrani troje dece.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
