Vest je ažurirana
U Skupštini Kosova u toku je sednica na kojoj se raspravlja o više pitanja, ali je jedno u centru pažnje: odluka vlada Kosova da uskrate podršku projektu izgradnje gasne infrastrukture na Kosovu, čiji je zastupnik američka kompanija MCC (Millenium Challenge Corporation). To je već izvesno vreme jedna od ključnih tema na kosovskoj političkoj sceni. I dok opozicija snažno kritikuje vlast i Aljbina Kurtija prevashodno time da dovodi u opasnost stabilnost Kosova zbog narušavanja odnosa sa glavnim saveznikom – SAD-om, vlada se brani objašnjenjem da oni nisu odbili projekat, već da im je potrebno više informacija, da bi bili sigurni da je izgradnja gasne infrastrukture najbolja opcija za energetsku tranziciju. Inače, među poslanicima koji su se vratili u klupe nakon više od mesec dana od poslednjeg zasedanja su i, kako su ih zabeležile kamere prištinskih medija, poslanici Srpske liste. Upravo njih je pre nekoliko dana kritikovao predsednik skupštine Gljauk Konjufca, kazavši da Srpska lista namerno bojkotuje sednice onda kada od njih zavisi kvorum. Tu je i Aljbin Kurti. Na dnevnom redu današnje skupštine nalaze se 42. tačke, među kojima su i one nerazrešene na zasedanju još u julu mesecu.
Nije usvojena rezolucija AAK-a o projektu gasovoda
Na samom kraju, a nakon 6 sati rasprave o gasovodu, poslanici Skupštine Kosova nisu usvojili rezoluciju koju je predstavila AAK. Kako je javila Kosovapress, sa 46 glasova protiv i samo 21 glasom za, rezolucija nije prošla u parlamentu, iako je na početku inicijator debate, predsednik AAK Ramuš Haradinaj, zatražio preliminarne konsultacije kako bi se postigao konsenzus unutar poslaničkih grupa. Sednica se inače nastavlja sutra od 10 časova.
Hodžaj potpredsednik skupštine
Na samom početku, lider PDK Enver Hodžaj (Hoxhaj) izglasan je za novog zamenika predsednika skupštine i to sa 80 glasova za, bez protiv i bez uzdržanih.
Na to mesto došao je nakon ostavke prethodnog zamenika, Bedrija Hamze, koji je na polednjim izborima pobedio kao gradonačelnik Južne Mitrovice. Inače ovoj stranci pripada mesto potpredsednika kosovskog parlamenta.
Predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca (Glauk), prethodno je najavio i smenu dva poslanika na današnjoj skupštini, do koje mora doći zbog ishoda poslednjih izbora.
Predsednik poslaničke grupe PDK Abeljard Tahiri udelio je kritike LVV zbog loših rezultata na izborima (Gnjilane, Podujevo, Kamenica i Štimlje), spočitavši im to što su dobili svega četiri opštine, nasuprot uspehu LDK i PDK, čiji su kandidati pobedili u 7, odnosno 8 opština, još uvek prema preliminarnim podacima. Doduše, Tahiri se držao rezultata bez glasova dijaspore da je PDK dobio 9 opština, kakva je bila prvobitna informacija, prevodeći da je u pitanju 620 hiljada građana koliko živi u opštinama koje je dobila PDK.
Kurti o Braunoviću i Dajkoviću
Takođe, na početku sednice Aljbin Kurti je govorio i o osobama za koje se u Prištini vodi istraga da su navodno učestvovale u blokadi puteva kod Jarinja i Brnjaka. U pitanju su, kako je sam naveo ranije, Vladislav Dajković i Igor Braunović. O njima je danas govorio nakon što ga je poslanik PDK Hiseni Beriša (Hyseni Berisha) pitao šta se dogodilo u toj istrazi nakon što je sam Kurti na svojoj Fejsbuk stranici još 25. septembra praktično izneo podatke o njima. Beriša ga je danas pitao da li su uhapšeni i „zašto nisu“, te da li su raspisane poternice.
Kurti sada kaže da „Specijalno tužilaštvo istražuje slučaj blokade puteva na severu zbog krivičnog dela narušavanje ustavnog poretka“, da su istražni postupci u toku, te da je sudstvo nezavisno i da izvršna vlast ne može da interveniše.
A ovo je bio Kurtijev opis od 25. septembra uz fotografije:
„U blokadama magistralnih puteva ka graničnim prelazima Jarinje i Brnjak učestvuju osobe sa kriminalnim aktivnostima i ekstremističkim stavovima. Slede opisi i fotografije dva od njih.
