U Kosovskoj Mitrovici danas je sahranjena dr Mersima Đurđević. Preminula je posle kraće bolesti, u svom rodnom gradu, u kojem je provela čitav svoj radni vek. Otišao je ne samo lekar na kojeg Mitrovica treba da bude ponosna, već veliki čovek i nežna, delikatna duša, kako su je doživljavali oni koji su imali privilegiju da je poznaju.
Rođena je 10. oktobra 1953, u gradu na Ibru. Nakon završenih studija medicinskih nauka u Novom Sadu, vratila se u Mitrovicu gde će narednih decenija, sve do penzionisanja, odužiti svoj ‘dug’ građanima i društvu.
Kada je 1980. započela sa radom u tadašnjem Zdravstvenom centru Kosovska Mitrovica, kao mlad i entuzijastičan lekar, učila je od najbolje generacije mitrovičkih lekara; pre svega od tada jedinog infektologa u gradu dr Pere Frtunjića.
Istorija će se ponoviti i nakon rata 1999, kada će, tada već kao specijalista infektolog, sa čuvenim prištinskim profesorom – infektologom, Stevanom Baljoševićem, učestvovati u izgradnji i stvaranju Infektivne klinike pri mitrovičkom zdravstvenom centru.
Prijateljima je umela da ispriča koliko je od velikog Baljoševiča tada učila, ne samo o medicini, već pre svega o životu, i energiji; da profesionalci u najtežim okolnostima imaju odgovornost da stvore ono u šta većina veruje da nije moguće. O skromnosti velikih ljudi, od njega nije morala da uči. To je bila i ona sama.
Stručnjacima, kvalitetnim i dobrim ljudima bila je okružena i u svom privatnom životu. Bila je udata za takođe čuvenog mitrovičkog lekara Mileta Elezovića, kog je prerano izgubila, ali sa kojim je dobila svoja dva najveća cveta i blaga, kako je i sama govorila: ćerke Iris i Irenu, koje su obe izrasle u ono čega je i sama bila otelotvorenje – lekarku i umetnicu, sa jasnim stavovima, kritičkim promišljanjem i nepresušnim traganjem za lepotom sveta. Sestra je akademskog slikara Mirsada Đurđevića, sa kojim je do kraja negovala blizak i nežan sestrinsko-bratski odnos.
Posle penzionisanja vreme je provodila u svojoj kući u Sopotnici, i u Vojvodini kod svojih ćerki. Njen grad Mitrovica se promenio, iz kojeg su godinama unazad odlazili ljudi koje je volela i poštovala, i to ju je posebno bolelo, te je lepotu i humanost pronalazila u prirodi prijepoljskog kraja i vojvođanskih ravnica.
Preminula je jutros u 4:20, u svom domu, u gradu na Ibru. U satu kada prva jutarnja svetlost cvetnog maja razvejava tamu, baš kako je živela – unoseći svetlost i cveće u tamne prostore.
Mirno počivaj dobra moja doktorko!
Tatjana Lazarević
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
