Zapadni Balkan i njegov evropski put

​ To read the article in English, please click HERE

Autor: Dimitris Avramopoulos, komesar Evropske unije za migracije, unutrašnje poslove i pitanja državljanstva

U protekle dve godine, do sada neviđene migracije i bezbednosni izazovi doveli su u pitanje otpornost Evrope i njenih najbližih suseda i to na mnogim nivoima. Istovremeno su ova pitanja postala i prilika za veću saradnju, tešnje veze i produbljivanje odnosa širom Evrope, kao regiona i kontinenta, iznad državnosti, ili članstva u EU. U tom kontekstu treba još više produbljivati i intenzivirati saradnju između EU i Zapadnog Balkana kako bi ona postala primer na koji način zajednički izazovi mogu da se reše u duhu prave solidarnosti. To je stoga što je upravo solidarnost glavni katalizator za takvu pojačanu saradnju.

Iako je više od 800.000 ljudi došlo do obala Evrope 2015. godine, u potrazi za zaštitom, od Grčke, preko Srbije, do Nemačke, njihov broj je opao na manje od 200.000 u ovoj godini, zahvaljujući dobroj saradnji u regionu, uključujući dogovor EU i Turske i bolje upravljanje granicama duž čitave zapadnobalkanske rute. U isto vreme Evropa je u 2015. i 2016. godini doživela nekoliko krvavih terorističkih napada koji su pokazali međustranu povezanost između pripadnika terorista, ilegalne trgovine vatrenim oružjem i pretnji od radikalizacije širom kontinenta. Iako su pitanja migracije i bezbednosti vrlo različiti fenomeni, i jedno i drugo su pokazali jasnu potrebu za evropskim odgovorom, u najširem smislu, a zasnovanom na obostranom poverenju, zajedničkim vrednostima i većoj saradnji.

Baš zato je saradnja jedan od ključnih elemenata nove Evropske granične i obalske straže – čiji se delokrug rada nalazi na mestu na kojem se prepliću migracija i bezbednost – i to saradnja koja se ne ograničava samo na EU, već se fokusira na Evropu kao region. Bez obzira da li su pod pritiskom i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija ili Crna Gora, Evropska granična i obalska straža moći će sada da im ponudi i dodatnu podršku kada je u pitanju upravljanja granicama. Upravo je to razlog što će EUROPOL uskoro poslati oficire za vezu u region Zapadnog Balkana, kako bi ojačao saradnju i razmenu informacija o krijumčarenju migrantima, istragama i aktivnostima u borbi protiv terorizma. Takođe je to razlog zašto želimo da pojačamo našu saradnju po pitanju nezakonite trgovine vatrenim oružjem, kako bismo izbegli veću nelegalnu trgovinu u regionu i zloupotrebu tog oružja u kriminalne i terorističke svrhe bilo gde u Evropi.

Kroz istoriju zemlje Zapadnog Balkana nisu imale samo postojan i čvrst odnos sa Evropom, bilo u dobrim, ili lošim vremenima. Zapadni Balkan je Evropa. Imamo zajedničku prošlost i sadašnjost, a zajednička nam je i budućnost. Zato je, na primer, toliko važno da se za ceo zapadnobalkanski region, uključujući i Kosovo, obezbedi i osigura bezvizno putovanju u EU. Novi mehanizam za suspenziju viza i predložen evropski sistem za putovanja, pružanje informacija i odobravanje, osmišljeni su upravo da bi se zaštitila i olakšala mobilnost putnika iz regiona, a istovremeno da bi se pojačali i bezbednosni standardi za dobrobit svih.

Blizak i čvrst odnos između Zapadnog Balkana i EU nikad nije bio tako važan kao danas. Kako mobilnost bude sve više postajala nezaobilazna karakteristika 21. veka, a metode krijumčara i terorista se sve više menjale, to će i odnos između EU i Zapadnog Balkana više da raste. Naše partnerstvo prevazilazi pitanja migracije i bezbednosti, a tako će biti i ubuduće, jer je Zapadni Balkan deo evropske porodice – istorijski, kulturno, a nadam se, u bliskoj budućnosti, takođe i institucionalno. Više nikad ne smemo da dozvolimo da se ovaj region vrati u svoju prošlost u kojoj su mračna sećanja na nacionalizam još uvek sveža. Celokupan region Zapadnog Balkana sada mora da gleda u budućnost, a taj budući put može biti samo evropski; put koji vodi ka napretku, prosperitetu, stabilnosti i miru. Jer, to je istinska želja i vizija svih naroda u ovom delu Evrope.