1. Vladislav Dajković, crnogorski državljanin, 22. septembra 2021. godine ušao je na Kosovo preko graničnog prelaza Jarinje gde se pridružio demonstrantima. Ima i srpsko državljanstvo i rođen je 13. januara 1992. Poznat je po svojim prosrpskim i proruskim pogledima na svet i učestvovao je u svim antizapadnim organizacijama u Crnoj Gori. Ima bliske veze sa srpskim propagandnim agentom Borisom Malagurskim, kao i sa francuskim proruskim propagandistom Arnoom Gujonom. Dajković je i član Ruskog imperijalističkog pokreta (čija se zastava vidi na fotografiji), koji su Sjedinjene Američke Države proglasile terorističkom organizacijom.
2. Igor Braunović, generalni direktor „Srbijašuma“, zamenik Bratislava Dikića, javno se hvali za učešće u blokadi Jarinja. Dikić je general u penziji i svojevremeno je bio na čelu srpske žandarmerije koji je uhapšen kao umešan u pokušaj državnog udara u Crnoj Gori 2016. Dikić je blizak predsedniku Skupštine Srbije Ivici Dačiću. Takođe, Dikić je učestvovao u razbijanju glasačkih kutija u severnoj opštini Mitrovica na lokalnim izborima 2013. godine, kao i u uklanjanju spomenika UKPMB u Preševu 2013. godine. Nedavno ga je Vlada nagradila mestom pomoćnika direktora JP „Srbijašume”. Dakle, otvoreno se pojavio na društvenim mrežama u znak podrške barikadama i kao predstavnik na ovim barikadama poslao je 22. septembra 2021. godine upravo Igora Braunovića, generalnog direktora NP „Srbijašume“. On nije lično došao na barikade jer je figura kompromitovana kao ruski element prilikom pokušaja državnog udara u Crnoj Gori.
Haradinaj Kurtiju zbog odbijanja projekta gasovoda: Ne verujete ni u sebe ni u saveznike
Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova koji je adaptiran)
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj na plenarnoj sednici Skupštine razgovarao je o delovanju Vlade za gasni projekat sa MCC-ijem. Haradinaj je kritikovao Vladu zato što je odbacila projekat gasovoda i rekao da zatvaranje vrata SAD-u bi u normalnim okolnostima značilo da Vlada ima mnogo bolju alternativu od ove opcije.
„Naša vlada je u opasnosti da ne dobije koristi od takvog projekta. „Ne znam kako ćete se ponašati ubuduće, premijeru, da tražite podršku od saveznika za energetiku, kada ste neopravdano odbili ovaj projekat“, rekao je Haradinaj.
Haradinaj je Kurtiju rekao da mišljenje kako samo oni poznaju procese, izaziva nepovratnu štetu.
„Kosovo nije nula, za Kosovo kakvo ga imamo svi smo dali doprinos, Vlada vam je dala poverenje da pokrenete projekte i pomognete Kosovu da se razvija, kao i da preduzmete investicije koje otvaraju vrata za zapošljavanje i razvoj. Koliko vidim, problem je u tome što ne verujete ni u sebe, ni u saveznike“, rekao je Haradinaj.
„Posle višemesečnih razgovora sa predstavnicima MCC-a, ministarka ekonomije Artane Rizvanoli saopštila je 30. septembra da Vlada Kosova neće unaprediti projekat izgradnje gasne infrastrukture na Kosovu. Ona je rekla da im je potrebno više informacija, da bi bili sigurni da je izgradnja gasne infrastrukture najbolja opcija za energetsku tranziciju“.
Poslanik PDK: Vlada je rekla ne razvoju energetike i strateškoj saradnji sa SAD
Poslanik PDK Ferat Šalja (Shala) kazao je da je projekat gasovoda osnovni za energetsku infrastrukturu, te da odbijanje ovog projekta znači „reći ne energetskoj razvijenosti i strateškoj saradnji sa SAD“, ali „reći da“ približavanju ruskog gasovoda na Balkanu.
Vlast je trebalo da ima veću koordinaciju sa SAD, Albanijom i Severnom Makedonijom, a umesto toga e radi o pogrešnom pristupu politici, kazao je Šalja, prenosi KosovaPress.
Na kritike za gasovod vlada odgovara najavom o, kako su sami opisali, ambicioznoj izradi energetske strategije za čistu energiju, obnovljive izvore i dekarbonizaciju.
Kurti: Energetska strategija će imati ambiciozne ciljeve ka čistoj energiji i dekarbonizaciji
Kosovski premijer je najavio novu, jedinstvenu i ambicioznu energetsku strategiju za Kosovo od 2022 do 2031. Suština je u „čistoj, obnovljivoj energiji i dekarbonizaciji“. Očekuje se da se ona objavi početkom naredne godine, sa nacrtom za javne konsultacije u januaru naredne i ciljem da se završi do marta 2022.
