Zakon u upotrebi jezika godinama postoji na Kosovu, u većini institucija samo kao mrtvo slovo na papiru. I dalje nema saopštenja na srpskom jeziku iz većine ministarstava, na konferencijama za medije posle sednice predsedništva skupštine, nećete videti prevodioca.
Ako se novinari obrate na srpskom i postav epitanje, dobiće odgovor na srpskom u, kako pišu izveštači portala Gračanicaonline, koji godinama prate rad kosovske skupštine i vlade, u zavisnosti od procene pitanog političara, da li je „dobro ili nije pričati na srpskom jeziku“.
Godinama međunarodna zajednica daje ogromne grantove pojedinim nevladinim organizacijama za projekte o jezičkim pravima, koje ne samo da nisu donele konkretne rezultate, nego i izveštaji ppojedinih organizacija nisu štaviše napisani standardnim srpskim jezikom.
Na Kosovu su službeni jezici albanski i srpski, pa su sve institucije i pružaoci javnih usluga dužni da obezbede njihovu ravnopravnu upotrebu u centralnim i lokalnim institucijama, pravosudnom sistemu, medijima, obrazovanju, ali i u javnim preduzećima i privatnom sektoru.
Tako piše u Zakonu o upotrebi jezika. Taj zakon je usvojen 2001. godine uredbom UNMIK-a, zatim na osnovu Ahtisarijevog plana uvršten u Ustav Kosova, a u Skupštini Kosova je usvojen 2007. Ustav i zakon garantuju ravnopravnu upotrebu oba jezika, a zabrinjavajuće je što zakon krše upravo oni koji su ga doneli.
Ovom reportažom smo pokušali samo da ukažemo na deo problema i da još jednom apelujemo u ime građana da zakon postoji kako bi se primenjivao.
Ovu reportažu podržali su KoSSev, IOM i ambasada Velike Britanije i ne odražava nužno stavove donatora.
Migracije mladih iz Gračanice zbog nezaposlenosti i loše bezbednosno-političke situacije
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
