EU potvrđuje podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, a partneri sa Zapadnog Balkana ističu svoju posvećenost evropskoj perspektivi. Ipak, kredibilitet te posvećenosti zavisi i od jasne komunikacije s javnošću i sprovođenja potrebnih reformi. Civilno društvo, nezavisni i pluralistički mediji, kao i sloboda izražavanja i zaštita novinara, imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije – delovi su tzv. Zagrebačke delaracije od 20 tačaka, koja je usvojena na današnjem samitu EU i Zapadnog Balkana.
EU u deklaraciji pozdravlja, kako tvrdi „snažnu posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana davanju prvenstva demokratiji i vladavini prava, posebno borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrom upravljanju, kao i poštovanju ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i prava pripadnika manjina“.
Pojačaćemo saradnju u suzbijanju dezinformacija i drugih hibridnih aktivnosti, posebno aktivnosti od strane aktera iz trećih zemalja koji žele ugroziti evropsku perspektivu regiona
Štaviše, u deklaraciji se navodi i da partneri sa Zapadnog Balkana „prepoznaju da su rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala od suštinske važnosti za političku i socio-ekonomsku transformaciju regiona, kao i za regionalnu stabilnost i sigurnost, što je u najboljem interesu njihovih naroda“.
EU je prethodno opredelila paket od preko 3,3 milijarde evra za pomoć Zapadnom Balkanu, a takođe je opredelila i paket od 750 miliona evra makrofinansijske pomoći i paket pomoći od 1,7 milijardi evra od Evropske investicione banke.
Samitu koji se zbog pandemije koronavirusa održavao putem video konferencije, prisustvovali su premijeri ili predsednici 27 zemalja članica EU, uz lidere šest partnera sa Zapadnog Balkana – predsednici Srbije, Crne Gore i Kosova, Aleksandar Vučić, Milo Đukanović i Hašim Tači, premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Oliver Spasovski, i predsedavajući Predsedništva BiH, Šefik Džaferović.
EU su predstavljali predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen, šef evropske diplomatije Žozep Borelj i predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli.
Premijer Hrvatske, Andrej Plenković, obratio se novinarima nakon samita takođe preko video konferencije. Naglasak je stavio na to da je proces proširenja EU na Zapadni Balkan bio jedan od prioriteta hrvatskog predsedavanja i založio se za redovno održavanje samita lidera tog regiona i EU, „bar na svake dve godine“.
„Zemlje Zapadnog Balkana su privilegovani partneri EU i time smo i dalje potvrdili njihovu evropsku perspektivu“ – rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, naglašavajući to da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni za ekonomski oporavak regiona.
Ali i: „Sloboda medija je jedan od kamena temeljaca EU. Moramo se boriti protiv dezinformacija. Želimo snažne medije koji su slobodni, to je najbolji lek za dezinformacije“.
Pred samit, mediji su već najavili njegovu statusnu neutralnost, pre svega zbog pitanja Kosova, ali i da tema proširenja i sada nije tema.
U nastavku objavljujemo tekst Zagrebačke deklaracije:
Zagrebačka deklaracija, 6. maj 2020.
Mi, lideri Evropske unije (EU) i njenih država članica, uz konsultacije s liderima Zapadnog Balkana i u prisustvu regionalnih i međunarodnih interesnih strana, danas ponovo ističemo snažnu solidarnost s našim partnerima u kontekstu krize uzrokovane koronavirusom. U ovo doba bez presedana, zaključili smo sledeće:
1. Podsećajući na samite 2000. u Zagrebu, 2003. u Solunu i 2018. u Sofiji, EU ponovo
potvrđuje svoju neospornu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Partneri sa Zapadnog Balkana ponovo su istakli svoju posvećenost evropskoj perspektivi kao svom čvrstom strateškom izboru. Kredibilitet te posvećenosti zavisi i od jasne komunikacije s javnošću i sprovođenja potrebnih reformi.
2. Zbog razmera krize izazvane koronavirusom potrebni su naše jedinstvo i solidarnost. EU stoji uz svoje partnere sa Zapadnog Balkana te ostaje posvećena aktivnoj podršci napora koje oni ulažu u borbu protiv izbijanja koronavirusa i posledica koje će to imati na društva i ekonomije.
3. EU i Zapadni Balkan zajedno se bore protiv koronavirusa i njegovih učinaka. EU je veoma brzo mobilizovala paket od preko 3,3 milijarde evra u korist Zapadnog Balkana, kako je navedeno u Komunikaciji Komisije od 29. aprila o podršci Zapadnom Balkanu u borbi protiv bolesti COVID-19 i oporavku nakon pandemije. Paket uključuje neposrednu podršku za sektor zdravstva, posebno putem dostave osnovnih potrepština za spašavanje života, i značajnu podršku za potrebe socijalnog i ekonomskog oporavka naših partnera, kao i paket od 750 miliona evra makrofinansijske pomoći i paket pomoći od 1,7 milijardi evra od Evropske investicione banke.