Aljbin Kurti kaže da energetski sektor na Kosovu u poslednjih 20 godina nije doneo nijednu odluku u korist građana.
„Energetski sektor utiče na svaki aspekt života naših građana. Tokom poslednjih 20 godina energetski sektor u zemlji gotovo da nije doneo odluku u korist građana koja se zasniva na studijama, višedimenzionalnim analizama i činjeničnim podacima. Moramo da obezbedimo sigurnost snabdevanja i za domaćinstva i za preduzeća“, rekao je Kurti, javlja Kallxo.
Tvrdi da je u toku izrada energetske strategija 2022-2031 i to kao, „prve energetske strategije“, da će ona biti transparentna, dostupna građanima i da sadrži u sebi i regionalnu saradnju pre svega sa Albanijom ali i drugim zemljama.
„Energetska strategija će imati ambiciozne ciljeve ka čistoj energiji i dekarbonizaciji“, rekao je Kurti.
Druga karakteristika, prema njegovim rečima, ali i ministarke ekonomije Artane Rizvanoli, jeste razvijanje mehanizama podrške za porodice sa niskim i srednjim prihodima.
„Sa njom ćemo stvoriti mehanizme podrške za porodice. Niska ili srednja primanja koja će uključivati programe kao što su korišćenje solarnih panela na krovu radi uštede, prilagođavanje mera energetske efikasnosti itd., kako bi se osiguralo da će tranzicija biti pravedna prema svima“, rekao je Kurti.
Rizvanoli potvrđuje ambicioznost u izradi strategije čija je okosnica da se poveća udeo obnovljivih izvora energije i povećanje efikasnosti energije u industriji i domaćinstvu, i dodaje:
„Udeo obnovljivih izvora u našoj potrošnji električne energije danas je samo 5 odsto, dok u scenarijima koje razvijamo postoje naznake da će se ta cifra povećati na 25/30 odsto do 2031. godine“, kazala je Rizvanoli.
MCC-ijev novac nije ni izgubljen, ni ugrožen
Kada je u pitanju grant MCC-ija od 200 miliona dolara za izradu gasovoda, on, navodi Rizvanoli, „nije izgubljen“ i ni u jednom trenutku „nije ugrožen“.
„Čak i ako se američki gas ne bude koristio, odnosi sa SAD-om neće biti uskraćeni“, kazala je ova ministarka.
Za to je u uverenju da će biti tako ostavlja to što je ostvarena saradnja sa ambasadom SAD, USAID-om, kancelarijom Evropske unije, svim ambasadama, razvojnim agencijama ovih partnerskih zemalja kao što su Nemačka, Britanija, Italija i zemljama koje nisu priznale Kosovo – Grčkom.
„Sve su one izrazile spremnost da nas i dalje podržavaju tehničkom pomoći, finansijskim i drugim načinima sve dok imamo strategiju koja ide ka dekarbonizaciji na kojoj radimo“, rekla je Rizvanoli i dodala da opcija izgradnje gasovod nije isključena ali i da nijedna od tri studije izvodljivosti nije završena u momentu kada je odlučeno da se grant MCC-ija koristi za nešto drugo.
Da li se gas koristi ili ne, to neće uticati na naše odnose sa SAD ili EU
Kurti: Strah od rušenja odnosa sa SAD su neosnovani
Potom je Kurti, odgovarajući na kritike opozicije kazao da odnosi sa Sjedinjenim Državama ne ostaju „zavisni od jedne niti koja se može prekinuti”.
I on je potvrdio da Kosovo „nije izgubilo nikakva sredstva iz projekata MCC za energetiku“ i da su „strah i panika za raspad odnosa sa SAD“ – „neosnovani“.
„Nismo izgubili nikakva sredstva i dalje imamo dobre odnose sa Sjedinjenim Državama. Takvi strahovi i panike su neprimereni, niko ne treba da ih ima i javno izražava da bi ih preneo na druge. Ako godina ima 52 nedelje, sastajem se 52 puta godišnje sa američkim ambasadorom na Kosovu. Sastajem se sa američkim ambasadorom najmanje jednom nedeljno. Danas imam i termin. Redovno smo u kontaktu o svim temama. Niti savez, niti partnerstvo sa SAD i nacionalna bezbednost s jedne strane, niti ekonomski razvoj s druge strane, ne zavise od jedne niti. Naše partnerstvo ne stoji na jednoj niti koja se sada može vrlo brzo pokidati. Zbog toga vas sve molim da imate više poverenja u savez i partnerstvo sa Sjedinjenim Državama“, kazao j Kurti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