4. Trenutna pandemija pokazatelj je da EU i Zapadni Balkan zajedničke izazove rešavaju zajedno. Ta saradnja uključuje zajedničku nabavku i neograničen trgovinski tok zaštitne lične opreme, osiguravanje brzog protoka osnovne robe putem zelenih traka koje povezuju EU i Zapadni Balkan, snabdevanje od strane EU materijalom za kontrolu ispravnosti testova na koronavirus na Zapadnom Balkanu kao i blisku saradnju s relevantnim zdravstvenim telima.
5. Činjenica da ta podrška i saradnja nadilaze sve što je bilo koji drugi partner pružio regionu zaslužuje javno priznanje. EU prepoznaje i dragocenu podršku koju je za vreme pandemije Zapadni Balkan pružio neposrednom susedstvu i EU. U tome se odražavaju solidarnost i međusobna podrška na kojima se temelji EU. Ta saradnja i koordinacija trebalo bi da se nastavi u budućnosti, između ostalog, tokom faze izlaska i oporavka.
6. Mirna, snažna, stabilna i ujedinjena Evropa, koja se temelji na našim istorijskim, kulturnim i geografskim vezama, te našim međusobnim političkim, sigurnosnim i ekonomskim interesima, zajednički je cilj EU i partnera sa Zapadnog Balkana. EU je odlučna da dodatno pojača svoj angažman na svim nivoima da bi podržala političku, ekonomsku i društvenu transformaciju regiona te pozdravlja opredeljenje partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju evropske vrednosti i načela, te da na temeljit i odlučan način sprovode potrebne reforme. Povećanje pomoći EU zavisiće o konkretnom napretku u oblasti vladavine prava i socio-ekonomskim reformama, kao i o poštovanju vrednosti, pravila i standarda EU od strane partnera sa Zapadnog Balkana.
7. EU pozdravlja snažnu posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana davanju prvenstva demokratiji i vladavini prava, posebno borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrom upravljanju, kao i poštovanju ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i prava pripadnika manjina. Lideri Zapadnog Balkana trebalo bi da osiguraju da se strogo poštuju temeljne vrednosti, demokratska načela i vladavina prava, između ostalog i za vreme sprovođenja posebnih i vanrednih mera za suzbijanje pandemije koronavirusa. Društvena transformacija i efikasno sprovođenje reformi počivaju na tim temeljima. Civilno društvo, nezavisni i pluralistički mediji, kao i sloboda izražavanja i zaštita novinara, imaju ključnu ulogu u procesu demokratizacije.
8. Pojačaćemo saradnju u suzbijanju dezinformacija i drugih hibridnih aktivnosti, posebno aktivnosti od strane aktera iz trećih zemalja koji žele ugroziti evropsku perspektivu regiona. Bliža saradnja potrebna je za jačanje otpornosti i kibernetičku sigurnost. Strateška komunikacija je u tom smislu od suštinske važnosti.
9. EU u potpunosti podržava opredeljenje partnera sa Zapadnog Balkana za inkluzivnu regionalnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa, između ostalog i s državama članicama EU. U tom smislu i dalje je važno sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i s konkretnim rezultatima, između ostalog Prespanskog sporazuma s Grčkom i Sporazuma o dobrosusedskim odnosima s Bugarskom. Dodatne i odlučne napore potrebno je uložiti i u pomirenje i regionalnu stabilnost, kao i u pronalaženje i primenjivanje konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove partnera i pitanja ukorenjena u nasleđu iz prošlosti, u skladu s međunarodnim pravom i utvrđenim načelima, uključujući Ugovor o pitanjima sukcesije. Pozdravljamo nedavno imenovanje Posebnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana.
10. Bliska saradnja Zapadnog Balkana u sklopu postojećih regionalnih struktura pokazala je svoju vrednost u suočavanju s krizom izazvanom bolešću COVID-19. EU će i dalje podržavati takvu inkluzivnu regionalnu saradnju i podstiče lidere Zapadnog Balkana da u potpunosti iskoriste potencijal regionalne saradnje kako bi se olakšao ekonomski oporavak nakon krize. Za to je potrebno da se celi region snažno posveti daljem produbljivanju regionalne ekonomske integracije na temelju pravila i standarda EU, čime se region i njegova preduzeća približavaju unutrašnjem tržištu EU. Razvojem te dimenzije, između ostalog putem regionalnog ekonomskog područja (REA), može se pomoći regionu da postane atraktivniji za investicije.
11. Nakon što prestanemo primenjivati hitne mere za suzbijanje pandemije bolesti COVID-19 uslediće nova faza bliske saradnje kako bi se prevladale značajne socio-ekonomske posledice krize. Evropska komisija se na temelju Komunikacije od 29. aprila poziva da predstavi robustan ekonomski i investicijioni plan za region s ciljem podsticanja ekonomija i unapređenja njihove konkurentnosti, kako bi se bolje povezale unutar regiona i s EU. Investicije su od izuzetne važnosti za podsticanje dugoročnog oporavka regiona i podupiranje reformi koje su potrebne za dalje napredovanje na evropskom putu i uklanjanje razlika kroz brže ostvarivanje koristi za region. Zapadni Balkan trebalo bi se transformisati u funkcionalne tržišne ekonomije koje se u potpunosti mogu povezati s jedinstvenim tržištem EU, stvarati radna mesta i preduzetničke prilike, poboljšati poslovno i investicijsko okruženje, te promovisati vladavinu prava. U tom poduhvatu važnu ulogu trebalo bi dati pridruživanju regiona ambicijama EU koje se odnose na klimu, u skladu s Pariskim sporazumom, promovisanju zelene agende za Zapadni Balkan, kao i unapređenju digitalne ekonomije i jačanju povezivanja u svim njenim dimenzijama: saobraćajnoj, energetskoj, digitalnoj i međuljudskoj, uključujući turizam i kulturu. Fokus bi trebalo staviti i na socijalni razvoj, a posebno na mere u oblastima zdravstva, obrazovanja, socijalne politike i stvaranja dodatnih prilika za mlade.
12. EU i Zapadni Balkan dele određeni broj bezbednosnih izazova za koje je potrebno koordinisano pojedinačno i kolektivno delovanje. Slažemo se da na odlučniji i sistematičniji način unapredimo našu saradnju u pogledu temeljnih sigurnosnih pitanja, između ostalog i na operativnom nivou. Partneri se obavezuju da će te napore nadopuniti razvojem inkluzivnih instrumenata za saradnju unutar Zapadnog Balkana te će, prema potrebi, koristiti instrumente i okvire EU.
13. Sprečavanje i borba protiv terorizma i ekstremizma, uključujući finansiranje, radikalizaciju i povratak stranih terorističkih boraca, zahtevaju posebnu pažnju.
14. Partneri sa Zapadnog Balkana prepoznaju da su rezultati u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala od suštinske važnosti za političku i socio-ekonomsku transformaciju regiona, kao i za regionalnu stabilnost i sigurnost, što je u najboljem interesu njihovih naroda. U tim su oblastima potrebni veći napori i konkretna postignuća, koja se nadovezuju na značajne rezultate postignute zahvaljujući aktivnostima finansiranim u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA).
15. Partneri sa Zapadnog Balkana, u saradnji s EU, te u međusobnoj saradnji, i dalje će poduzimati odlučne mere protiv trgovine ljudima, uzgoja droge, pranja novca i krijumčarenja ljudi i droge. Borba protiv nezakonite trgovine oružjem odličan je primer kako možemo povećati našu sigurnost ako zajedno radimo na postizanju zajedničkog cilja.
16. Naša saradnja u suočavanju s migracijskim izazovima, uključujući suzbijanje krijumčarenja migranata, pokazala se efikasnom, te će se dodatno razvijati i profitirati od novih instrumenata kao što je saradnja s Frontexom, Evropskim kancelarijom podrške za azil i Europolom. Preostale sporazume o statusu s Frontexom trebalo bi zaključiti bez odlaganja. EU će i dalje pružati podršku za poboljšanje kapaciteta za prihvatanje na Zapadnom Balkanu.
17. Prioritet bi trebalo dati energetskoj sigurnosti, uključujući diverzifikaciju izvora i pravaca.
18. EU pozdravlja doprinos partnera sa Zapadnog Balkana misijama i operacijama EU. EU očekuje dodatno produbljivanje saradnje u oblasti zajedničke spoljne i sigurnosne politike (ZVSP) i ponovo poziva sve partnere da ostvare napredak u smeru potpunog usklađivanja sa stanovištima spoljne politike EU, posebno u vezi s pitanjima u kojima se radi o važnim zajedničkim interesima, te da deluju u skladu s time.
19. Kako bi se i dalje promovisali naši zajednički interesi, lideri EU izražavaju spremnost da
oživljavaju politički dijalog između EU i Zapadnog Balkana, između ostalog redovno i na visokom nivou.
20. Pozdravljamo to što su naši partneri sa Zapadnog Balkana saglasni s navedenim tačkama.
Pročitajte još:
Vučić: U dijalog se ulazi bona fides, da razgovarate i postižete dogovor
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
